UNS vesti

19. 12. 2013.

Autor: D. B. Izvor: UNS

RRA u januaru usvaja uputstvo za bolju zaštitu dece od neprikladnih TV programa

Na tri okrugla stola „Zaštita dece označavanjem TV programa“ koja su u Nišu, Novom Sadu i Beogradu organizovali Republička radiodifuzna agencija, kancelarija UNICEF-a u Srbiji i Udruženje novinara Srbije zaključeno je da je potrebno unaprediti sistem zaštite dece od neprikladnih televizijskih sadržaja.

Urednicima i novinarima javnih servisa, lokalnih, regionalnih i komercijalnih televizija sanacionalnom frekvencijom, predstavnicima Ministrastva kulture i informisanja, narodnim poslanicima, članovima Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije, predstavnicima novinarskih i medijskih asocijacija, udruženja roditelja i drugih nevladinih organizacija, studentima i profesorima univerziteta, u prvoj polovini decembra predstavljene su analize programa na kojima su nezavisno radili RRA s jedne i UNICEF i UNS s druge strane, kao i Predlog kriterijuma za označavanje TV programa neprikladnih za decu koji su sačinili UNICEF i UNS na osnovu rezultata analize.

Izveštaj RRA «Zaštita dece i omladine i označavanje programa kod nacionalnih TV emitera» pokrio je program za prva četiri meseca 2013. godine, a analiza UNICEF-a i UNS-a «Označavanje televizijskih sadržaja i zaštita dece – analiza programa nacionalnih emitera» (dostupan ovde) obuhvata program za prvu polovinu godine.

Predstavnik RRA Mario Brudar, zamenik načelnika Službe za nadzor i analizu, objasnio je da je analiza prvo veliko istraživanje RRA u ovoj oblasti.

 „Ispostavilo se da su RRA s jedne strane i UNICEF  i UNS s druge strane istovremeno uvideli neophodnost daljeg napretka u zaštiti dece od programa koji mogu ugroziti njihov mentalni, fizički i moralni razvoj. Rezultat su dva istraživanja, s veoma sličnim zaključcima sa konkretnim i komplementarnim predlozima i rešenjima“. 

Brudar je na okruglim stolovima govorio o sledu poteza RRA. „Prvi korak u zaštiti dece od štetnih programskih sadržaja na televiziji učinjen  je donošenjem Zakona o radiodifuziji 2002. godine, zatim uvođenjem obaveza označavanja programskih sadržaja Kodeksom ponašanja emitera iz 2007. godine, a ovo je treći važan korak. Treba istaći i dva važna Uputstva RRA  O programskim sadržajima koji mogu da ugroze decu i Obavezujuće uputstvo o rijaliti programima“.

Na skupu u Beogradu, 17. decembra, zamenik predsednika Saveta RRA Goran Karadžić, najavio je da će naredni korak regulatora biti usvajanje obavezujućeg uputstva koje se odnosi na standardizovanje označavanja.

„Svesni smo problema koji emiteri imaju i u pripremi je opšte obavezujuće uputstvo koje će sredinom januara, početkom godine, verujem, biti usvojeno na sednici Saveta RRA. Razgovarali smo sa urednicima filmskog i serijskog programa nacionalnih televizija. Mislim da smo naišli na potpuno razumevanje i tu ćemo vrlo lako moći da uvedemo stvari na viši nivo nego što je to sada, ali imaćemo i dalje problem sa rijaliti i pseudorijaliti  programima, koji se po nama apsolutno neadekvatno označavaju. Nadamo se da će izmenom medijskog zakonodavstva, regulator dobiti veća ovlašćenja i da ćemo moći da, ukoliko smatramo da je određen program neprikladno označen mi budemo ti koji će naložiti emiteru da ga označi drugačije, a samim tim na osnovu obavezujućeg uputstva i ovih preporuka  koje ćemo svakako inkorporirati u to, moći praktično da pomeramo  te programe na neka vremena koja su primerenija za njihovo emitovanje“.

Karadžić je na okruglim stolovima isticao da se problem neće rešiti donošenjem Uputstva ili samo jednim potezom i da su u osnovi sistema zaštite roditelji.

