UNS vesti
05. 06. 2025.
Skupština Evropske federacije novinara usvojila rezolucije o stanju medijskih sloboda širom sveta
U toku diskusije na Izbornoj skupštini Evropske federacije novinara (EFJ), održanoj 2. i 3. juna u Budimpešti istaknuto je da su novinari u svetu sve češće u opasnosti – bilo da izveštavaju sa fronta, sa javnih protesta ili o korupciji i zloupotrebama vlasti.
Zbog sve učestalijih napada, političkih pretnji i pritisaka, SLAPP tužbi i digitalnog nadzora novinara širom sveta, Skupština EFJ-a usvojila je nekoliko rezolucija. Naglašeno je da problemi odavno nisu prisutni samo u autoritarnim, nego i u formalno demokratskim sistemima.
Predstavnici EFJ-a upozorili su da se demokratija ne može zamisliti bez slobodnih medija, te pozvali evropske institucije i nacionalne vlade da preduzmu konkretne mere u zaštiti novinara i slobode govora.
Rezolucija o stanju medijskih sloboda u Srbiji
Kako bi se skrenula pažnja i na probleme sa kojima se suočavaju navinari u Srbiji Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ su predložili zajedničku Rezoluciju.
U Rezoluciji se navodi da je u toku 2024. godine zabeleženo čak 166 slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara, dok je u prvih pet meseci 2025. godine registrovano već 128 incidenata. Posebno se ističu fizički napadi, digitalni nadzor, kao i izostanak adekvatne reakcije institucija – pre svega policije, koja u nekim slučajevima uklanja novinare sa lica mesta umesto da sankcioniše napadače.
,,Zato nam je važno da EFJ nastavi da prati šta se dešava i da izvrši pritisak i na ostale međunarodne partnere kao što su Evropska komisija, Savet Evrope, OEBS i druge, kako bi se prekinuo lanac nekažnjivosti koja je uvek bila prisutna u Srbiji kada su u pitanju napadi na novinare”, rekla je Tamara Filipović, generalna sekretarka NUNS-a.
U skladu s tim, Generalna skupština EFJ osudila je napade i nekažnjivost, pozvala srpske institucije da hitno reaguju i izveštavaju o slučajevima, pozvala međunarodne organizacije da pojačaju pritisak na Srbiju, izrazila solidarnost sa nezavisnim novinarima i medijima i pozvala medije, naročito javne servise, da garantuju uređivačku nezavisnost i zaštitu novinara.
Jelena L. Petković iz Udruženja novinara Srbije (UNS), kao član ekspertske grupe za pitanja frilensera, delegatima i posmatračima istakla je da će prema dosadašnjim podacima ovo možda biti godina sa najviše zabeleženih napada na novinare, te da se sve to dešava u situaciji aposlutne nekažnjivosti za zločine nad novinarima.
„Novinari su vređani, maltretirani, prisluškivani, čak i fizički napadani i hapšeni. Dok reportere na terenu zastrašuju i privode, na televizijama su meta najviših državnih funkcionera“, rekla je Petković.
"Nakon devet godina suđenja za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, niko nije kriv. Konačnom odlukom Apelacionog suda, prethodno osuđeni na ukupno 100 godina zatvora, četiri bivših pripadnika državne bezbednosti su oslobođeni optužbi", pojasnila je prisutnima na Skupštini EFJ.
Petković je dodala da fondaciju koja nosi ime Slavka Ćuruvije, tuže trojica od četvorice bivših pripadnika Službe državne bezbednosti - sada slobodni građani.
Za Komisiju za istraživanje ubistava novinara u Srbiji, ubistvo novinara Milana Pantića je razrešeno. Nalogodavnci i motivi su poznati, nedostaju materijalni dokazi sa mesta zločina. Ipak, 24 godine nakon zločina, tužilaštva u Srbiji igraju opasnu igru nekažnjivosti.
Petković je ukazala i na 20 novinara i medijskih radnika, Srba, Albanaca, kao i ekipu nemačkog časopisa Štern koji su, dok su obavljali svoj posao na Kosovu i Metohiji, između 1998. i 2005. godine, ubijeni, kidnapovani ili su nestali.
