UNS vesti
23. 08. 2017.
Da li za kablovske operatore nacionalni kanali treba da budu besplatni?
Ni skoro dvadeset dana od isključenja televizija B92, Prva i Hepi iz ponude kablovskog operatora KDS Radijus Vektor koji je njihove programe zamenio programima N1, Grand 1 i Grand 2, njihov povratak u programski paket ovog operatora se ne nazire.
Jedino što smo iz saopštenja obe strane mogli da saznamo je da je Radijus Vektor, u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima i zahtevom REM-a, pre nego što je isključio iz programa TV B92, Prvu i Hepi, tražio saglasnost za prenošenje njihovih programa, ali je nije dobio jer su ove televizije tražile novčanu nadoknadu.
Televizije su u saopštenju navele da emitovanje bez naknade domaćim emiterima predstavlja njihovu „bezobzirnu diskriminaciju i dovođenje u neravnopravan položaj sa stranim kanalima“ kojima operatori plaćaju prenos medijskog sadržaja.
Mediji u Srbiji plaćaju dozvole i naknade za emitovanje medijskog sadržaja koji proizvode i, naravno, proizvodnju medijskog sadržaja. Taj program je preko antenskog sistema građanima besplatan. S druge strane, TV B92, Prva i Hepi smatraju da kablovskim operatorima ne treba da pripadne sva zarada od prodaje paketa usluga u kojima je i medijski sadržaj ovih televizija jer u njega operatori nisu uložili ni dinar.
Zakon o elektronskim medijima ovu oblast ne reguliše precizno, pa ostavlja prazan prostor za tumačenje da li emiteri imaju pravo da za emitovanje svojih sadržaja traže novčanu nadonadu od operatora, kao i da li su operatori obavezni da u svojim ponudama imaju i programe televizija sa nacionalnom frekvencijom.
Članom 100 Zakona o elektronskim medijima propisana je obaveza kablovskih operatora da “bez naknade“ prenose programe samo javnih medijskih servisa.
Osim javnih servisa, drugi emiteri sa nacionalnom frekvencijom nisu obuhvaćeni ovom odredbom Zakona, pa iz toga proizilazi da kablovski operatori nisu obavezni da njihove programe prenose, ali i da nacionalni emiteri nisu dužni da operatorima svoj sadržaj daju besplatno.
Advokat, stručnjak za medijsko i telekomunikaciono pravo Miloš Stojković kaže za sajt UNS-a da je apsolutno legitimno da proizvođači medijskog sadržaja za pravo prenosa svojih programa traže naknadu.
„Na proizvođaču medijskog sadržaja je da odluči da li će svoj program dati kablovskom operatoru i da li će ga dati bespatno ili ne“, kaže Stojković.
„Nigde u propisima, Zakonu o elektronskim medijima ili propisima REM-a nije predviđeno da oni moraju da daju svoje sadržaje operatorima, a kamoli besplatno“, kaže Stojković.
Ipak, kako navodi, ni operatori nemaju obavezu da ove kanale prenose.
„Zakonom o elektronskim medijima propisano je da operatori moraju da traže saglasnost za prenos medijskog sadržaja, zbog poštovanja autorskih prava, ali ne i da imaju obavezu da prenose programe nacionalnih televizija. Zakon o elektronskim medijima pravi razliku između zemaljskog emitovanja i drugih vidova prenosa (IPTV, kabl, satelit - DTH). Zato nastaje nerazumevanje. Nacionalne televizije u kablu imaju potpuno isti tretman kao i bilo koja druga televizija koja se emituje putem kabla (tako na primer sve nacionalne televizije moraju da pribave posebne dozvole za kabl iako imaju dozvole za zemaljsko emitovanje). Na kraju, kablovski operatori imaju samo zakonsku obavezu da besplatno prenose program javnih medijskih servisa“, kaže Stojković.
On podseća da u Zakonu postoji i odredba kojom se predviđa da REM treba da najmanje jednom u tri godine napravi listu televizijskih i radio programa koji na nacionalnom, pokrajinskom ili užem geografskom području ostvaruju javni interes u oblasti javnog informisanja i koje bi operatori distribucije medijskog sadržaja bili obavezni da prenose.