„Emiter, regulator,  u najširem smislu država i društvo, mogu samo da pošalju poruku da nešto nije prilagođeno određenom uzrastu, ali to niukom slučaju neće sačuvati tu decu. To moraju da rade njihovi roditelji. Poruke koje emituju emiteri nisu poruke za decu,  naprotiv deca vrlo često videvši da nešto nije za njihov uzrast imaju želju da vide to zabranjeno voće“.

 

Kako bi se uticaj na roditelje ostvario Karadžić je najavio sveobuhvatnu medijsku  kampanju u kojoj bi RRA učestvovala zajedno sa UNICEF-om i novinarskim udruženjima nakon donošenja opšte obavezujućeg uputstva.

„Kad pogledate kolika je gledanost Farme i strukturu publike shvatite da to gledaju roditelji, babe i dede. Ukoliko stariji gledaju Farmu, šta će gledati deca koja su u istoj toj prostoriji. Gledaće isto, počeće da usvajaju to kao društveno prihvaćeno ponašanje“.

Ozbiljna, dugotrajna, osmišljena kampanja, smatra Karadžić, za podizanje svesti roditelja da sačuvaju decu od neprikladnih programa, bila bi korak napred .

Član Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije Snežana Stojanović Plavšić se nije složila da su isključivo roditilji ti na kojima je odluka.

„Kod mnogih roditelja nasilje je prihvatljivo i sami čine nasilje. Mi ne možemo u potpunosti da se oslonimo na njih da će objasniti deci ukoliko dozvolimo da se scene eksplicitnog nasilja prikazuju na televiziji u 6 ili 8 naveče. Država treba da ima mnogo jasniju ulogu u svemu ovome“. 

Ona smatra da je izostala kaznena politika.

„Verujem da su kazne RRA trebalo da budu strože i tada bi se mnogo ređe dešavalo da se greške ponavljaju“.

Tokom diskusija u Nišu, Novom Sadu i Beogradu otvorila su se pitanja označavanja i vremena emitovanja crtanih filmova i nasilja u njima, kao i muzičkih spotova koji sadrže scene nasilja, golotinju i neprimeren govor.

Primećeno je da uvođenje zaštićenog vremena na televizijama i pomeranje emitovanja neprikladnih sadržaja za kasnije neće dati rezultat ukoliko ti isti sadržaji, posebno kada su rijaliti programi u pitanju, budu u celosti (sa vulgarnostima i detaljnim opisima seksualnog čina i nasilja) dostupni u štampi, odnosno neprekidno prisutni za gledanje u onlajn izdanjima medija.

Navedeno je da digitalizacija takođe predstavlja izazov i da ona donosi gledanje programa na zahtev, za poslednjih dva, tri dana. „Deca koja su tehnički pismenija od roditelja moći će da, za godinu dana, na vrlo jednostavan načina pogledaju program koji je zbog oznake emitovan kasnije, u toku pre podneva“, izneo je Karadžić.

 

Urednica RTS digital i satelitskog programa Tatjana Ćitić navela je da digitalizacija nije nešto o čemu govorimo u budućem vremenu, jer se ne radi samo o prelasku na digitalno emitovanje zemaljskog programa.

„To je sve ono što nas okružuje i novi mediji, i IPTV  i digitalni paketi kablovskih operatera. Skrećem pažnju da bi o tome trebalo već sad razmišljati i to regulisati već sada, ako se reguliše i obuhvatiti kabl operatere i IPTV operatere sa nekim obavezujućim odredbama jer oni na svojim platformama imaju programe kao što su Fox krajm i drugi“

U diskusiji lokalni i regionalni emiteri, posebno, naglašavali su da bi im kratke i jasne smernice pomogle u označavanju programa. 

Razgovor o zaštićenom vremenu otvorio je diskusiju o vremenskom trajanju ograničenja za emitovanje programa sa različitim uzrasnim oznakama. Predlog Službe za nadzor i analizu RRA je da oznaka 16 ne može da se emituje od 6 do 21 sat, a Nacrtom zakona o elektronskim medijima taj vremenski period je od 6 do 22 sata.

Zamenik predsednika RRA Goran Karadžić naveo je da smatra da bi to vreme trebalo da bude od 8 do 16, odnosno 17 sati.

