UNS vesti

31. 12. 2025.

Izvor: UNS

Medijsku 2025. godinu obeležili otkazi i odmazde, napadi na novinare i medijske radnike i još uvek nezavršeni izbor Saveta REM-a

Godinu za nama novinari i medijski radnici pamtiće po višestruko većem broju napada, kao i po brojnim otkazima i odmazdama vlasnika medija protiv koleginica i kolega koji su pokušavali da svoj posao rade profesionalno u jeku promene uređivačkih politika. Iza nas je i više od godine dug proces za izbor Saveta REM-a koji još uvek nije završen.

Sliku medijske godine jasno odražavaju podaci o ugrožavanju novinara, koje je ove godine, u vreme duboke društvene podeljenosti, dostiglo kritičnu tačku. To potvrđuje i statistika UNS-a, prema kojoj je ove godine zabeležen 261 slučaj ugrožavanja novinara, što je 150 slučajeva više nego lane, kada je evidentirano ukupno 111 slučajeva.

Drastičan rast zabeležen je u svakoj oblasti ugrožavanja novinara, a najviše kada su u pitanju fizički napadi. Ove godine pobrojano je 60 fizičkih napada, što je gotovo pet puta više nego prošle godine.

Podaci UNS-a u velikoj meri korespondiraju sa podacima kojima raspolažu tužilaštva u Srbiji, a koji pokazuju da je ove godine zabeležen značajan porast prijavljenih pretnji i napada na novinare i medijske radnike.

Kako je naveo javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković na skupu UNS-a „Krivično-pravna zaštita novinara – između zakona i prakse“, ovo povećanje se kreće u procentu od oko 113 odsto u odnosu na isti period u 2024. godine. I tužilaštva u statistici beleže višestruko više, odnosno četiri puta više fizičkih napada na novinare.

Rad Stalne radne grupe za bezbednost novinara

Stalna radna grupa za bezbedost novinara je ohrabrivala novinare da prijavljuju napade i bila izraz zajedništva koji je imao za cilj zaštitu novinara.

Ipak manja efikasnost u procesuiranju napada na novinare navela je Koaliciju za slobodu medija i ANEM da zamrznu članstvo u SRG. Za smanjenu efikasnost odgovorno je, saglasna su novinarska udruženja, prvenstveno Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Tome u prilog ide činjenica da su brojni policijski službenici bili odgovorni za napade na novinare.

Izbor članova Saveta REM-a

Nezadovoljni načinom izbora članova Saveta REM-a, ali i izveštavanjem RTS-a, studenti u blokadi objavili su 20. aprila da će blokirati ulaze u javni servis "sve dok se ne raspiše novi konkurs za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM)".

Konkurs za članove Saveta REM-a je poništen i raspisan novi, a studenti u blokadi objavili su 28. aprila da je nakon 14 dana završena blokada javnog servisa.

Ipak, ni ponovljeni proces nije imao srećan ishod. Tokom javnih slušanja i izbora kandidata, iz medijske zajednice bilo je kritika da procedura nije transparentna i da favorizuje određene političke interesne grupe. Naposletku je, posle razgovora predstavnika Odbora sa Delegacijom Evropske unije u Srbiji i njihovih poziva da se postupak sprovede u skladu sa Zakonom i evropskim standardima, usvojena lista od devetoro kandidata.

Narodna skupština je izabrala osam od devet članova Saveta REM-a, dok deveti član (predstavnik kandidata iz reda nacionalnih manjina) nije izabran.

Kako je navela profesorka Dubravka Valić Nedeljković za UNS, poslanica Elvira Kovač je više puta, u danima između javnog slušanja i glasanja u Skupštini, direktno uticala na odluke poslanika i direktno im rekla da ne glasaju, što je zabranjeno Zakonom.

Izabrani članovi Saveta Regulatornog tela za elektronske medije Rodoljub Šabić, Mileva Malešić, Ira Prodanov Krajišnik i Dubravka Valić Nedeljković su najpre u novembru najavili da će podneti ostavke ukoliko se ne ponovi glasanje, ali ovaj zahtev nije ispunjen.

