UNS vesti
04. 02. 2018.
UNS odbranio imovinu od države i NUNS-a
Udruženje novinara Srbije odbranilo je imovinu i posle više od decenije iscrpljujućih suđenja po tužbama NUNS-a, a zatim i Republike Srbije, koja je usledila na inicijativu NUNS-a, dobilo presude Vrhovnog kasacionog suda u svoju korist. Vrhovni kasacioni sud presudio je da je UNS vlasnik zgrade u Resavskoj 28. Tako je potvrđena presuda Prvog osnovnog suda o UNS-ovom vlasništvu nad zgradom, a preinačena odluka Apelacionog suda o zajedničkoj svojini UNS-a i NUNS-a.
Od 2001. godine NUNS je različitim tužbama pokušavao da stekne vlasništvo nad zgradom koju je 1935. godine izgradila Beogradska sekcija Jugoslovenskog novinarskog udruženja, čiji je UNS pravni nastavljač.
U ovom sporu, odlukom Vrhovnog suda, preostalo je još da se nadležni sud izjasni o žalbi NUNS-a nakon što im je odbijen zahtev za susvojinom nad zgradom.
Još jednom presudom Vrhovnog kasacionog suda okončan je i paralelni postupak protiv UNS-a po tužbi Republike Srbije koja je preko Pravobranilaštva pokušala da oduzme UNS-u imovinu u Knez Mihailovoj 6. Posle osam godina Vrhovni sud potvrdio je presude Višeg i Apelacionog suda da se ne radi o državnoj već o imovini UNS-a.
Sudski postupak protiv UNS-a za oduzimanje imovine u Knez Mihailovoj država je pokrenula 2010. godine i to na inicijativu NUNS-a. Republičkom pravobranilaštvu NUNS je dostavio molbu koju je potpisao tadašnji predsednik Đorđe Vlajić i dve tužbe koje je napisala advokatska kancelarija Vuković. Dovoljno je bilo da Pravobranilaštvo podnese već napisane tužbe. Jednom tužbom traženo je oduzimanje UNS-u imovine u Knez Mihalovoj 6, a druga se odnosila na oduzimanje zgrade u Resavskoj 28.
Dve godine ranije pokrenuta je reforma pravosuđa koju je promovisao NUNS.
UNS-u su obe presude Vrhovnog suda dostavljene u poslednjih nedelju dana.
Hronologija odbrane zgrade
Presudom Vrhovnog kasacionog suda od 1. novembra 2017. godine okončan je spor koji je NUNS pokrenuo protiv UNS-a 2005. godine, sa zahtevom da mu se dodeli polovina zgrade u Resavskoj 28.
Ovo nije bila jedina tužba NUNS-a protiv UNS-a.
U 2005. godini NUNS je od Ustavnog suda Srbije zatražio ocenu ustavnosti Zakona iz 1979. godine kojim je zgrada u Resavskoj 28 denacionalizovana i vraćena UNS-u. Ustavni sud se u ovom predmetu proglasio nenadležnim.
Potom je NUNS u 2005. godini pokrenuo još jedan postupak i tražio da UNS bude izbrisan iz zemljišnjih knjiga kao vlasnik imovine u Resavskoj 28. Ovaj spor NUNS je pravosnažno izgubio, a odbačena mu je i krivična prijava zbog uknjižbe UNS-a u vlasničke knjige.
NUNS je 2008. godine inicirao i sudski postupak državnog pravobranilaštva s ciljem da se UNS-u oduzme imovina u Knez Mihailovoj.
Nakon nekoliko presuda u kojima je potvrđeno da je UNS vlasnik zgrade u Resavskoj 28, NUNS u 2011. godini menja taktiku i umesto susvojine, koja postaje alternativni tužbeni zahtev, ističe novi zahtev i nastavlja da tuži UNS tražeći da zgrada postane zajednička svojina UNS-a i NUNS-a.
Prvi osnovni sud u Beogradu odbio je oba tužbena zahteva NUNS-a, i za susvojinu polovine zgrade, i za zajedničko vlasništvo i presudio u korist UNS-a. Po žalbi NUNS-a zatim je postupao Apeacioni sud, preinačio presudu i odlučio da su NUNS i UNS zajednički vlasnici zgrade u Resavskoj 28.
Vrhovni sud ukinuo je presudu i vratio je Apelacionom sudu, koji je ponovo doneo istu odluku.
Konačno, presudom iz novembra 2017. koja je UNS-u uručena prošle sedmice, Vrhovni sud preinačio je presudu Apelacionog suda, potvrdio vlasništvo UNS-a nad zgradom u Resavskoj 28 i konačno stavio tačku na zahtev NUNS-a za zajedničkom svojinom.