“Samo jedan zločin je rešen u sudskom postupku pred Međunarodnim tribunalom u Hagu. U 19 od ovih slučajeva niko nije pozvan na odgovornost. Evropska federacija novinara (EFJ) usvojila je tri rezolucije: u Portugalu 2018, u Zagrebu 2021 i u Prištini 2024, tražeći formiranje Međunarodne komisije eksperta za istragu ovih zločina. To se nije dogodilo“, rekla je ona.
Deklaracija o situaciji u Gazi
Posebno alarmantna situacija zabeležena je u ratnim zonama, poput Ukrajine i Gaze, gde su novinari svakodnevno izloženi ekstremnom riziku. U ratom zahvaćenim prostorima i ove godine je više desetina medijskih radnika izgubilo život u toku obavljanja profesionalnih zadataka, dok su mnogi drugi ranjeni ili pritvoreni.
U Gazi broj ubijenih novinara dostigao je zabrinjavajuće razmere, a pristup tačnim informacijama postao je gotovo nemoguć zbog ograničenja kretanja, gašenja medija i gubitka lokalne infrastrukture. Sa tim u vezi, svi prisutni delegate, odnosi organizacije čiji su oni predstavnici, jednoglasno su usvojili Rezoluciju koju su podneli predstavnici Slovenije o čemu je pisao i UNS.
Deklaracija frilens novinara Evrope
U Deklaraciji frilens novinara Evrope koja je takođe usvojena na Skupštini EFJ-a ističu se izazovi i neophodne mere koje je potrebno preuzeti u vezi sa radnim uslovima, pravednim tretmanom i egzistencijom slobodnih novinara.
“Slobodni novinari širom Evrope predstavljaju ključni stub demokratije i slobodnog protoka informacija zahvaljujući svojoj nezavisnosti. Dostojanstveni radni uslovi su neophodni jer su slobodni novinari integralni članovi medijskog ekosistema“, navodi se u Deklaraciji.
Potrebno je, piše dalje, uspostaviti mehanizme koji obezbeđuju da slobodni novinari imaju pristup pravima i beneficijama koje se odnose na zaposlene, gde je to moguće.
Slobodni novinari zahtevaju uvođenje minimalnih naknada i ugovornih standarda koji odražavaju složenost, vreme, ulaganje i vrednost njihovog rada. Prakse plaćanja moraju garantovati pravednu i pravovremenu isplatu, kao i dodatnu kompenzaciju za ponovno korišćenje i reprodukciju novinarskog sadržaja, posebno imajući u vidu aktuelni razvoj veštačke inteligencije.
„Slobodni novinari moraju biti uključeni i ohrabreni da sami definišu svoje tarifne uslove, dok jednostrano povećanje tarifa od strane urednika nije prihvatljivo“, piše u Deklaraciji.
Pristup sistemima socijalne zaštite je ključan, navodi se.
“Sistemi socijalne zaštite širom Evrope moraju uključiti odredbe koje omogućavaju slobodnim novinarima pristup pravima poput bolovanja. Vlade i socijalni partneri treba da rade na obezbeđivanju prenosivosti prava iz oblasti socijalne zaštite preko granica“, piše u Deklaraciji.
Kada je reč o zaštiti autorskih prava, u Deklaraciji se navodi da izdavači i tehnološke kompanije treba da sarađuju sa sindikatima novinara na uspostavljanju kolektivnih licenci koje omogućavaju slobodnim novinarima da budu plaćeni za korišćenje svog rada, uključujući i za obučavanje generativnih AI modela.
“Zakon o autorskim pravima mora sprečiti neovlašćenu eksploataciju rada slobodnih novinara, uz specifične mere zaštite od otkupa, otplate dugova i trajnih prenosa prava“, piše u ovom dokumentu.
Generalna skupština EFJ-a okupila je ove godine predstavnike 73 novinarske organizacije iz 44 evropske zemlje, koje ukupno predstavljaju oko 295.000 medijskih radnika.
Skupština je, pored izbora novog rukovodstva, razmatrala i niz rezolucija u vezi sa slobodom medija, bezbednošću novinara i borbom protiv cenzure, lažnih vesti i govora mržnje. Suorganizatori skupa u Budimpešti bili su Savez mađarskih novinara (HPU) i Udruženje mađarskih novinara (MUOSZ), uz podršku Mađarske konfederacije sindikata (MASZSZ).
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.