UNS vesti

19. 07. 2018.

Autor: J. Pešić Izvor: UNS

Da li je predlog da se zatvorom kazni kršenje pretpostavke nevinosti paravan za kršenje prava novinara na slobodno izveštavanje

Povodom inicijative Advokatske komore Beograda da se u Krivični zakonik uvede krivično delo za koje bi osobama u državnim institucijama, ali i novinarima i urednicima ako objave izjavu ili vest kojom se krši pravo na pretpostavku nevinosti, bila zaprećena kazna zatvora do tri godine, Udruženje novinara Srbije (UNS) i Misija OEBS-a u Srbiji juče su organizovali okrugli sto čiji su učesnici advokati, sudije i novinari raspravljali o ovom predlogu.

Učesnici okruglog stola “Novinarstvo i pretpostavka nevinosti“ bili su predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara i urednik informativnog programa B92 Veran Matić, advokat i predsednik Advokatske komore Beograda Jugoslav Tintor, sudija i zamenik predsednika Društva sudija Srbije Omer Hadžiomerović, advokat Zdenko Tomanović i novinar Vuk Cvijić, a iz publike uzimali su reč i prisutni novinari. Moderator okruglog stola bio je predsednik UNS-a Vladimir Radomirović.

Prethodila je javna izneta sumnja Verana Matića u način na koji Specijalni sud vodi postupak za ubistvo Slavka Ćuruvije, na koju su negativno reagovali Društvo sudija Srbije, predsednik Advokatske komore Jugoslav Tintor i Visoki savet sudstva.

Smajlović: Da li je Društvo sudija Srbije i dalje partner u borbi za slobodu govora

Nekadašnja predsednica UNS-a i kolumnistkinja Ljiljana Smajlović podsetila je da su se UNS i Društvom novinara Srbije 2008. godine borili da se ukine „skandalozni član zakona po kojem novinari ne smeju da komentarišu suđenje koje je u toku“ i upitala  sudiju i zamenika predsednika Društva sudija Srbije Omera Hadžiomerovića da li je Društvo i dalje partner u borbi za slobodu govora  „kao što smo mi bili u vašoj reformi pravosuđa“.

Odgovarajući na pitanje Smajlović, šta sme novinar da kaže, Hadžiomerović je odgovorio da novinar „sme da kaže sve što misli, ali da mora da vodi računa da to ne stvara utisak da bi sud trebalo da osudi nekoga.“

 

"Novinar bi morao da vodi računa o tome kakav će efekat proizvesti njegovo mišljenje, nije samo kao ja mislim pa to kažem, nismo mi u kafani pa smo to pričali, pogotovo kada to dođe od jednog uglednog novinara, od nekoga ko je član Komisije, to u javnosti može da stvori taj utisak", rekao je Hadžiomerović.

Smajlović je odgovorila da "novinari baš žele da stvore taj utisak u javnosti".

"To je naše mišljenje koje vi nama zabranjujete, a vi podmećete Veranu Matiću kad kažete da bi moglo da se protumači da je on rekao da će sud da oslobodi, on je tačno rekao to što je rekao, nemojte da mu podmećete i kažete izdali smo saopštenje jer bi se moglo protumačiti. Objasnite nam šta je problem u onom što je on rekao, da mi hoćemo da kažemo da je naš utisak i voleli bi da i javnost deli naš utisak da nešto nije u redu sa tim suđenjem, zašto nam je zabranjeno da to kažemo, zašto nam Društvo sudija Srbije od svih institucija u zemlji zabranjuje da to kažemo i objašnjava da time kršimo Krivični zakonik", rekla je Smajlović.   

„Vaše je pravo da mislite da ne kršite, a naše je pravo da mislimo da kršite“, rekao je Hadžiomerović.

Tintor: Izjašnjavanje Matića ima specifičnu težinu

Advokat i jedan od predsednika Advokatske komore Beograda Jugoslav Tintor rekao je da ova komora nije reagovala u nekoj drugoj situaciji, jer nema istu težinu kada se o nekom sudskom postupku izjašnjava Matić, kao predsednik Komisije čiji su članovi i pripadnici MUP i BIA, ili neki trivijalni tabloid.

 

Tintor je rekao da ne prihvata mišljene da se inicijativa izjednačava  sa „nedozvoljeno javno komentarisanjem sudskih postupaka.“

„Suština je da ova inkriminacija nije ista kao nedozvoljeno javno komentarisanje sudskih postupaka, već je cilj da se zaštiti pravo okrivljenog, cilj je da štiti okrivljenog građanina u krivičnom postupku od nečega što u ovoj zemlji, pre svega od zloupotrebe državnih organa, ali i od zloupotreba medija, podsredstvom kojih upravo ti državni organi ostvaraju uticaj na tok i  ishod postupka“, istakao je Tintor.

„Novinari su saučesnici. Vi imate javnu tajnu da je simbioza između policije i velikog broja novinara i da upravo ta simbioza funkcioniše u stvarnosti. Ovde cure informacije ka novinarima, a novinari za uzvrat tim informacijama dižu tiraže. To odgovara jednim i drugima, koje jedino ne odgovora onima koji sede na optuženičkoj klupi“, rekao je Tintor.