Država protiv UNS-a
Vrhovni kasacioni sud doneo je 22. juna 2017. godine presudu u korist UNS-a, koja je takođe stigla prošle nedelje. Presuda je doneta nakon skoro 8 godina suđenja države protiv UNS-a.
Republička direkcija za imovinu podnela je 25. maja 2010. godine tužbu osporavajući UNS-u vlasništvo nad trećim spratom zgrade u Knez Mihailovoj 6, u kojoj se nalazi Pres centar UNS-a.
UNS je pronašao da je samo nedelju dana ranije, 18. maja, na ruke zameniku republičkog javnog pravobranioca Saši Juriću stigla molba NUNS-a koju je potpisao tadašnji predsednik NUNS-a Đorđe Vlajić. U molbi Juriću stoji da se „u cilju zaštite zakona, kao i interesa Republike Srbije i Grada Beograda pokrene postupak za utvrđivanje prava svojine i prava korišćenja“ jer, stoji u molbi NUNS-a, UNS nema pravo vlasništva, pošto se radi o državnoj imovini.
Uz molbu Republičkom pravobranilaštvu NUNS je tada prosledio i dve pripremljene tužbe koje je sačinila advokatska kancelarija Vuković. Jedna tužba odnosila se na imovinu UNS-a u Knez Mihailovoj broj 6, a druga na zgradu u Resavskoj 28.
Na kasnije pitanje UNS-a zašto je od države tražio da oduzme imovinu novinarima, Vlajić je rekao da je podnošenje molbe Republičkoj direkciji za imovinu bila odluka tadašnjeg Izvršnog odbora NUNS-a i da ne želi da komentariše slučaj.
„Procena Izvršnog odbora NUNS-a je tada bila da UNS nema pravo nad tom nepokretnošću, a dalje ne želim da komentarišem“, odgovorio je tada Vlajić UNS-u.
Generalni sekretar UNS-a Nino Brajović, objašnjava da je pre tužbe Republičkog pravobranioca i Republička direkcija za imovinu pokušala da isti UNS-ov prostor otme novinarima, ali bez suđenja.
„Bilo je to 2006. godine na zahtev Tanjuga, vlasnika Međunarodnog pres centra koji je tada na ovoj adresi bio zakupac. Republička direkcija za imovinu pripremila je Odluku koju je trebalo da usvoji Vlada Srbije i da prostor preda Tanjugu“, kaže Brajović.
On dodaje da su „srećom, tadašnji predsednik Saveza novinara Srbije i Crne Gore (SNSCG), čije je sedište u ulici Kneza Mihaila broj 6, Živorad Nikolić i on saznali za dogovor Direkcije i Tanjuga i u poslednji čas ga osujetili“.
„Obratili smo se Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo koje je dalo mišljenje da bi takva odluka bila nezakonita, pa je Vlada pred samu sednicu odustala od plana koji su joj podastrli Tanjug i čelnici Republičke direkcije na usvajanje“, rekao je Brajović.
U ovom sporu UNS su zastupali advokati Dušan Stamenković i Aleksandra Kovačević iz advokatske kancelarije Tomanović.
|
NUNS odbio ujedinjenje NUNS se uselio na drugi sprat Resavske 28 nakon petooktobarskih promena 2000. godine, i u istom je prostoru na osnovu privremene sudske mere donete 2001. godine. U 2012. godini UNS je predložio NUNS-u da koristi dva sprata zgrade u Resavskoj 28, bez obzira na konačan ishod spora, što je NUNS odbio. Iste godine UNS je NUNS-u nudio i stvaranje jedinstvene organizacije, sa obrazloženjem da bi takvo udruženje bilo uspešnije u zaštiti profesionalnih interesa svih novinara u Srbiji. Ni ovu incijativu NUNS nije prihvatio. |
|
Kako je izgrađen Dom novinara Srbije Izgradnja Doma novinara u tada Frankopanskoj ulici broj 28 počela je 1. oktobra 1933. godine, a završena je 7. aprila 1935. godine. Zgradu su podigli članovi Beogradske sekcije Jugoslovenskog novinarskog udruženja koji su se zadužili hipotekarnim kreditom od 1.500.000 tadašnjih dinara, a gradnju su pomogli i donatori poput Mihajla Pupina, građu i transport su donirala ministarstva šumarstva i železnica, plac je dala Beogradska opština. Pravni prethodnik Beogradske sekcije Jugoslovenskog novinarskog udruženja bilo je Srpsko novinarsko društvo osnovano 1881. godine, čiji je sledbenik Udruženje novinara Srbije, koje pod ovim imenom postoji od 1945. godine. U UNS-ovu zgradu je, po oslobođenju 1945. godine, useljena Novinska agencija Tanjug. UNS je pravo na svoju imovinu u Resavskoj ulici ostvario tek 1979. godine, kada je Zakonom izvršena denacionalizacija.
|
Tekst presuda pogledajte u prilogu.
