UNS vesti
10. 12. 2015.
Sindikat “Nezavisnost” Tanjuga: Direktorka tražila da svi rade, a neće da isplati zarade
Polovina zaposlenih u Tanjugu, kojima je 16. novembra uveče telefonom javljeno da više ne dolaze na posao, neće dobiti novembarske plate, niti će im biti uplaćeni doprinosi za penziono i socijalno osiguranje, kaže Udruženju novinara Srbije urednik u Engleskom servisu i potpredsednica Sindikata Tanjuga “Nezavisnost” Branislava Stanišić.
U pravnoj službi agencije grupi ovih radnika je objašnjeno da je Odlukom Vlade Srbije o gašenju Tanjuga svim zaposlenima radni odnos prestao 31. oktobra 2015. godine, mada ona i dalje radi i nije brisana iz Registra privrednih subjekata.
„To znači da ćemo u decembru dobiti rešenja o prestanku radnog odnosa s datumom od 31. oktobra i da nam neće biti isplaćene novembarske zarade i naknade za prevoz“, rekla je Stanišić za UNS.
“Pošto Zakon o radu ne dopušta usmeno otkazivanje ugovora o radu, ni diskriminatorske mere prema zaposlenima, 18. novembra smo podneli prijavu inspekciji rada, a 7. decembra i Republičkoj budžetskoj inspekciji zbog osnovane sumnje o nenamenskom trošenju sredstava”, navela je ona.
Prema njenim rečima, Branka Đukić, koja obavlja dužnost direktora, početkom novembra tražila je od zaposlenih da nastave da rade kako bi Tanjug mogao da opstane u smanjenom obimu kao privatna novinska agencija.
„Tada je obećala da ćemo biti plaćeni za svoj rad i da će svi, čija radna mesta budu ugašena, dobiti otpremnine. Mada je 16. novembra polovini zaposlenih zabranila da rade, bez rešenja o raskidu radnog odnosa, oni su ipak nastavili da dolaze na posao do kraja meseca. Sada Branka Đukić neće da im plati čak ni 16 dana efektivnog rada. Drugoj polovini zaposlenih je 21. novembra saopštila da Tanjug više ne postoji, da rade za pilot firmu koja će biti privatna nacionalna novinska agencija. Potom je u ime JP NA Tanjug u gašenju sa njima potpisala ugovore o delu na osnovu kojih će im biti isplaćene novembarske zarade i svi doprinosi“, ispričala je Stanišić za UNS.
Ona je ukazala da je Vladinom odlukom direktorka ovlašćena da po ugovoru o delu angažuje samo određen broj stručnih lica za poslove gašenja Tanjuga, a ne i za bavljenje medijskom delatnošću, a pogotovo ne za formiranje druge novinske agencije.
„Ovde je reč o poigravanju radno-pravnim statusom zaposlenih i kršenju Vladine odluke“, ocenila je Stanišić i istakla da postoji osnovana sumnja o preusmeravanju budžetskih sredstava dodeljenih Tanjugu za rad neke nove, ne zna se koje i čije firme.
“Vlada Srbije je 30. oktobra iz budžetske rezerve izdvojila 17.458.000 dinara, a 28. novembra još 20, 7 miliona kako bi svim zaposlenima bile isplaćene zarade i druga primanja po osnovu rada do dana prestanka radnog odnosa. Pošto Branka Đukić odbija da iz tih sredstava isplati novembarske zarade, doprinose i naknade za prevoz polovini zaposlenih kojima je prethodno uskratila pravo na rad, moraće da budžetskoj inspekciji kaže za koju firmu radi, ako je Tanjug ugašen 31. oktobra, i na šta troši naše bruto plate”, naglašava Stanišić.
Stanišić je dodala da ni svi zaposleni neće dobiti otpremnine, kako su obećali premijer i ministar rada.
“Izostavljeni su oni koji imaju uslov za penziju, a pojedincima nije priznat radni staž koji su sami uplaćivali, niti onaj po osnovu autorskog ugovora, pa su im otpremnine umanjene. To je učinjeno na osnovu tumačenja Odluke Vlade Srbije o višku zaposlenih u procesu privatizacije za 2015. godinu, koje je Pravnoj službi Tanjuga naknadno dostavilo Ministarstvo rada”, tvrdi Stanišić.
“U objašnjenju Ministarstva je navedeno da je cilj Vladine Odluke obezbeđivanje sredstava za ulaganje u novo zapošljavanje i samozapošljavanje. Međutim, postavlja se pitanje zašto se pomenuta Odluka primenjuje na Tanjug, kada je njegova privatizacija propala”, ističe potpredsednica Sindikata Tanjug “Nezavisnost” i dodaje da je zbog neodgovornosti i propusta nadležnih prekršen zakon i nije izvršen prenos kapitala i podela besplatnih akcija zaposlenima u Tanjugu, što je i dovelo do gašenja firme.
“Vlada je obećala isplatu otpremnina zaposlenima kao vid kompenzacije”, naglašava Stanišić.
“Ako je cilj štednja budžetskih sredstava, pitanje je kako to da se štedi na nekolicini zaposlenih koje nadležni teraju u prevremenu penziju, dok istovremeno isplaćuju otpremnine i polovini zaposlenih Tanjugovaca kojima je obezbeđen posao i već rade za drugu firmu”, zapitala je ona.
Stanišić je ukazala da svi imaju pravo da rade do 65 godina, pa stoga imaju i pravo na otpremninu zbog samozapošljavanja i prevazilaženja problema u traženju novog zaposlenja i najavila da će se zaposleni, kojima su uskraćena prava na rad, za novembarsku zaradu i otpremnine obratiti Vladi i nadležnim ministarstvima, a ukoliko oni ne reaguju, potražiće zaštitu na sudu.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.