UNS vesti

28. 12. 2016.

Autor: K. Kovač Izvor: UNS

Medijska godina za nama

Smene, napadi, siromašenje novinara i medija obeležili 2016. godinu

U godini za nama novinari i medijski radnici bili su izloženi napadima, pritiscima, a veliki broj njih prvi put se suočio sa surovom tržišnom utakmicom. Oko 1100 novinara i medijskih radnika ostalo je bez posla. Po evidenciji koju vodi Udruženje novinara Srbije (UNS), bilo je oko 60 napada i pretnji novinarima, naročito u manjim sredinama. Gotovo svi prošli su nekažnjeno.

 

Odmah nakon novogodišnjih praznika, novinari i medijski radnici, ali i građani Srbije, žalili su za odlaskom sportskog komentatora Radio-televizije Srbije Duška Koraća koji je preminuo u 61. godini. U istom mesecu, u 91. godini, napustio nas je i kolega Zaharije Trnavčević.

Januar 2016. godine bio je prvi mesec za koji je građanima stigao i račun za struju sa novom stavkom – „Taksa za javni servis“, u iznosu od 150 dinara. Ostatak novca kojim se finansiraju javni servisi, odlučila je Vlada, dodeljivaće se iz budžeta.

Gostujući na RTS-u, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je da će uskoro „jedna novinarska kazati da je navodno praćena“. Nakon ove izjave spekulisalo se o praćenju novinara od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, a protiv ministra Nebojše Stefanovića i sekretarke Uprave kriminalističke policije Dijane Hrkalović, zbog nezakonitog praćenja novinarke, radnik MUP-a Dejan Tripković podneo je krivičnu prijavu. UNS je tada zatražio da MUP odgovori na optužbe iz krivične prijave i optužbe predsednika NUNS-a Vukašina Obradovića o tome da je i njegovo kretanje nadzirala policija. Tripković je, inače, pre izjave ministra Stefanovića, Obradoviću saopštio informacije o praćenju novinarke. UNS je tražio da Ministarstvo što pre javno iznese svoju verziju događaja, jer je važno da javnost uporedi nalaze tužilačke istrage sa iskazom MUP-a. Krivična prijava protiv ministra je odbijena, a, do danas, javnost od MUP-a nije dobila informacije o istrazi u ovom slučaju.

Medijski sukob Kurira i Informera

Dnevni listovi Kurir i Informer započeli su višemesečni medijski sukob, koji je iniciran izjavom bivšeg direktora "Kurira" Aleksandra Kornica da su vlasnici tog lista nezakonito pribavljali novac za neobjavljivanje tekstova koji su od interesa za javnost, a u vezi sa izvršenjem nezakonitih radnji. Tekstova i snimcima objavljivanim u ovim medijima, višestruko je kršen Kodeks novinara Srbije.

Udruženja fotoreportera, kojima se pridružio i UNS, protestovala su i tražila da Skupština ne usvoji autentično tumačenje Zakona o autorskim pravima kojima bi fotografija „koja se pojavljuje i preuzima u elektronskom obliku, bez obzira da li je originalna duhovna tvorevina“ izgubila autorsko-pravnu zaštitu. Protest je bio uspešan i sporno tumačenje nije usvojeno.

U januaru je nastavljeno i suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije, koje traje i danas.

RTV Vrnjačka Banja, jedan od 73 medija koji su bili u privatizaciji, otišla je u stečaj.

Protest UNS-a "Medije novinarima"

Sredinom januara, UNS je održao protest pod nazivom „Medije novinarima“ zbog odbijanja vlasti da primeni odredbu Zakona o javnom informisanju koja omogućava da neprodati mediji pripadnu zaposlenima. UNS je zahtevao od Vlade da hitno obezbedi prenos kapitala bez naknade na zaposlene u medijima koji na to imaju pravo. Skupština Srbije u februaru je usvojila autentično tumačenje Zakona o javnom informisanju kojim su mediji pripali zaposlenima. U istom mesecu, Ministarstvo privrede donelo je prvih šest Rešenja o prenosu kapitala na zaposlene , za Reč radnika iz Aleksinca, JP TV Smederevo, JP Radio Bujanovac, JP Informativni centar Odžaci, Informativni centar Tutin i Informativno javno preduzeće Preševo.