Komentari (13)
ostavi komentar06.02.
2018.
ČESTITKA
Bravo, čestitam, uz komentar najdobrnamerniji UNS-u : krenuli ste poslednjih meseci putem NUNS-a, maltene da budete politička organizacija kao oni sa Lekićem na čelu. Ne činitite to, vratite se izvornim principima UNS-a.Imaćete i dalje svu podšku novinara,a ne nekih kvazi novinara iz NUNS-a i NDNV.
Odgovori06.02.
2018.
Re:
Ajde malo da čitamo činjenice a ne samo da budemo ironični i zluradi: "Изградња Дома новинара у тада Франкопанској улици број 28 почела је 1. октобра 1933. године, а завршена је 7. априла 1935. године. Зграду су подигли чланови Београдске секције Југословенског новинарског удружења који су се задужили хипотекарним кредитом од 1.500.000 тадашњих динара, а градњу су помогли и донатори попут Михајла Пупина, грађу и транспорт су донирала министарства шумарства и железница, плац је дала Београдска општина. Правни претходник Београдске секције Југословенског новинарског удружења било је Српско новинарско друштво основано 1881. године, чији је следбеник Удружење новинара Србије, које под овим именом постоји од 1945. године. У УНС-ову зграду је, по ослобођењу 1945. године, усељена Новинска агенција Танјуг. УНС је право на своју имовину у Ресавској улици остварио тек 1979. године, када је Законом извршена денационализација."
Odgovori05.02.
2018.
UNS
B R A V O !
Odgovori05.02.
2018.
Graditelji
Ma ja se secam da su zgradu gradili 1933 licno Nino Brajovic i Vukasin Obradovic. Nino je bio vredniji proleter, pa njemu zgrada vise pripada. Vukasin je zabusavao, kao i na fakultetu. Sada ima novih udruzenja, Sindikat novinara. Svima je tamo mesto, a ne da UNS ima potpuni monopol. To je Dom novinara Srbije, a ne dom Petra Jeremicica i UNS-ovih ostalih brojnih funkcionera!
Odgovori05.02.
2018.
ZAMENJENE ULOGE ...
Vise od tri decenije truje se najstarije Udruzenje novinara u Srbiji! Namera tzv, "nezavisnih" novinara je odavno procitana - namera da se otme tudja imovina. Znaci - lopovska namera...
OdgovoriZa mladje koleginice i kolege nuzno je da ne zaborave da je u bivsu Jugoslaviju uneto MNOGO PARA sa kojima su kupljeni oni i one koji su zeleli da se "dokazu" kao NEZAVISNI novinari (?)! Dobili su od "dobronamernih stranaca" ponudu koju nisu hteli da odbiju, kao sto su to ucinili clanovi UNS!
E, onda su im apetiti porasli pa su hteli i imovinu UNS da otmu... Oduvali smo ih na Skupstini UNS-a odrzanoj na Tari! Kao predsednik Komisije za Zakljucke, na njihovo iznenadjenje, procitao sam SVE Zakljucke i pozvao ih da bilo koji ospore, predloze dopunu izmenu ili njegovo brisanje! Posto su zanemeli (!) jer nisu imali ni jednu primedbu, namera im je neslavno propala (pogledajte Arhivu UNS-a)!
Smirili su se neko vreme a onda su se ponovo ostrvili na tudje... Napominjem da NIKADA niko nije imao nista protiv da postanu clanovi UNS-a! Ima smo i vise zajednickih sednica na kojima smo im nudili da se o SVIM njihovim predlozima izjasni Skupstina... Uvek su odustajali od bilo kakve saradnje.
Sada mi je, konacno, lakse. Imovina UNS-a je SACUVANA(!) i pored zamenjenih uloga u ovom nedopustivo dugom sporu. Vlasnik -UNS morao je da dokazuje da je NJEGOVA IMOVINA NEUPITNA umesto da tuzilac NUNS dokazuje PO KOM OSNOVU, NA OSNOVU KOJIH DOKUMENATA ZAHTEVA DA IMOVINA UNS-a pripadne njima?!
Kao kada bi UNUK tvrdio da je STARIJI od SVOG DEDE!
Cestitam na pobedi, znam da je bilo tesko sa tesko...
05.02.
2018.
"Pravedno"
Nije bio sistemski zakon, a faktički je denacionalizovana imovina oduzeta novinarskom udruženju - lex specialis novinarsko udruženje u Srbiji, dok su svi ostali u Srbiji, kojima je imovina oduzeta, ostali kratkih rukava. "Pravedno"!? Kao što je tadašnja vlast brinula o svom , tada jedinom i vlasti odanom novinarskom udruženju u Srbiji, tako i sadašnja vlast, donoseći ovakvu presudu, brine o novinarskom udruženju koje joj je lojalno - "pravedno"!