Tintor je izjavio da novinari moraju biti kontrolori političara i kada prenose njihove verodostojne izjave. Ova tvrdnja izazvala je negodovanje među pristutnim novinarima.

On je rekao i da je produkcija Insajder “pod šapom” državne bezbednosti, jer se do  informacija u tim emisijama dolazi direktno ili indirektno uz saglasnost bezbednosnih struktura.

Novinarka „Insajdera“ odbacila je ove tvrdnje objasnivši da se nikada ne pozivaju na anonimne izvore i upitala Tintora da li mediji treba pre objavljivanja da proveravaju verodostojnost izjava predsednika Srbije i ministara.

Novinar N1 Nikola Radišić  pitao je Tintora da li će ići tri godine u zatvor ukoliko uživo sa konferencije za novinare prenese izjave kao što je ona, kada je Aleksandar Vučić rekao da je Dragoslav Kosmajac najveći narko-diler u zemlji.

Tintor je rekao da je izjava u kameru ili diktafon dovoljan izvor, a ne pozivanje na nezvanične izvore.

Tomanović: Neprimerena saopštenja da je Veran Matić prekršio pretpostavku nevinosti

Advokat Zdenko Tomanović  istakao je da je „reagovanje Društva s obzirom na kontekst u kome je dato apsolutno neadakvatno, a Advokatske komore neprimereno“.

 

 

Odgovarajući na pitanje Vladimira Radomirovića koliko se krši pretpostavka nevinosti i ko je krši Tomanović kaže da je „politička elita kreator negovanja pravne nekulture, a ne pravne kulture, koja je ta kod nas da neguje kulturu laži i ima strašno puno pijuna koji su uspeli, što neposredno, što preko svojih medija da nametnutu pretpostavku krivice kada im odgovara“

 „Nema pravne sigurnosti bez pretpostavke nevinosti, ali nema ni slobodnog građanina ako nemamo slobodnog novinara i nema zdravog društva bez prava novinara da nekad zadire u neprikosnovena prava pojedinaca“, kaže on.

On je podsetio da, kada je prvi put uvedena pretpostavka nevinosti u članu deklaracije, ta svrha tog člana se odnosila na državu, državne instrumente i funkcionere da se njima neda da je krše.

 

Novinar NIN-a Vuk Cvijić je istakao da novinari treba da imaju obavezu da pišu o toku suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije.

"Ja očekujem od predsednika Komisije za istraživanje ubistva novinara da tako reaguje", kazao je Cvijić i dodao da je posebno problematično to što je od svih predmeta izabran slučaj ubistva novinara kao primer za kršenje pretpostavke nevinosti, kao i da će  on kao novinar ispitati iz kojih razloga je upravo sada došlo do reakcija Advokatske komore i Društva sudija Srbije.

"Pretpostavku nevinosti krše mediji bliski vlasti, tu nema ni 'M' od medija, ovde se novinarima preti, fizički su napadni", rekao je Vuk Cvijić.

Predsednik Komisije za istraživanja ubistva Veran Matić rekao je da misli da se u našoj zemlji svakodnevno na najdrastičniji način krši pretpostavka nevinosti.  

 

„Mislim da se svakog dana vrši pritisak na sudove i sudska veća, s tim što mislim da to obično nije vidljivo i nije bilo izloženo analizi Društva sudije Srbije, Advokatske komore Beograda i Visokog saveta sudstva“, rekao je Matić.

On je podsetio da je 1998. godine počela sistemska hajka na nezavisne medije.

“Počelo je donošenjem Zakona o informisanju i onda su na osnovu tog zakona, počeli da se vode sudski procesi i da se izriču drakonske kazne. Sudije su obavljale posao koji je bio čišćenje  medijske scene od jeseni 1998. do 5. oktobra 2000. godine. Sudije su donosile drakonske presude za nedostatak krivičnog dela i onda se u roku od 48 sati morala naplatiti ta novčana kazna. Time je uništeno nekoliko medija, a među prvima su ovakve kazne bile usmerene prema listu ’Dnevni telegraf’ i nedeljniku ’Evropljanin’“, rekao je Matić.

Matić je podsetio da je ideju o osnivanju Komisije najpre izneo Borisu Tadiću 2009. godine, ali da je nju prihvatio nekoliko godina kasnije tadašnji premijer Aleksandar Vučić.

On je odbacio pretpostavke koje su se pojavile u javnosti da nastupa kao političar ili kao deo izvršne vlasti.

„Svako od nas u Komisiji za istraživanje ubistva je ostao u svojoj profesiji, nije postao vladin činovnik, niti ima bilo kakve beneficije“, rekao je Matić.

Punomoćnik dece Slavka Ćuruvije Slobodan Ružić  rekao je da ono što mu „smeta je to što je njegova advokatska komora, podnela inicijativu u ovakvom predmetu, da se inkriminiše izveštavanje novinara koji su isključivo zaslužni što je došlo do ovakvog postupka“.

„Ovaj predmet je od istorijskog značaja i baš je našla Komora na ovom predmetu da reaguje, da ućutka novinare koji su reagovali na očigledne stvari koje se dešavaju u predmetu“, rekao je Ružić.