UNS vesti
10. 12. 2025.
Frilens novinari u Evropi rade u najprekarnijim uslovima
Iako je frilens novinarstvo ključno za vitalnost medija i odbranu demokratije, posao frilensera je najprekarniji u profesiji, obeležen neredovnim prihodima, nestabilnim zaposlenjem i stalnom potrebom za traženjem dodatnih izvora zarade.
Ekonomska nestabilnost nije samo rezultat tržišne dinamike, već i poslovne kulture koja prebacuje i obaveze i rizike na samozaposlene novinare. Čak 62 procenata frilensera osećaju da rade u prekarnim uslovima i moraju da obavljaju dodatne poslove da bi preživeli. Uslovima nesigurnosti i neizvesnosti izloženije su novinarke, pokazuje najnovija studija “Bela knjiga o frilens novinarstvu u Evropi: Izazovi, prilike i put ka održivosti”, projekta Taktak.
U istraživanju je učestvovalo 436 novinara frilensera iz 33 države (21 država članica EU, 13 drugih evropskih zemalja i osam zemalja van Evrope), uključujući i novinare iz Srbije.
Više od trećine, čak 36,7 procenata je izjavilo da je radilo i besplatno – polovina da bi podržala određene ciljeve, ali trećina da bi imala ili zadržala vidljivost na tržištu rada.
“Ova studija je od ključnog značaja jer potvrđuje ekstremnu prekarnost u kojoj se nalaze frilens novinari, kojih je sve više u profesiji. Ona šalje poruku novinarskim sindikatima i udruženjima: da imaju obavezu da ponude ciljanu pomoć frilens novinarima kako bi pomogli njihove specifične potrebe. Takođe, poruka je kreatorima politika, što sam imao priliku da kažem 8. decembra evropskim komesarima Roksani Minzatu, odgovornoj za socijalna prava i Glenu Mikalefu, odgovornom za kulturu. Organizovali su okrugli sto o radnim uslovima radnika u kulturnom sektoru, a ja sam im predao kopiju izveštaja koji je gotovo jednoglasno 3. decembra usvojio Evropski ekonomski i socijalni komitet o radnim uslovima novinara”, kaže Rikardo Gutijerez, generalni sekretar Evropske federacije novinara (EFJ) za Udruženje novinara Srbije i podvlači:
“Ovaj izveštaj sadrži niz konkretnih preporuka, uključujući sprovođenje evropskih smernica koje omogućavaju zaključivanje kolektivnih ugovora u korist frilensera. Vreme je da pređemo sa reči na dela!”
Ovo je prva studija o frilens novinarima u Evropi, nakon izveštaja Evropske federacije novinara (EFJ) iz 2015. godine.
Nestabilni prihodi
Za većinu – 60, 8 procenata frilensera novinarstvo je glavni izvor zarade, ali često zahteva dodatno finansiranje. Ostalih 40 procenata od novinarstava uspeva da zaradi samo petinu potrebnih prihoda, pokazuje studija.
“Ukratko, čak i u najpovoljnijim okolnostima, frilens novinarstvo retko je jedini izvor prihoda novinara, što dodatno učvršćuje nesigurnost i ograničava punu profesionalnu posvećenost”, navodi autorka studije Rut de Fruto.
Skoro polovina ispitanika odgovorila je da su u statusu frilensera više od 15 godina, što osporava tezu da je frilensing privremeno stanje.
“Umesto toga, potvrđuje da predstavlja konsolidovan radni trend, usko povezan sa usponom digitalnog novinarstva, naročito sa pojavom platformi poput Fejsbuka, na primer”, podvlači autorka.
Ipak, istraživanje ukazuje da digitalne platforme nisu glavni poslodavac. Dominanta većina frilensera u Evropi, čak 68 procenata, radi za više medija istovremeno: štampane novine i magazine, onlajn medije i društvene mreže.
To, podseća autorka, pokazuje da je frilens strukturni, komplementarni ili zamenski model zaposlenja. Istovremeno, većina frilensera nije formalno povezana sa medijskim kompanijama ili organizacijama, što ih obavezuje da se registruju u okviru nacionalnih šema samozaposlenih, kako bi legalno obavljali novinarsku delatnost.
Istražvanje ističe i pojavu tzv. “lažnih frilensera”, odnosno situaciju kada su samozaposleni integrisani u strukturu medijske organizacije i podložni istim obavezama i rasporedima kao stalno zaposleni.
