UNS vesti
25. 11. 2010.
Tematski skup: Laza Kostić - novinar
Tematski skup "Novinarski dometi Laze Kostića" povodom obeležavanja stogodišnjice smrti prvog predsednika Srpskog novinarskog društva, preteče Udruženja novinara Srbije održan je danas u Pres centru UNS-a.
Laza Kostić je ostavio dubokog traga i kao novinar i pesnik, filozof i dramski pisac, esejista i politički buntovnik, pozorišni kritičar i prevodilac.
Generalni sekretar UNS-a Nino Brajović u uvodnoj reči, otvarajući skup, posebno je naglasio da je Laza Kostić bio jedan od najvećih intelektualaca među Srbima u drugoj polovini 19. i s početka 20. veka.
Prema izlaganju Rastka Guzine, Laza Kostić je se istančanim talentom i novinarskim genom počeo da sarđuje u štampi već od najranije mladosti, od devetnaeste godine, i ovu oblast svoje izrazite aktivnosti nije napuštao ni do poslednje decenije života. Posebno je govorio o zaslugama Laze Kostića u radu na povećanju ugleda novinara i strukovne organizacije.
Kako je istakao Predrag Pejčić, postoje tri perioda u vrlo bogatoj Kostićevoj delatnosti: prvi vezan najviše za "Zastavu" Svetozara Miletića, drugi, kada je bio glavni urednik "Srpske nezavisnosti" i treći kada je bio glavni urednik "Glasa Crnogoraca". On se javlja s prilozima u 15 listova i časopisa na srpskom jeziku, a i u većem broju inostranih publikacija.
U saopštenju sa temom Laza Kostić - između književnosti, nauke i novinarstva Raško Jovanović ukazuje na mnoge nesporazume i nerazumevanja koji su pratili Kostića na svim područjima na kojima se ogledao kao stvaralac. U novinarstvu to je bivalo često kako u Austro-ugarskoj tako i u Srbiji i Crnoj Gori - svuda je bilo ometanja u vidu neobjavljivanja njegovih napisa ili do kažnjavanja pa do izgona iz zemlje sa ciljem onemogućavanja njegovog rada na uređivanju listova koje je vodio.
Posebno naglašavajući sposobnost Laze Kostića kao reportera Ljubomir Vukmanović je, izveštavanje Kostića za pariski Figaro o ubistvu kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage, doživeo kao fascinantnu pozornicu istorije. Laza Kostić ja kao uzor svestranog reportera u toj dramatičnoj noći 11. juna 1903. godine brzojavima poslao vodećem francuskom dnevniku 19 izveštaja koji po kvalitetu pisanja i brzini izveštavanja mogu da posluže kao uzor i današnjim kolegama.
Ministar inostranih dela Kneževine Srbije poveo je sa sobom na Berlinski kongres Lazu Kostića upravo zato što je u njemu video priznatog poliglotu i veoma obaveštenog novinara, rekao je Danko Leovac. Kostić je za ministra vešto sastavljao izveštaje o radu kongresa i značaju njegovih odluka, ali je u isto vreme slao izveštaje i na nemačkom jeziku praškom dnevnom listu Epoha i novosadskoj Zastavi u kojima je izražavao viđenje srpske nacionalne akcije.
Branislav Bane Jovanović u saopšenju Laza Kostić - autor satiričnih i rodoljubivih stihova navodi da je u suštini to pesništvo bilo slika i prilika Kostićevog traganja za mestom svog životnog opstanka. Od njega ne treba tražiti zapaljive rodoljubive stihove, no Kostićevi stihovi znaju i za narodnu patnju i za narodni borbeni duh.
U zajedničkom tekstu Vladimira i Sonje Barović, pominjući neostvarene novinarske projekte Laze Kostića, posebno se govori o njegovom koautorstvu na izradi "Osnova zakona o slobodnoj presi", zatim o ideji da se u Beču pokrene list liberalnije orjentacije, sličan "Zastavi", ali sa umerenijim stavovima prema određenim političkim pitanjima, a planirao je i da osnuje "Centralni korespodent biro za srpsko-crnogorsko-bosansko-hercegovačke stvari". To je bilo rađanje prve srpske agencije, ali materijalne mogućnosti su ga onemogućile u realizaciji zamisli.
Profesor Marina Milć Apostolović, osnivač i umetnički direktor Fonda "Laza Kostić" u Londonu govorila je o dva projekta koja jasno ocrtavaju profil i sveobuhvatnost ove institucije. Govoreći o pitanjima koja su najviše interesovala javnost u vezi sa radom Fonda, ona je rekla da bi bilo lepo da su prilikom prezentacije u Londonu imali Lazu Kostića kao izveštača jer bi se tada više delovalo na svest ljudi da krenu njihovim putem.
Uzaključku Tematskog skupa Nino Brajović je istakao, da i pored izvesnih transformacija u stavovima i kritičkih misli savremenika i pojedinaca ostaje ocena da je Laza Kostić uzidao sebe u temelje društvenog života, uz aktivno učešće u novinarstvu, čiji su tekstovi do danas ostali primer vrsnog, profesionalnog žurnaliste na šta se i sadašnja generacija može da ugleda.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.