Skupština Srbije u februaru je konačno smenila ministra odbrane Bratislava Gašića. On je novinarki B92 Zlatiji Labović, nakon što je čučnula kako ne bi bila u kadru kolegi snimatelju, rekao: „Volim novinarke koje lako kleknu“. Posle ovog događaja, koji se desio u decembru prošle godine, širom Srbije održavani su protesti pod nazivom „Novinari ne kleče“ na kojima su novinari tražili bolje uslove rada i skretali pažnju na probleme sa kojima se u obavljanju svog posla suočavaju, kao što su cenzura, uvrede i ponižavanje.

Novinari dnevnog lista „Sport“ prvi put su se u februaru obratili javnosti i istakli da ih je „novi vlasnik doveo do ivice egzistencije“ i da im mesecima kasne zarade. Stanje se u ovom mediju tokom godine pogoršavalo, pa je list koji je Kompanija Novosti  prethodne godine prodala firmi Beoton R, a čiji je vlasnik estradni menadžer Saša Mirković, u septembru i ugašen.

Radio Pirot, još jedan od medija u privatizaciji, je ugašen.

Voditelj emisije „Dobra zemlja“ na TV B92 Uroš Davidović otišao je sa ove televizije jer je, kako je rekao UNS-u, „B92 od njega tražiila da krši zakon i u svojoj emisiji promoviše određene proizvode. On je prešao na TV Hepi gde sada vodi emisiju „Bolja zemlja“.

Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić i novinarka Brankica Stanković ponovo su dobiili pretnje smrću. Policija je privela osobu odgovornu za pretnje.

Objavljen novi Pravilnik o sufinansiranju medijskih projekata

Ministarstvo kulture i informisanja objavilo je krajem februara novi Pravilnik o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, a početkom marta raspisalo je i šest konkursa za projektno sufinansiranje medija. U istom mesecu, medijske konkurse raspisao je i Pokrajinski sekretarijat za kulturu i informisanje.

Ministarstvo privrede u martu je raskinulo i prvu privatizaciju medija iz 2015. godine – privatizacija Radio Pruge iz Lajkovca je raskinuta zbog neispunjavanja ugovornih obaveza vlasnice Mirjane Krstić i Obrenovca koja nije obezbedila bankarsku garanciju i kasnila je sa isplatama plata radnicima.

U martu, predsednik NUNS-a zamenio je na čelu Upravnog odbora Saveta za štampu predsednicu UNS-a Ljiljanu Smajlović kojoj je istekao mandat, a Dragoljub Draža Petrović postao je novi glavni i odgovorni urednik lista „Danas“.

U aprilu ove godine, Srbija je izručila makedonskog novinara Zorana Božinovskog Makedoniji. Božinovski je uhapšen novembra 2013. godine u Novom Sadu po Interpolovoj poternici, a prema optužbi za zločinačko udruživanje, špijunažu i ucenu iz Krivičnog zakonika Makedonije.Jedno vreme je proveo u ekstradicionom pritvoru, nakon čega je pušten na slobodu gde je čekao odluku o azilu.

Na kioscima se pojavio novi nedeljnik – Ekspres, a produkcija Za media iz Zaječara kupila je Radio-televiziju Majdanpek.

Proglas povodom 3. maja, Svetskog dana slobode medija

Trećeg maja obeležen je Svetski dan slobode medija. Povodom ovog dana, UNS je objavio PROGLAS u kojem je, između ostalog, istakao da je „sloboda medija u Srbiji ozbiljno ugrožena jer novinarstvo nije bilo u težem ekonomskom položaju u novijoj istoriji“.

UNS i Kurir pokrenuli su u maju akciju „Izgradimo statue herojima albanske golgote“, kojom prikupljaju novac za izradu dve bronzane statue srpskih vojnika na ostrvu Vido koje treba da čuvaju kosti hrabrih stradalnika i kazuju o žrtvi i podvigu Srba u Prvom svetskom ratu.