„U Srbiji je radno vreme od 8 do 16, odnosno 9 do 17 sati, i to vreme bi trebalo biti najstrože određeno, a nakon toga ne može regulator da vrši preterano veliku zabranu, jer nećemo nigde doći ukoliko emiteri prestanu da kupuju programe, kvalitetne serije poput forenzičara, Grejs anatomi, jer ne mogu u repriznom vremenu da prodaju adekvatan marketinški prostor. Onda ćemo doći do toga da smo građane Srbije u velikoj meri oštetili. Poslaćemo ih da gledaju kablovske kanale koji su registrovani u Bugarskoj, Mađarskoj, BiH, Sloveniji, Crnoj Gori, a na njih mi kao regulator ne možemo da utičemo kao na kanale koji su kod nas“, izneo je Karadžić koji je rekao da se zbog menjanja navika, kasnijeg odlaska u krevet današnje dece, sadržaj sa oznakom 18 pomera za kasnije emitovanje, od 1 ili 2 sata posle ponoći.

Predstavnik Fonda za otvoreno društvo Dragan Kremer naveo je da je potrebno  da se „napravi obrazac„razvođa“( watershed),  koji funkcioniše decenijama na BiBiSiju i kod drugih emitera, a podrazumeva da  pre 18 časova ne može da se upotrebi psovka, neprimerena aluzija, i da o tome takođe vode računa i urednici i voditelji.
„ Moraju da intervenišu, što se kod nas ne dešava baš često, ako im se tako nešto dogodi u programu“.

Da bi se postigla ujednačena praksa označavanja filmova i serija, domaćih i stranih, urednik za filmske sadržaje kompanije SBB  Ivan Karl predložio je stvaranje komisije pri Filmskom centru, Ministrastvu kulture i informisanja, Republičkoj radiodifuznoj agenciji ili u njihovom sadejstvu, koja bi za zadatak imala klasifikovanje i označavanje tih sadržaja, a oznaka bi potom morali da se pridržavaju svi emiteri.

„To je ogromni, pešački posao ali neko mora da ga uradi nekad. Da naprave jedinstvenu bazu podataka filmskog programa na nivou Srbije gde će svaki urednik filmskog programa da ode na sajt, ukuca naziv filma vidi klasifikaciju koju odobrava RRA, Ministrastvo, Filmski centar i on mora da je poštuje“.

Karl smatra da veći problem od filma jesu rijaliti programi i da filmu gledalac prilazi kao fikciji.

„Problem je ono što se prezentuje kao stvarnost i to je po meni najveće zagađenje etra.Dete ne zna da su Porodične tajne i Preljubnici fikcija. To su ljudi koji govore na maternjem jeziku, kao komšiluk, uglavnom su statisti glumci, pa ne može da prepozna glumce i da misli da je to fikcija“.

Urednik filmskog programa RTS-a Nikola Popević složio se da je neophodna jedinstvena baza podataka filmova i serija kojom bi se rukovodili svi emiteri.

Diskusija se otvorila oko filma „Klip“, koji sadrži eksplicitne scene oralnog seksa maloletnice, a emitovan je u 22 časa na Prvoj TV.

„Odlučili smo da taj film prikažemo u 22 sata kao film koji treba da vide deca starija od 16  godina upravo zbog toga što se taj film bavi njima.Pokušali smo da ovu temu obradimo na drugačiji način u tok šou serijalu Žene. Imali smo na kraju jedan pokušaj koji smo sveli na seks u školama.  Kada smo pravili istraživanje na ovu temu, profesori su hteli mnogo toga da nam kažu, učenici i direktori škola, ali niko pred kamerama. Film je snimljen. Smatrali smo da oslikava realnu situaciju i stanje u našem društvu“ rekla je urednica zabavnog programa Prve TV Marinela Kvapil i dodala da je oznaka UR (učešće roditelja) koja se predlaže u UNICEF i UNS Predlogu kriterijuma nešto što je nedostajalo.

„Mi smo nizom PR tekstova i razgovorima o tom filmu  objasnili kakav film ćemo emitovati.  S istom takvom pripremom emitovali smo film Bojane Maljević „Sestre“ i smatramo da su oba filma potrebna i da smo uradili dobru stvar što smo ih emitovali“.

Ivan Karl je osim filma „Klip“ za koji smatra da treba da se emituje posle ponoći, naveo i primer emitovanja „Pasije“ Mela Gibsona na Uskrs u 16 sati, a da je oznaka za taj film 18+.