Odgovori05.02.
2018.
Fascinantno
Za mene je fascinantno da novoosnovano udruženje koje se zove NUNS traži imovinu koja pripada udruženju osnovanom pre skoro 100 godina. Ako bi to tako moglo, ja bih osnovao svoje udruženje pa tražio i da se nama onda odvoji deo te imovine. Glupost. Još fascinantnije mi je da država u vreme restitucije, kada se intezivno vraća nacionalizovana imaovina vlasnicima i isplaćuje štetu tamo gde tu imovinu nije moguće vratiti, hoće da otme nešto što pripada jednom esnafskom udruženju i to ne opančara ili bozadžija, nego novinara, dakle onih koji bi takav čin trebalo da medijski isprate maksimalno pa de se puše oni koji su došli na takvu ideju. Više niko nema ni trunke respekta prema novinarima, ne straha naravno ali malo poštovanja.
Odgovori05.02.
2018.
ЧУДНА ШУМА
Када сам својевремено на једном од ретких заједничких састанака управа УНС и НУНС поменуо могућмост да новинари из унутрашњости могу формирати неко треће удружење ,са бројем присталица , а онда по логици НУНС-а затражоти трећину зграде у Ресавској реплицирао ми је НУНС-ов адвокат реченицом да "не може то тако"! А што не би могло, питао сам га тада и нисам добио никакав разуман одговор. Испада да су само НУНС-овци препознали ексклузивно право да годинама покушавају да се дочепају половине имовине, рачунајући вероватно да ће бесконачно и у државном врху и у судовима имати подршку првобораца 5.октобарских промена у Србији.Иначе док је текао вишегодишњи судски маратон челници НУНС су одбијали и нека компромисна и за њих врло коректна решења која су им око поделе имовине нуђена из УНС. Лично сам присталица уједињења УНС и НУНС јер је српском новинарству потребна јединствена и јака новинарска организација ослобођена сваке врсте политичких утицаја разних домаћих и иностраних "спонзора".А такви "спонзори" су у Србији већ створили неке новинарске "лидере" који су професионални анонимуси и који не уживају никакав углед у српском новинарству.
Odgovori04.02.
2018.
!
Mogao bi UNS na osnovu svojih imovinskih beneficija da obezbedi svojim članovima neke besplatne programe. Inače, presuda je politička. Da je drugačija politička situacija i presuda bi bila drugačija.
Odgovori04.02.
2018.
Re: Ипак је била денаионализација
Законом о враћању Удружењу новинара Србије права у погледу коришћења и располагања непокретностима као друштвеним средствима из 1979. године ипак је спроведена денационализација. То није био системски закон као што је српски закон из 2011.године али је био Закон за конкретан случај.
Odgovori04.02.
2018.
КОНАЧНО ПРАВДА
Правда је спора али ипак достижна што потврђују и ове судске одлуке у корист УНС. А колеге из НУНС требало би да је срамота каквим су све мувачинама и политичким лобирањима покушали да преко корумпираних судова и судија отму оно што није њихово.то истовремено открива и право лице њихове наводне "независности"!
Odgovori04.02.
2018.
Kakva denacionalizacija?
Na stranu šta mislim o presudi za zgradu u Resavskoj, jer ovom presudom nije stavljena tačka. O ovoj imovini izjašnjavaće se ove imovine i Ustavni sud Srbije, a kakav je i ko sedi u njemu - gotovo izvesno i Sud u Starzburu, ali zanimame kako je to, po kom osnovu i na koji način denacionalizovana imovina - zgrada u Resavskoj 1979. godine, kada je - kako ste napisali "zakonom izvršena denacionalizacija"?
OdgovoriDenacionalizacije u SFRJ nije bilo! Nikakav zakono denacionalizaciji nije postoao niti je imovina bila vraćana po tom osnovu. Ni građanima niti udruženjima. U Srbiji je Zakon o denacionalizaciji - restituciji imovine donet 2011. godine. Dakle, zgrada u Resavskoj nikako nije mogla biti vraćena UNS 1979. godine u SFRJ po osnovu denacionalizacije.
04.02.
2018.
Праведно
Члан сам НУНС-а, али никада нисам подржавао тужбу против УНС-а из једноставног разлога што није била основана. Коначно је стигла правична пресуда и честитам УНС-у на томе. Према логици којом је тражено власништво над делом зграде, да је НУНС добио тражени део и да се након тога део његовог чканства одвојио и основао нову организацију, имао би право на део имовине НУНС-а и тако унедоглед.
Odgovori