Smene na RTV-u

Istog meseca, na Radio-televiziji Vojvodine smenjen je direktor programa Slobodan Arežina. Nakon toga, generalni direktor Srđan Mihajlović i glavna urednica prvog programa televizije Marjana Jović podneli su ostavke. Na mesto v.d. glavnog i odgovornog urednika prvog programa imenovana je Nada Kalkan, a za v.d. urednika programa Slavica Subotić Braun. Nakon toga, novi generalni direktor postao je Miodrag Koprivica, a izabran je i novi Upravni odbor RTV-a. Promenjena je većina urednika informativnog programa redakcije na srpskom jeziku, nakon čega su počeli protesti inicijative „Podrži RTV“ koja se bori protiv „nezakonitih smena u RTV-u“ . U avgustu ove godine, novinarka Radio-televizije Vojvodine Sanja Kljajić dala je otkaz zbog, kako je navela, cenzure na ovoj televiziji.

Koalicija novinarskih i medijskih udruženja koju čine UNS, NUNS, NDNV, ANEM i Lokal pres objavila je u junu Belu knjigu o primeni medijskih zakona u oblasti projektnog sufinansiranja medija. Tokom ove, druge, godine sprovođenja novih medijskih zakona, veći broj opština i gradova raspisalo je konkurse za projektno sufinansiranje medija nego prethodne. Međutim, iznos koji se za ove namene izdvaja i dalje je, u proseku, oko jedan odsto budžeta lokalnih samouprava, dok se UNS zalaže za obavezno izdvajanje najmanje 2 odsto budžeta opština i gradova za medije. I ove godine, primećen je veliki broj nepravilnosti u sprovođenju medijskih konkursa, od nepravilnosti u konkursima, do kršenja Pravilnika prilikom imenovanja komisija koje treba da ocenjuju projekte.

Nagrada za novinarsku hrabrost koju dodeljuju „Večernje novosti“„Milan Pantić“ ove godine nije dodeljena. UNS se povukao iz odlučivanja o nagradi zbog netransparentnog rada i odlučivanja. Žiri za nagradu se nije sastao, a predlog UNS-ovog člana žirija je odbijen bez obrazloženja.

Ministar Stefanović tužio NIN

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, nezadovoljan tekstom na naslovnoj strani nedeljnika NIN, pod nazivom „Neboša Stefanović - Glavni fantom iz Savamale“, tužio je ovaj list. Prvo i poslednje ročište po njegovoj tužbi održano je krajem novembra ove godine, a presuda je najavljena za kraj godine.

Trg ispred zgrade lista „Politika“ dobio je naziv Trg Politika.

Krajem juna Ministarstvo kulture objavilo je razultate pet od šest konkursa za projektno sufinansiranje medija. Predlogom komisije o raspodeli sredstava za konkurs u oblasti elektronskih medija, nije bio zadovoljan tadašnji ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac. On je, nakon isteka roka za raspodelu sredstava, pozvao komisiju da obrazloži svoj predlog, a zatim je izmenio njenu odluku. Pojedinim medijima koje je komisija predložila odbio je da dodeli sredstva, dok je drugima umanjio ili povećao iznos sredstava za projekte.

Novinari listova na mađarskom jeziku „Mađar so“ i „Het nap“ protestovali su zbog odluke Mađarskog nacionalnog saveta da ovim medijima, izmenom Statuta, oduzme pravo da daju saglasnost na izbor glavnog i odgovornog urednika lista. Protest nije urodio plodom, Mađarski nacionalni savet usvojio je izmene i onemogućio ovim redakcijama da, posle 70 godina, učestvuju u izboru urednika.

Ostavka i otkaz glavnoj urednici "Politike" Ljiljani Smajlović

U julu ove godine glavna i odgovorna urednica „Politike“ Ljiljana Smajlović podnela je ostavku na tu funkciju. Kako je istakla u saopštenju, njena ostavka je „protest protiv menadžmenta koji sprečava glavnu urednicu u samostalnom rukovođenju redakcijom. Pretpostavljam da direkcija ne bi zauzela neprijateljski kurs prema listu i glavnoj urednici, da u tome nema podršku vlasnika”, navela je ona. Iako se Skupština “Politike” nije sastala da razmatra ostavku, direktorke ovog lista Ljiljani Smajlović su, na kućnu adresu, nezakonito, dostavile otkaz. Ljiljanu Smajlović podržala je i redakcija “Politike”, ali i Uprava Udruženja novinara Srbije.  Nakon otkaza, pokrenuta je i onlajn peticija “Sačuvajmo Politiku”, peticija da se ovaj list proglasi za javno dobro i donese Zakon o Politici. Peticiju je potpisalo više od 1400 ljudi.