„Obaveza prenosa programa određenih kanala, takozvani 'must carry', prvi put je u Srbiji propisana Zakonom o elektronskim komunikacijama 2010. godine. Do sada je REM odluke o tome donosio ad hoc i uglavnom za lokalne medije koje su operatori bez opravdanog razloga isključivali iz svoje mreže. Ipak, ni naši ni evropski propisi ne određuju da ’must carry’ mora biti besplatan“, kaže Stojković.
On dodaje da REM do sada još uvek nije napravio ovu listu, ali da nije siguran ni da li bi trebalo da svi nacionalni kanali budu uvršteni u nju.
„Po Zakonu, ovi kanali mogu da budu uvršćeni na tu listu, ali samo ako su ispunjeni uslovi: pretežan broj korisnika na nekom području koristi usluge konkretnog operatora i da je mera neophodna da se ostvari javni interes i da se zaštiti medijski pluralizam. Pitanje je da li bi sve nacionalne televizije ispunile uslove koji se odnose na ostvarivanje javnog interesa. Pritom, ne treba zaboraviti da je osnovna logika 'must carry' zaštita medija od samovoljnog ponašanja operatora, a ne zaštita operatora od medija“, kaže Stojković.
On ističe da rešenje ovog problema vidi u radu na novoj Medijskoj strategiji tj. određivanju pravca u kojem će se regulativa kretati, kao i politika koje će važiti za operatore i pružaoce medijskih usluga.
„Problem nije lako rešiv, država mora da odredi strateški pravac, ali to mora da uradi oprezno kako ne bi uništila tržište, jer na tržištu funkcionišu i mediji i operatori. Tek kada se, preko Medijske strategije, strateški opredeli, država treba da počne da radi na izmeni Zakona o elektronskim medijima. Možda je zakonodavac, ovako opširnim stavovima u Zakonu zapravo želeo da ovu oblast prepusti tržištu i da se prosto ne meša u to“, rekao je Stojković.
I prof. dr Stanko Crnobrnja smatra da je problem nastao jer Zakon nije regulisao ovu oblast. On za UNS kaže da naši medijski zakoni za stvarnošću zaostaju 25 do 30 godina.
„Oblast kablovskih televizija kod nas nije regulisana i zato imamo haos i anarhiju na tržištu. Ovo je direktna posledica toga što je ovaj problem van zakona, pa se ovakvi i slični problemi forumski rešavaju. Dve strane se javno prepucavaju i traže da im neko reši problem. Ko da im to reši? Niko se od nadležnih ne oglašava jer oblast nije regulisana Zakonom“, rekao je Crnobrnja UNS-u.
On smatra da se Zakon o elektronskim medijima apsolutno mora promeniti.
„Nije ovo jedini problem, znamo svi da postoji i problem sa prekograničnim emitovanjem. Neophodno je ozbiljno pristupiti reviziji Zakona“, kaže Crnobrnja.
Na telefon Radijus Vektora danima se niko ne javlja.
Na sajtu ovog operatora stoji poruka da bi TV B92, Prva i Hepi za njih trebalo da budu besplatni: „Obaveštavamo vas da je, zbog jednostrane odluke emitera da uvedu naplatu svojih TV kanala ka korisnicima koji ih gledaju putem kablovskih distributivnih mreža, onemogućena distribucija TV kanala Prva, B92 i Hepi kroz KDS Radijus Vektor. Radijus Vektor će nastaviti da čini maksimalne napore da sa ovim TV kanalima postigne dogovor koji će biti prihvatljiv, pre svega za naše korisnike i koji će omogućiti prisustvo navedenih TV kanala u ponudi, pod istim uslovima koji važe i za gledaoce koji ove TV kanale gledaju besplatno putem digitalne zemaljske TV“, stoji na sajtu ovog operatora.