Odbor za kulturu i informisanje je raspisao Javni poziv za predlaganje devetog kandidata za člana Saveta REM-a, a četvoro izabranih članova je dalo ostavke.

Tako Savet REM-a nije izabran ni posle drugog po redu konkursa, koji je raspisan nakon studentske blokade RTS-a.

Blokada RTS-a i saopštenje Euronews-a od koga su se novinari ogradili

Inače, ova druga po redu blokada RTS-a počela je kada su 14. aprila studenti blokirali Radio-televiziju Srbije u Takovskoj ulici i na Košutnjaku.  

RTS je tada saopštio da je zbog otežanih okolnosti rada primoran da prilagodi programsku šemu, te da su podneli krivičnu prijava Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu protiv N.N. lica-organizatora blokada, kao i da su zatražili reakciju međunarodnih institucija.

Dok je trajala blokada javnog servisa Euronews Srbija objavio je saopštenje bez potpisa redakcije u kom se, između ostalog, "pozivaju nadležne da omoguće rad RTS-a".

Grupa novinara Euronews Srbija obratila se UNS-u otvorenim pismom u kome se ograđuje od saopštenja emitovanog u ime ove televizije, u kome su, kako je navedeno, korišćene neprimerene formulacije poput logora i geta. Ovo pismo potpisalo je 78 novinara i medijskih radnika ove redakcije.

Otkazi kao odmazda

Nakon objavljivanja ovog pisma potpisnici su se suočavali sa odmazdom u svojoj redakciji i pretnjama otkazom, nakon čega je sa više od 15 novinara prekinuta saradnja.

Sve je počelo sa otkazom Mariji Šehić na TV Euronews Srbija koji, kako je UNS naveo, predstavlja osvetu jer se suprotstavila gaženju profesionalnih standarda, pritiscima i maltretiranju novinara i novinarki ove medijske kuće.

U istom periodu, urednica Vikend izdanja „Politike“ Sandra Gucijan i urednica Hronike Dorotea Čarnić proglašene su tehnološkim viškom.

Kako je za UNS navela Dorotea Čarnić, ona i koleginica Gucijan veruju da otkaz ima političku pozadinu s obzirom na to da obe „od pada nadstrešnice i početka studentskih protesta nisu krile da podržavaju studente“.

Kako je UNS saznao od koleginica i kolega, u toku i nakon studentske blokade RTS-a, na javnom servisu prekinuta je saradnja sa saradnicima koji "nisu lojalni", ili su direktno učestvovali u protestima ispred javnog servisa, kao i sa potpisnicima saopštenja neformalne grupe radnika RTS-a Naš pRoTeSt, a koja javno kritikuje uređivačku politiku RTS-a.

Nakon završetka blokade javnog servisa promenjeni su urednici Dnevnika RTS-a. Kolegama koji su javno izrazili neslaganje sa uređivačkom politikom, kako navode, ne daju se radni zadaci, dok su na Radio Beogradu pokrenuta dva disciplinska postupka. Neprodužavanje ugovora na određeno vreme, mera je i protiv nekih koleginica sa RTS-a koje su među potpisnicima saopštenja grupe Naš pRoTeSt, iako na javnom servisu rade godinama.

RTS je nakon toga u saopštenju naveo da je neistinita tvrdnja da je RTS pokrenuo disciplinske postupke protiv zaposlenih koji su podržali studentske proteste.

UNS je pozvao vodeće ljude u nacionalnom javnom servisu i privatnim medijima, kao i njihove vlasnike, da sa ovom opasnom praksom prestanu.

Od Ribnikara do Rajića – najstariji dnevni list na Balkanu u potpunom vlasništvu biznismena iz Vučaka kod Smedereva

Početak godine obeležilo je i okončanje privatizacije dnevnog lista „Politika“. Najstariji dnevni list na Balkanu od januara je u stopostotnom je vlasništvu firme MEDIA 026 DOO VUČAK, biznismena iz Vučaka kod Smedereva Bobana Rajića.