Istog meseca, Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da se kao zaključak izveštaja Holandskog forenzičkog instituta iz Haga navodi da povrede koje su izazvale smrt Radoslave Dade Vujasinović mogu biti rezultat ubistva, samoubistva ili nesrećnog slučaja. Država je prethodno platila ovoj nezavisnoj instituciji da uradi ponovno veštačenje.

Protiv direktora “Večernjih novosti” Ratka Dmitrovića doneta je presuda za mobing zbog zlostavljanja novinarke Jelene Jovović. Dmitrović je kažnjen sa 300.000 dinara.

Pres služba Srpske napredne stranke (SNS) otvorila je u Beogradu izložbu „Necenzurisane laži“. Na izložbi su prikazani negativni medijski sadržaji objavljeni u prethodne dve godine o aktuelnoj vlasti, a na osnovu kojih, kako vladajuća stranka navodi, građani mogu da procene da li ima cenzure u Srbiji.

UNS i NUNS bez kandidata za Savet REM-a

Objavljen je javni poziv za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. Predlagači su nadležni odbor Skupštine APV i izdavači elektronskih medija čiji članovi imaju najmanje 30 dozvola za pružanje audio i audio-vizuelnih medijskih usluga i udruženja novinara u Republici Srbiji od kojih svako ponaosob ima najmanje 500 članova, a registrovana su najmanje tri godine pre raspisivanja javnog poziva, zajedničkim dogovorom. Za člana Regulatornog tela za elektronske medije, kao predstavnik novinarskih i medijskih udruženja izabran je Goran Peković, na predlog Udruženja radio stanica RAB Srbija. UNS i NUNS nisu predložili kandidata. UNS je NUNS-u, s obzirom na zakon koji kaže da novinarska i medijska udruženja moraju imati zajedničkog kandidata, predložio da to bude Ljiljana Smajlović. Na taj predlog NUNS nije odgovorio, pa su udruženja ostala bez zajedničkog kandidata. NUNS je naknadno istakao da nije želeo da podrži Ljiljanu Smajlović, ali da nije hteo da kandiduje svog predstavnika jer je u prethodnom sazivu REM-a bio predstavnik NUNS-a. Međutim, pozivanjem članova IO NUNS-a, UNS je utvrdio da je NUNS do poslednjeg trenutka tragao za kandidatom, ali da njihovi kandidati nisu stigli da prikupe dokumentaciju.

Novinari i medijski radnici Radio-televizije Kragujevac štrajkovali su zbog neisplaćenih plata i doprinosa i ukazali da novi vlasnik televizije Radoica Milosavljević ne ispunjava obaveze iz kupoprodajnog ugovora. Radoica Milosavljević ponudio je zaposlenima u septembru socijalni program za koji se opredelilo njih polovina, ali je od toga naknadno odustao. U oktobru je počeo štrajk upozorenja zaposlenih u RTK, koji su na sat vremena dnevno prekidali emitovanje programa. Štrajk se nastavio i u novembru. U decembru je, zbog tužbe zaposlenih koji nisu dobili nekoliko plata, deo opreme RTK prodat. Dan nakon toga, RTV Kragujevac prestala je da emituje program. UNS je zatražio od Ministarstva privrede da odmah raskine privatizaciju. Ministarstvo privrede sredinom decembra je saopštilo da Radoica Milosavljević ima rok do 21. decembra da dostavi revizorski izveštaj, nakon čega će, ukoliko se to ne desi, Ministarstvo privatizaciju raskinuti. Ministarstvo, po saznanjima UNS-a, trenutno sporvodi kontrolu u ovoj televiziji.