|
REM: Odnos Radijus Vektora sa televizijama B92, Prva i Hepi uslovljen tržištem Na pitanja UNS-a da li su kablovski operatori dužni da prenose kanale nacionalnih emitera i imaju li proizvođači medijskog sadržaja pravo da za emitovanje svojih programa traže naknadu od operatora, REM je odgovorio tek 30. avgusta, 16. dana od postavljanja pitanja. „Operatori elektronske komunikacione mreže (kablovske, satelitske, IPTV mreže) nisu u obavezi da distribuiraju programe pružalaca medijskih usluga koji imaju dozvolu za pružanje medijske usluge putem terestričkog prenosa. Operatori elektronske komunikacione mreže distribuiraju one domaće programe pružalaca medijskih usluga kojima je Regulator izdao dozvolu za pružanje medijske usluge putem kablovskog, satelitskog, IPTV prenosa i sa kojima su zaključili ugovore o distribuciji“, rekli su iz pravne službe REM-a. Kako se dodaje u odgovoru, operatori su slobodni da odluče koje programe žele da distribuiraju u svojoj distributivnoj mreži i sa njima zaključuju ugovore o distribuciji. „Odnos operatora elektronske komunikacione mreže (Radijus Vektor) i pružalaca medijske usluge (TV B92, TV Prva i TV Happy) je odnos obligaciono-pravne prirode, čiji elementi su uslovljeni situacijom na tržištu i ekonomskom snagom ugovornih strana, i oni ga mogu urediti granicama autonomije svojih volja“, odgovorili su iz REM-a i dodali da je zbog toga „u nekim slučajevima operator elektronske komunikacione mreže dužan da plaća naknadu pružaocu medijske usluge za stečeno pravo na distribuciju njegovog programa, a nekad je obrnuto“. Iz REM-a su UNS-u potvrdili i da „nisu utvrdili listu radijskih ili televizijskih programa koje su dužni da prenose operatori elektronske komunikacione mreže, u smislu člana 106. Zakona o elektronskim medijima“.
|
Komentari (4)
ostavi komentar31.08.
2017.
Obqaveze
Na kraju uokvirenog dela ovog teksta pise: "Iz REM-a su UNS-u potvrdili i da 'nisu utvrdili listu radijskih ili televizijskih programa koje su dužni da prenose operatori elektronske komunikacione mreže, u smislu člana 106. Zakona o elektronskim medijima'".
OdgovoriZasto?, kada odredba o obavezi prenosa iz clana 101. Zakona o elektronskim komunikacijama jasno glasi:
"Agencija (tj, RATEL, prim. D.P), na zahtev organa nadležnog za radiodifuziju, određuje operatora elektronske komunikacione mreže za distribuciju i emitovanje medijskih sadržaja (tj. REM-a, prim. D.P), koji je dužan da prenosi jedan ili više radijskih ili televizijskih programa, na nacionalnom, pokrajinskom, regionalnom ili lokalnom nivou, kada:
1) značajan broj krajnjih korisnika koristi elektronsku komunikacionu mrežu tog operatora kao jedini ili prvenstveni način za primanje medijskih sadržaja, i
2) je to neophodno radi ostvarivanja jasno određenih ciljeva od javnog interesa u oblasti javnog informisanja, što utvrđuje organ nadležan za radiodifuziju, u skladu sa zakonom koji uređuje oblast elektronskih medija i zakonom koji uređuje oblast javnog informisanja, poštujući načela srazmernosti i javnosti."
25.08.
2017.
Телемарк систем урадио исто
Јуче је и Телемарк, кабловски оператер у Чачку и суседним општинама, престао са емитовањем ова три ТВ канала. На велико негодовање корисника ове мреже, кажу да би им цена била већа за 300 динара уколико би наставили са њиховим емитовањем. Такође кажу да су проценили да им је то неприхватљиво повећање на садашњу, њихову цену од, 1099 динара.
Odgovori24.08.
2017.
rečenica
Jedva sam uspeo da razumem ovu podnaslovnu rečenicu!
OdgovoriНи скоро двадесет дана од искључења телевизија Б92, Прва и Хепи из понуде кабловског оператора КДС Радијус Вектор који је њихове програме заменио програмима Н1, Гранд 1 и Гранд 2, њихов повратак у програмски пакет овог оператора се не назире.
24.08.
2017.
Placanje poreza
Ako proizvodjac programa (B92, PRVA, Happy,... i drugi) vrednuju svoju program od 100 dinara mesecno po korisniku, znachi da u "etar" (DVB-T2) koji prati oko 2 miliona korisnika, svakog meseca poklanjaju 200 miliona dinara.
OdgovoriLogicno je i zakonski da se na to plati PDV.
Nesporno je da sve treba da se placa.