Ova transakcija je dan uoči 121. rođendana „Politike“ upisana u APR-u, u kojem je do te promene polovinu vlasništva imala firma Bobana Rajića, a ostatak država preko Akcionarskog društva za novinsko-izdavačku i grafičku delatnost "Politika", koje je pretežno u javnoj svojini.

Tako je završena privatizacija „Politike“,  uprkos protivljenju medijske i kulturne javnosti, koja se zalagala za predlog UNS-a da suvlasnik najuglednijeg dnevnog lista na Balkanu bude fondacija čiji osnivači bi bili novinari „Politike“ i Matica srpska..

Prodaja SBB-a i promena direktora Junajted grupe

Početkom februara, Junajted Grupa postigla je dogovor o prodaji SBB-a kompaniji e& PPF Telecom Group. Ova kompanija vlasnik je češke PPF Telecom grupe koja je u Srbiji vlasnik mobilnog operatera – Jetel.

Nakon ovih transakcija, Junajted grupa nastavila je da poseduje i upravlja televizijama N1 i Nova S, dok su Net TV Plus biznis i prava na prenos sportskih događaja na Zapadnom Balkanu prodati kompaniji Telekom Srbija.

Nakon ove transakcije ukinut je kanal Sport klub Srbija, a sva prava prenošenja prešla su na Arena Grupu. Tu nije bio kraj obrta.

Junajted grupa saopštila je sredinom juna da je došlo do promene na vrhu kompanije, te da osnivač kompanije Dragan Šolak više nije predsednik Savetodavnog odbora, dok Vikotirija Boklag nije na čelu CEO grupacije u većinskom vlasništvu BC Partnersa. Novi direktor grupacije je Sten Miler.

Krajem avgusta novi direktor United grupe u Srbiji Vladica Tintor preuzeo je dužnost, u pratnji advokata koji inače zastupaju i Telekom Srbija.

U avgustu, Projekat za istraživanje o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP) objavio je audio snimak telefonskog razgovora direktora Junajted grupe (UG) Stena Milera i direktora Telekoma Srbije Vladimira Lučića, u kom su govorili i o smeni Aleksandre Subotić, izvršne direktorke United Media koja poseduje TV N1.

Gašenje Al Džazire Balkans i otpuštanje svih dopisnika u Glasu Amerike

Promene na medijskoj sceni obeležilo je i gašenje regionalnog televizijskog projekta Al Džazira Balkans

Reč je o ispostavi katarske medijske korporacije, koja je poslovala na Balkanu, sa sedištem u Sarajevu još od 2011. godine. Al Džazira Balkans je pokrivala regionalno tržište sa kancelarijama u Beogradu, Zagrebu, Podgorici, Skoplju, Ljubljani i Prištini.

Ova godina značila je kraj i za dopisništva Glasa Amerike. Kako je pisao UNS, sa oko 500 honorarnih saradnika Glasa Amerike u svetu prekinuta je saradnja.

Izmene medijskih zakona i pokretanje JIS-a

U junu su usvojene i izmene medijskih zakona - Zakona o javnim medijskim servisima, Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima. 

U skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima, u januaru je počeo sa radom Jedinstveni informacioni sistem za sprovođenje i praćenje sufinansiranja projekata u oblasti javnog informisanja (JIS).

Iako predstavljen kao platforma koja će projektno sufinansiranje i olakšati ostvarivanje transparentnosti ovog procesa, novinari i medijski radnici suočili su se sa nizom problema.

Prvi meseci 2025. godine bili su obeleženi problemima novinara i medijskih radnika da se prijave na platformu kako bi mogli da budu imenovani u komisije koje ocenjuju medijske projekte, a u toku godine pokazalo se i da ovaj sistem nije pregledan, teško je pretraživ i nije dovoljno transparentan.

UNS je na ove nedostatke ali i na nepravilnosti u procesu sufinansiranja medijskih projekata ukazao i u sveobuhvatnoj analizi “Siva knjiga sufinansiranja projekata proizvodnje medijskih sadržaja od 2015. do 2025. godine“

„Za 11 godina projektnog sufinansiranja medija izdvojeno je 17.380.729.907 dinara, što je nešto više od 148 miliona evra. Uprkos tome, pokazalo se da su se izdvajanja za medije svela na trećinu iznosa koji su lokalne samouprave i država opredeljivale za ovu namenu pre privatizacije“, rečeno je na predstavljanju ove analize u Pres Centru UNS-a.