Milorad Ulemek Legija svedočio je u septembru na suđenju za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Nekadašnji komadant Jedinice za specijalne operacije rekao je u Specijalnom sudu u Beogradu da nema neposredna saznanja o ubistvu novinara Slavka Ćuruvije, te da raspolaže samo informacijama koje je dobio od tadašnjeg načelnika DB-a, prvooptuženog u postupku za ubistvo Ćuruvije – Radomira Markovića. Ulemek je naveo da je od Markovića posredno saznao da su u taj zločin izvršili Ratko Romić i Miroslav Kurak.

Živojin Rakočević zajednički predlog udruženja za člana Agencije za borbu protiv korupcije

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Skupštine Srbije usvojio je predlog UNS-a i NUNS-a da Živojin Rakočević bude član Agencije za borbu protiv korupcije. Umesto Ivana Cvejića, na mesto urednika agencije Beta došao je Dragan Janjić.

U oktobru ove godine, dnevni list „Politika“ prekinuo je saradnju sa karikaturistom Dušanom Petričićem. Kako je tada izjavio Petričić, pre prestanka objavljivanja njegovih karikatura, v.d. glavnog i odgovornog urednika „Politike“ Žarko Rakić sugerisao mu je da „manje crta Vučića“.

Radio-televizija Vranje, posle više od godinu dana dobila je Rešenje o prenosu kapitala bez naknade na 16 zaposlenih. Ugašen je Radio Požarevac, a Radio Suboticu od zaposlenih kojima su pripale akcije, kupila je firma VTV ComNet.

Štrajk niškog novinara Jovice Vasića

Niški novinar Jovica Vasić započeo je štrajk glađu zbog, kako je rekao, ropskog položaja u kojem se nalazi i "inspekcije rada koja ne reaguje na njegove dopise o radu na crno u ovom niškom mediju". Vasić je 22 godine radio u Narodnim novinarama, čiji je vlasnik Vitko Radomirović. Nakon deset dana štrajka Jovica Vasić, posle razgovora sa predstavnicima UNS-a, NUNS-a, SINOS-a, PROUNS-a, AOM-a i Slavko Ćuruvija fondacije, kao i dogovora sa načelnikom niške policije Ninoslavom Mitićem da će policija da preduzme mere radi njegove zaštite, prekinuo je štrajk.

Sa Jovicom Vasićem je dogovoreno i da udruženja, sindikat i Fondacija traže hitan prijem u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike kako bi zahtevali reviziju svih inspekcijskih kontrola medija u vlasništvu porodice Radomirovića na koje je skretao pažnju, kao i u Ministarstvu kulutre i informisanja kako bi razgovarali o teškom materijalnom položaju novinara i medijskih radnika.

List „Nedeljnik“ objavio je ekskluzivni intervju sa tadašnjim američkim predsedničkim kandidatom Donaldom Trampom, koji je njegov štab samo dan kasnije demantovao. Štab Donalda Trampa tvrdio je da se predsednički kandidat nije izvinio Srbima za bombardovanje 1999. godine i da je intervju u beogradskom Nedeljniku "izmišljen". U dobijanju intervjua „Nedeljniku“ posredovao je Vladimir Rajačić koji živi u Americi.

Posle dve i po decenije, ugašena je TV Art. Sa radom je prestala i TV VK iz Kikinde. Raskinuta je i druga privatizacija medija – privatizacija „Nedeljnih novina“ iz Bačke Palanke.

Peti put porušena spomen ploča nestalim novinarima Đuri Slavuju i Ranku Pereniću

Spomen ploča,koju su postavili UNS i Društvo novinara Kosova i Metohije, novinarima Đuri Slavuju i Ranku Pereniću, koji su 1999. godine nestali na putu Velika Hoča- Zočište, srušena je peti put.

Novinar Radio-televizije Srbije (RTS) Gorislav Papić dobitnik je ovogodišnje novinarske nagrade „Aleksandar Tijanić“ koju dodeljuje Udruženje novinara Srbije.

Nino Brajović izabran za državnog sekretara za informisanje i medije

Sredinom decembra Nino Brajović izabran je za novog državnog sekretara za informisanje i medije. On je obećao novu Medijsku strategiju do sredine 2017. godine, a u prioritete stavio popravljanje položaja lokalnih medija i rešavanje statusa Tanjuga, „Politike“ i „Večernjih novosti“.