UNS vesti
15. 10. 2014.
U okviru projekta „Ceni sebe da te cene drugi“ UNS razgovara sa novinarima i urednicima o ekonomskom položaju profesije. Nakon razgovora sa dopisnikom “Blica” iz Aleksandrovca Gvozdenom Zdravićem, drugi razgovor objavljujemo sa kolegom Slobodanom Vasićem, direktorom i glavnim i odgovornim urednikom “Bravo” radija iz Požarevca. UNS projekat sprovodi uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
Slobodan Vasić: Najveći problem naše profesije je veliki broj medija
Direktor i glavni i odgovorni urednik “Bravo” radija iz Požarevca Slobodan Vasić kaže za UNS da je danas teško uspešno voditi lokalni medij i da je najveći problem novinarske profesije veliki broj medija koji dovodi do toga da su novinari loše plaćeni.
Slobodan Vasić ima tridesetogodišnje novinarsko iskustvo. Novinarstvom je počeo da se bavi tokom studija. Radio je u Radio Kragujevcu, Radio Požarevcu, na radiju i televiziji “Duga”, a već 15 godina je direktor, urednik i vlasnik “Bravo” radija.
„Bravo“ radio trenutno ima troje zaposlenih. Vasić, njegova supruga i još jedna novinarka sedam dana u nedelji staraju se da požarevljani dobiju najnovije informacije.
Vasić smatra da se teško može živeti samo od novinarstva. Kako kaže za UNS, na “Bravo” radiju je u početku radilo i više od desetak ljudi.
„Tada je bilo najlakše raditi, ali i najteže opstati. Ljudi su posle sami odlazili jer su videli da nema novca“, kaže Vasić i dodaje da je „u poslednjih 10 godina zahvaljujući poljoprivredi finansirao rad radija. Obrađivanjem zemlje smo supruga i ja nekada dopunjavali prihode. Dokle god nas je u radiju bilo osmoro, devetoro, tako sam morao da nadoknađujem novac. Onda sam shvatio da ne mogu tako da funkcionišem i nažalost, morao sam da smanjim broj radnika.”
„Bravo“ radio ipak opstaje, zahvaljujući razvoju novih tehnologija.
“Danas moderan radio zapošljava sve manje ljudi. Novinari moraju da znaju sami da montiraju prilog, emisiju. Zahvaljujući tehnologiji, neki pozivi su prevaziđeni. Radno mesto tonca ili realizatora programa danas u manjim medijima ne postoji. Izuzetak su veliki, dobrostojeći mediji ili oni koji se i dalje finansiraju iz budžeta. “
Vasić napominje da je lošem položaju medijskih radnika velikim delom doprineo veliki broj medija.
“U mom gradu ima 8 elektronskih medija na 200.000 stanovnika. Grad Požarevac finansira iz budžeta JP Radio Požarevac sa 14 miliona dinara, a ostalim medijima dodeljuju simbolična sredstva koja nisu dovoljna ni za putne troškove. Nismo prihvatali mrvice tog kolača, koji nije mali - 22 miliona Grad izdvaja medijima, no raspodela tih sredstava je nepravedna i JP stavlja u favorizujući položaj. Takođe, ima u preraspodeli i stranačkih prijatelja koji su prvi na listi dodele sredstava, ali i korumpiranih službenika gradske uprave koji nameštaju tendere kad se i pojave novci za medije. Danas na svim radio stanicama u gradu ima manje zaposlenih nego 2000. godine na „Bravo“ radiju. Naš obim oglašivača se nije smanjio, cene su iste već 15 godina, ali svi ostali nameti su 5 puta veći. Definitivno, 8 elektronskih medija je previše i dovodi do situacije u kojoj se utrkujemo i oglašivačima dajemo niže ponude kako bismo zaradili bar nešto. To onda dovodi do toga da nemamo od čega da platimo novinare. Sve je svedeno na nivo gole egzistencije”.
“Bravo“ radio živi uglavnom od marketinga. Uradili su nekoliko projekata, ali najveći prihodi stižu od oglašivača.
„Sa današnjim nametima koje vlasnici radija moraju plaćati, RRA, RATEL-u, SOKOJ-u, OPFS-u…, morate imati prihod od najmanje 150.000 dinara mesečno. Ako je sekunda na radiju 2,5 dinara, videćete da je skoro nemoguće opstati“, kaže Vasić i dodaje da je radio „učestvovao u evropskim projektima, i na taj način preživeo poslednje tri godine. Pokušali smo da tako zaradimo neki novac, ali to nije nešto što je stalni i siguran izvor prihoda”.
Radio „Bravo“ ima informativni program, ali sa onoliko događaja koliko novinari ovog radija uspeju da pokriju, s obzirom na to da ih je troje u redakciji.
„Supruga i ja radimo sedam dana u nedelji, novinarka pet“, navodi Vasić.
Kada je reč o honorarima, Vasić je iskren da plate ne uspeva uvek da obezbedi na vreme.
„Naši radnici to razumeju. Kada zaradimo neki novac, mi sve isplatimo. Uvek prvo platimo račune i namete. Uspeli smo da i zaostale zarade prema bivšim radnicima isplatimo, niko nije ostao bez honorara,“ rekao je Vasić.
Kada je reč o visinama zarada, Vasić smatra da nije potrebno napraviti cenovnik rada novinara/snimatelja/fotoreportera.
„Mislim da novinari mogu sami da odrede cenovnik rada u svojoj branši. Međutim, to, realno gledano, nije dobro. Ne možete za različite medije odrediti istu cenu rada. Fotograf koji radi u mesečniku, ne može imati istu cenu rada kao fotograf koji ide svakodnevno na teren ili novinar koji radi za nacionalni medij i onaj koji radi u lokalnom. Mislim da tržište treba samo da određuje cenu“, kaže Vasić i dodaje da on „trideset odsto od izrade reklamnog spota plaća stručnjaka da napravi spot. Ako je nečiji rad potreban, ako se neko trudi, imaće i dobru zaradu. Tržište sve samo može iznivelisati. Mnogo ljudi je u ovoj profesiji koji nemaju znanja i “ne mešaju se u svoj posao”. No, tu su i prave pometnju, nude se za male novce ili čak i besplatno. Malim primanjima ne motivišu se mlađe kolege, tako profesija ostaje bez novih mladih ljudi od znanja i struke. Lokalni mediji prinuđeni su da upošljavaju i uz rad edukuju nove generacije novinara koji su tu dok ne nađu neki bolje plađen posao.
Ko bi sa faklutetskom diplomom pristao da radi za minimalac sa prevelikim obavezama? Samo puki entuzijasti i oni koji ne znaju šta bi sa sobom, ili im se posao za koji imaju diplomu baš i ne sviđa. Cenu rada odrećuje pre svega znanje i sposobnost novinara i, naravno, snaga medija“, zaključuje Vasić.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.