Evropska federacija novinara (EFJ) je ove godine podvukla da ovakva situacija ima ozbiljne negativne posledice kada je reč o pravima na socijalnu zaštitu, penzije i bolovanje.
Samo 1,2 odsto frilensera ima stalne ugovore.
Žensko lice frilensa, dvostruka prekarnost
U Evropi, frilens novinarstvo ima žensko lice, čak 61,9 procenata su frilenserke. Istovremeno, da bi zaradile za život, njih 65,6 odsto moraju da obavljaju dopunske poslove. Čak 64, 2 procenata frilenserki izjavilo je da prošle godine objavilo tekstove za koje nisu bile plaćene.
Većina frilenserki kazala je da ostaju posvećene profesiji, ali su nezadovoljne i iscrpljene zbog uslova rada. To potvrđuje i činjenica da je samo 3,2 odsto žena reklo da su potpuno zadovoljne i da ne bi menjale ništa u vezi sa svojom trenutnom radnom situacijom.
Više od polovine frilenserki izjavilo je da njihova egzistencija u potpunosti zavisi od novinarstva. Dok njih 60,1 odsto ističe da im - između 80 i 100 odsto godišnjeg prihoda - dolazi od frilens novinarstva. Ekonomska stabilnost je daleko od zagarantovane jer 35,8 procenata navodi da im je mesečni prihod neregularan ili neizvestan.
Šest od deset novinara doživelo burnout
Šest od deset profesionalnih novinara (60,3 odsto) je doživelo burnout, odnosno sindrom izgaranja, pokazuje studija, a glavni faktori za to su ekonomska i radna nesigurnost, neizvesni prihodi, nepredvidivi rasporedi i prekomerno opterećenje.
Hronični umor je češći među mladim i sredovečnim novinarima, dostižući vrhunac između 30 i 39 godina života. U tom razdoblju 70,5 odsto frilensera navodi da ga je iskusilo.
Sindrom izgaranja pogađa više žene nego muškarce – čak 66,5 procenata novinarki doživelo je burnout.
“Jer, žene trpe dodatne pritiske, kao što su teret brige o porodici, diskriminacija na radnom mestu ili ekonomska nesigurnost, što dodatno pojačava nivo stresa”, zapaža de Fruto, obrazlažući da nije problem samo u prihodima, već i da vrsta ugovora igra veliku ulogu.
Takođe, frilenseri se suočavaju sa sve većim pritiskom da njihovi tekstovi imaju dobar “učinak” na internetu, a rapidni upliv veštačke inteligencije dodatno je promeno dinamiku profesije, pojačavajući konkurenciju.
Sve te okolnosti čine posao stresnijim i značajno povećavaju rizik od profesionalnog sagorevanja, ukazuje studija.
Autorka dodaje i da emocionalna iscrpljenost ne pogađa samo one koji se oslanjaju isključivo na novinarstvo, već i one koji ga kombinuju sa drugim radom. Detaljnije, podaci istraživanja ukazuju da što je veći stepen vezanosti za profesiju - veća je verovatnoća da će se iskusiti posledice burnout-a.
Put ka boljem
U potrazi za mogućim rešenjem, sve veći broj samozaposlenih novinara aktivno traži alternativne izvore finansiranja, poput direktne monetizacije na platformama za plaćenje i donacije, kao način direktne finansijske podrške publike.
Više od polovine evropskih novinara - 56,8 odsto koji su učestvovali u Taktak-ovom istraživanju izrazilo je spremnost da koristi takve platforme.
Opstanak na tržištu, nezamenjivog, a veoma neizvesnog frilens novinarstva, zavisi od mnogo faktora, a pre svega od: pravične zarade, boljih uslova rada, podrške mentalnom zdravlju...
Ističući da rešavanje problema sa kojima se frilenseri suočavaju zahteva višeslojni pristup i angažovanje svih u medijskom sistemu, studija ističe da su frilens novinarima prevashodno potrebni alati i znanje za samostalno upravljanje karijerom i odbranu svojih prava:
“Medijske organizacije snose odgovornost za obezbeđivanje fer radnih uslova i podsticanje okruženja koje ceni kvalitet novinarstva, a javne administracije moraju uspostaviti regulatorne okvire i podržavajuće politike koje garantuju održivost i pravičnost u sektoru, prepoznajući frilens novinarstvo kao temeljni stub demokratije i informacione raznolikosti”.
| Taktak je projekat finansiran od strane Evropske unije (EU) koji ima za cilj kreiranje novog sistema donacija čitalaca radi direktne podrške profesionalcima u informisanju. |
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.