UNS vesti
12. 01. 2026.
Šta sadrži odluka Vrhovnog suda po kojoj je Apelacioni sud u slučaju Ćuruvija povredio zakon
Petočlano veće Vrhovnog suda jednoglasno je utvrdilo da je tokom suđenja bivšim funkcionerima Službe državne bezbednosti za ubistvo Slavka Ćuruvije povređen zakon, piše u presudi ovog suda u koji je UNS imao uvid.
Presudom donetom 13. oktobra prošle godine, veće je delimično usvojilo zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podnelo Vrhovno javno tužilaštvo i zaključilo da je u ovom slučaju Apelacioni sud povredio zakon u korist okrivljenih Radomira Markovića, Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka.
Presudom, Vrhovni sud ukazuje da oslobađajuća presuda Apelacionog suda u Beogradu delove obrazloženja zasniva na pogrešnoj interpretaciji sadržine zapisnika o iskazima svedoka i samih iskaza, i to iskaza svedoka Milorada Ulemeka Legije, Aleksandra i Miloša Simovića, te Dejana Milenkovića i Miladina Suvajdžića.
Apelacioni sud je utvrdio da Legija nije ostao pri iskazu koji je dao 8.1.2014. godine pred Tužilaštvom za organizovani kriminal (TOK), odnosno da iskaz nije potvrdio na glavnom pretresu pred prvostepenim i drugostepenim sudom, kao i da okrivljeni, branioci i sud nisu bili u mogućnosti da ga direktno pitaju u vezi sa činjenicama o kojima se pred tužilaštvom izjašnjavao.
Međutim, sadržina zapisnika i transkripta sa suđenja, govore drugačije, navodi Vrhovni sud.
„Legija je na glavnom pretresu pred prvostepenim sudom održanom dana 26.9.2016. godine izjavio da nema ništa posebno da kaže osim onoga što je već izjavio i da nema šta da doda, nakon čega su mu učesnici u postupku postavljali pitanja. Isto važi i za glavni pretres pred drugostepenim sudom koji je održan dana 8.3.2023. godine, kada je izjavio da nema šta da doda ni da oduzme od onoga što je rekao na prošlom svedočenju i da sve što je rekao stoji u zapisniku i on stoji iza toga“, piše u obrazloženjenju odluke Vrhovnog suda.
Apelacioni sud pogrešno je interpretirao sadržinu zapisnika, navodi Vrhovni sud, iz čega je izveo dalje pogrešan zaključak u pogledu Legijinog iskaza i u pogledu toga da li su učesnici u postupku mogli da mu direktno postavljaju pitanja. Ono što je, ističe se dalje, Apelacioni sud utvrdio da piše u zapisnicima i ono što u zapisnicima zaista piše je različito.
Istu povredu je Apelacioni sud učinio i u pogledu ocene iskaza svedoka Miloša i Aleksandra Simovića.
„Utvrdio je da oni nisu ostali pri iskazu koji su tužilaštvu dali 10.1.2014. godine iako su na glavnom pretresu pred prvostepenim sudom dana 27.9.2016. godine izjavili da ostaju pri izjavi i da neće ništa dodavati ni oduzimati (Miloš Simović) odnosno da ne može da se izjasni da li ostaje pri iskazu (Aleksandar Simović)“, navodi se u presudi.
Apelacioni sud istu grešku, navodi Vrhovni sud, pravi i prilikom ocene iskaza svedoka Miladina Suvajića i Dejana Milenkovića Bagzija, „kada zaključuje da su se oni izjašnjavali o informacijama koje su od nekog čuli i da to mogu biti samo određene indicije vezano za predmet postupka, kao i da iskazi sadrže različite informacije“.
Vrhovni sud nalazi da su se ovi svedoci detaljno izjašnjavali kako o činjenicama koje su im lično poznate, tako i o tome kako su i od koga dobili određene informacije, a što je sve sadržano u zapisnicima.
Vrhovni sud dalje navodi da je obrazloženje presude Apelacionog suda o izveštaju o presnimavanju, forenzičkoj analizi i pregledu pohranjenih podataka o ostvarenom telefonskom saobraćaju od 12.2.2012. godine kontradiktorno, nejasno i da uopšte ne može da se utvrdi šta je bilo uopšte predmet analize Apelacionog suda.
„Obrazloženje je toliko protivrečno, jer sud prvo navodi da je odbijen predlog odbrane da se predmetni izveštaj izuzme kao nezakonit. Potom sud konstatuje da prihvata stav iz ranijeg rešenja Apelacionog suda, Posebnog odeljenja od 29.6.2018. godine da je reč o zakonitom dokazu jer ‘u spisu postoje dokazi o svakoj preduzetoj procesnoj radnji vezano za 40 DLT traka..’ da bi potom zaključio da se ovaj dokaz ne može prihvatiti kao pouzdan i verodostojan jer nije urađeno veštačenje u skladu sa zakonom“.
Vrhovni sud ukazuje da je u toj situaciji upravo drugostepeni sud mogao da naredi ponovno veštačenje i otkloni nedostatke u nalazu i mišljenju.
Vrhovni sud ukazuje i da Apelacioni sud nije interpretirao, niti analizirao međusobnu komunikaciju Kuraka, Romića i Radonjića u periodu od 9.4.1999. godine do 12.9.1999. godine a ipak je našao da nije verodostojna i da je nepouzdana.
|
Ko su bili članovi sudskog veća Vrhovnog, a ko Apelacionog suda Članovi sudskog veća Vrhovnog suda koje je donelo presudu bili su Miroljub Tomić, predsednik veća, Tatjana Vuković, Slobodan Velisavljević, Milena Rašić i Svetlana Tomić Jokić. Članovi apelacionog sudskog veća koji su doneli oslobađajuću presudu za bivše pripadnike DB-a bili su Nada Hadži Perić, Vesna Petrović, Dragan Ćesarević, Marko Jocić i Dušanka Đorđević. |
Konstantinović: Presuda značajna jer ukazuje na ozbiljne propuste drugostepenog suda
Presuda Vrhovnog suda, kako ocenjuje advokat Udruženja novinara Srbije (UNS) Gordana Konstantinović, ne znači ništa kada je reč o pravdi za Ćuruviju.
„Ova presuda Vrhovnog suda ne može uticati na pravnosnažnu oslobađajuću presudu funkcionerima Službe državne bezbedonsti, niti doneti pravdu ubijenom Ćuruviji i njegovoj porodici jer je reč o odluci koja je bez ikakvog praktičnog efekta“, kaže ona.
Međutim, dodaje, značaj ove presude Vrhovnog suda, vidi u tome što ukazuje na ozbiljne propuste drugostepenog suda.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.