 

Svetlana Trajković iz Službe za nadzor i analizu RRA navela je da je ova služba reagovala po službenoj dužnosti i ocenila da je napravljen prekršaj emitovanjem filma Klip u 22 sata, ali da je Savet RRA doneo drugačiju odluku rukovodeći se time da je reč o umetničkom delu nagrađivanom na festivalima.

„Ne vodi se računa kada se koji film programira i kako „Klip“ ide u 10, a u ponoć porodični film? Rešenje je da postoji jedinstvena baza podataka. Kada ona postoji niko neće moći da svojevoljno klasifikuje filmove da bi održao programsku šemu. Urednička briga, jedinstvena baza podataka i dobre kazne za smanjivanje klasifikacije i videćete kako će to da se reši“, istakao je Karl koji je napomenuo da će u programu FEST-a „Ninfomanka“, film Larsa fon Trira,biti označen oznakom 18.

Svetlana Trajković, iz Službe za nadzor i analizu i jedan od autora izveštaja RRA «Zaštita dece i omladine i označavanje programa kod nacionalnih TV emitera» govorila je i o nepravilnostima u označavanju informativnog programa.

„Kada je reč o informativnom programu Kodeks (ponašanja emitera) precizira da se svaki program koji ima prizore nasilja, katastrofe, mora posebno najaviti. U analiziranom periodu više takvih programskih sadržaja je emitovano, a da nisu posebno najavljeni“ .

Kao primeri navedeni su izveštaj  RTS1 je o zločinu u Maloj Ivanči, kada se u kadrovima vide  žrtve zločina, a gde je kao ilustracijaubistava poslužila fotografija masovnog ubice ranijeg događaja. U večernjim  vestima  B92 bez posebne najave prikazani su uznemirujući snimci nasilja sa gej parade, a u Nacionalnom dnevniku TV Pink prikazan je, bez posebne najave, leš ubijenog taoca u Alžiru. Na TV Prva, bez posebne najave, prikazan je mladić koji udara staricu koja je posle nekog vremena preminula od posledica tih povreda, a na Hepi televiziji snimci eksplozija u Pragu i bombaškog napada u Bostonu.

U istraživanju UNICEF-a i UNS-a pokazalo se da roditelji smatraju da je problem promovisanje potrošačke kulture i estradnih ličnosti u zvezde na našim televizijama i da je deci potrebno ponuditi mnogo veći izbor kvalitetnog programa.

 „Roditelji smatraju da treba uvesti zaštićeno vreme i da termini emitovanja treba da se usklade sa oznakama, a da se zadrži sadašnja praksa da se program označen sa 18 emituje posle ponoći. Trejleri, odnosno najavni foršpani, treba da nose istu oznaku kao program koji najavljuju i da se emituju u tim terminima. Roditelji su bili najstroži prema rijaliti i pseudorijaliti programima. Smatraju da ih ima previše na našim kanalima, da njihovo emitovanje treba da se pomeri za kasnije večernje sate ili, čak na poseban kanal“ objasnila je istraživač Marijana Matović rezultate istraživanja u fokus grupama sa roditeljima dece uzrasta od 10 do 17 godina.

UNICEF i UNS analiza pokazala je i da emiteri ne teže strukturisanju programa u skladu sa oznakama, da postoji nedoslednost u označavanju programa istog ili sličnog sadržaja, kao i da različiti sadržaji nose istu oznaku, tako npr. oznaka  12 pokriva širok spektar programa, čak i rijaliti programe.  Takođe, naveden je primer filma Bure baruta, koji na TV Hepi nije imao oznaku, a na RTS1 je označen sa 16.

Uočeno je da programi koji sadrže nasilje u komičnom kontekstu, seksualno konotiran jezik ili promovišu stereotipe često nemaju nikakvu oznaku. „Rijaliti programi, poput Velikog brata, Farme, Trenutak istine i pseudorijaliti Luda Kuća, Preljubnici, Porodične tajne i sl. zbog koncepcije, rečnika koji se koristi i scena koje prikazuju nisu bili adekvatno označeni, niti su prikazani u odgovarajućem terminu“ navela je Matović.

Prof. dr. Nada Korać, psiholog, objašnjavala je da je sistem označavanja i klasifikaciju tv sadržajadeo „sistema filtera“.