Izjava deteta kao predmet polemike u medijskoj zajednici

Krajem septembra, nakon što je u emisiji „Važne stvari“, koja se emituje na Drugom programu Javnog servisa, dečak prokomentarisao studentsku borbu, rekavši da se „studenti bore za pravdu. Za našu budućnost“, u Informeru i Alo-u objavljen je niz tekstova u kojima se označava i vređa urednica redakcije Dečjeg programa RTS-a Jelena Popadić Sumić.

„Serijal ’Važne stvari’ se sastoji od autentičnih izjava dece i on je u tom smislu ogledalo društva i sveta u kome živimo. Ova epizoda, koja je u javnosti označena kao sporna, urađena je po svim profesionalnim standardima serijala i po pravilima i protokolima licence projekta, baš kao i sve ostale epizode“, rekla je za UNS Jelena Popadić Sumić.

Ona je istakla da bi “svako uredničko intervenisanje i manipulisanje izjavama dece smatrala svojim profesionalno nedopustivim političkim činom ili autocenzurom, na koju, kao ljudsko biće i profesionalac, ne pristaje“.

Glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa RTS-a, u okviru kojeg je i Dečji program, Vladimir Kecmanović rekao je za UNS da je „njegova moralna obaveza da stane u odbranu ljudi iz Kulturno-umetničkog programa, bez obzira na to sa koje strane napadi na njih dolaze”, a to se, kako je rekao, “odnosi i na odbranu u okviru RTS-a”.

UNS je protestovao zbog kampanje protiv Popadić Sumić i istakao da je ovakvo obeležavanje novinara neprihvatljivo. UNS je upozorio da agresivan i zapaljiv govor može imati za posledicu ugožavanje bezbednosti novinara i medijskih radnika, posebno u trenutku pojačanih tenzija u društvu i pritisaka na medije.

S druge strane, Upravni odbor Radio-televizije Srbije saopštio je da će Regulatornom telu za elektronske medije podneti prijavu povodom emitovanja dečje emisije "Važne stvari" na Prvom programu, zbog povrede Pravilnika o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga. 

Krajem novembra, službe REM-a u svom zaključku navela je da u emisiji koja je emitovana 27. septembra nije bilo zloupotrebe maloletnika u političke svrhe.

Osnivanje ANS-a

Sredinom juna grupa od 135 provladinih novinara potpisala je inicijativu za osnivanje novog novinarskog udruženja – Asocijacije novinara Srbije (ANS).

 

Ovo udruženje je već po osnivanju pozvano da učestvuje u radnim grupama za izradu Nacrta dva medijska zakona i Strategije razvoja sistema javnog informisanja od 2026. do 2030. godine.

Imajući u vidu sve ove podatke, za kraj samo ostaje da se podeli spisak lepih želja za profesiju, koje je, čini se najbolje preneo Slobodan Radičević na dodeli nagrada UNS-a.

„Da se novinari bave izveštajima i istraživanjima, a ne propagandom; da medijske programe uređuju profesionalci, a ne politički aktivisti i prestavnici krupnog kapitala; da novinari i medijski radnici budu nedvosmisleno i institucionalno zaštićeni od svih zloupotreba, pritisaka, zastrašivanja i napada; da se najstrože osude nalogodavci i ubice novinara; da socijalni i ekonomski položaj i radno-pravni status novinara i medijskih radnika bude pravedan i dostojanstven, jer samo materijalno nezavisan novinar može biti slobodan; da mali i lokalni mediji budu vidljiviji i uticajniji; da mladi biraju studije noviarstva zbog bavljenja upravo ovom profesijom, a ne PR-om. Na kraju, mom UNS-u, čiji sam i dalje član, želim da zadrži principijelnost i da ne povlađuje nijednoj strani“, naveo je on.