„Mediji ne predstavljaju jedan prema jedan sadržaje koji u realnosti postoje. Ono što je u medijima nije isto kao ono što je u realnosti. Mediji su prvi filter. Roditelji, nastavnici, za dete„značajni odrasli“ su drugi filter. Treći filter je sistem označavanja programa koji treba da bude funkcionalan“, navela je Korać i objasnila da u sistem treba uvesti kategoriju„učešće roditelja“.

„Funkcija oznaka je informisanje. Ono treba da bude što potpunije. To je ono što je dužnost države. Odgovornost za izbor, da li će to koristiti, jeste na roditeljima. Ovaj sistem označavanja je namenjen roditeljima kao orjentacija“.

U Novom Sadu predstavnica udruženja Roditelj je rekla da je čudno da se određeni programski sadržaji označavaju visokim ciframa kad deca vide to na ulici.

„Ovde je stvar upravo u tome da imamo stvarni svet takav kakav jeste, neka deca to vide na ulici, neka ne, ali za onu koja vide, šta sistem oznaka znači, znači u stvari stav države o tome da li je to uredu ili nije u redu. To će roditelje osnažiti, one koji smatraju da je to nešto od čega država treba da nas zaštiti. Ono što država može jeste da jasno iskaže svoj stav“.

Predstavnica UNICEF-a, Jadranka Milanović, predstavljala je Predlog kriterijuma za označavanje TV sadržaja neprikladnih za decu na kom je UNICEF radio zajedno sa UNS-om.

„Uvedena je i kategorija promovisanje sumnjivih društvenih vrednosti, što se odnosi na one sadržaje u kojima se precenjuje značaj fizičke lepote, bogatstva kao jedine kategorije koja može da doprinese sreći. O tome bi trebalo voditi računa kada se označavaju programi“.

 

Govoreći o dosadašnjoj praksi označavanja programa i mogućnosti emitera da samostalno određuju uzrasne oznake, a da kada su u dilemi potraže mišljenje RRA, Goran Karadžić  je naveo da je bilo jako malo obraćanja te vrste.

„Uglavnom kada se radilo o kvizovima sa golišavim lepoticama. Takvih kvizova više i nema. Sve drugo je bila autonomna odluka emitera“.

Predstavnik FOS-a Dragan Kremer pitao je predstavnike RRA da li se vodi računa o poštovanju elaborata na osnovu kojih su emiteri dobili frekvencije.

„TV Pink, kao i svako ko ima dozvolu za terestrijalno emitovanje kod nas, dobila je to na osnovu elaborata. Nikada u toj dozvoli nije bila ovolika količina rijeliti programa. Televizija Hepi, koja je svojevremeno dobila dozvolu da kažem kolokvijalno, kao dečiji kanal nije imala u elaboratu, na osnovu koga je dozvola izdata, nikakve rijeliti programe, a naročito ne ovakve kakve sada emituje“.

Miloš Stojković, član pravnog tima ANEM-a, naveo je da naš obrazovni sistem ne poznaje programe medijske pismenosti.

„Ukoliko bismo decu usmeravali, da ne kažem  obrazovali ili indoktrinirali šta su društveno prihvatljive  vrednosti možda bi sama  deca bila kadra da procene da li je neki program adekvatan za njih ili nije“.

Kao naredni nivo problema je naveo da treba iznaći načine i edukovati roditelje koji gledaju iste te rijaliti programe.

„Ovde imamo problem i regulacije. Da li je regulatorni mehanizam koji trenutno postoji tj. regulacija putem Intervencije nezavisnog regulatora u oblasti elektronskih medija najadekvatniji, ili treba ići ka nekom sistemu samoregulacije koji sada već uspešno postoji u oblasti štampanih medija. Savet za štampu radi punim kapacitetom, ima preko 60 odluka. Neke od njih se dotiču i ovih tema koje smo mi danas načeli“.

Stojković je rekao da je medijska reforma u toku, a da predlog zakona o elektronskim medijima pominje „nešto što prvi put postoji u našem pravnom sistemu to su koregulacija i samoregulacija koji su preuzeti iz Direktive o audiovizuelnim medijskim servisima“, i predviđa učešće raznih stejkholdera, odnosno zainteresovanih korisnika u regulaciji raznih pitanja.

Snimak okruglog stola RRA, UNICEF-a i UNS-a u Beogradu u Press centru UNS-a, 17. decembra 2013. možete pogledati ovde.