UNS vesti
02. 06. 2025.
Jovanović: Projektno sufinansiranje medija nije loš model, ali ga treba depolitizovati
Projektno sufinansiranje medija u Srbiji postoji 10 godina, ali u Kragujevcu gradska vlast nije svake godine raspisivala konkurse. Poslednjih godina konkursa je bilo, ali urednik Kragujevačkih novina Miroslav Jovanović kaže za Udruženje novinara Srbije (UNS) da su u međuvremenu mnogi lokalni mediji nestali. Po njegovim rečima, taj model finansiranja dobro je osmišljen, ali se pretvorio u svoju suprotnost i postao potpuno politizovan.
|
Nedavno su objavljeni rezultati ovogodišnjeg konkursa za sufinansiranje medija u Kragujevcu. Kragujevačke novine i nekoliko lokalnih portala koji su veoma čitani nisu dobili ni dinar, ali su projekti medija iz Beograda i Vranja dobro ocenjeni. Sredstva na tom medijskom konkursu dobila je i jedna zanatska trgovinska radnja i izdavačka kuća iz Velike Plane. |
Kako komentarišete ishod ovogodišnjeg konkursa za sufinansiranje medijskih projekata koji je raspisao Kragujevac?
Očekivao sam ovakve rezultate. Prethodnih godina napravljena je razrađena mašinerija od strane vlasti. Novac koji je namenjen za sufinansiranje projekata odlazi prorežimskim medijima. Ista je situacija i na nivou republike i na lokalu. Postoje tri portala iz Kragujevca koja su dobila novac, ali vi na tim sajtovima ne možete da nađete nijednu vest koja pokušava da zagrebe probleme u društvu i gradskoj vlasti. Mesecima traju studentski protesti, ali kod njih nema vesti o tome. Kod njih se pojavi reakcija Srpske napredne stranke (SNS) na neki događaj, ali nema vesti o onome na šta reaguju. To je suprotno novinarskoj logici.
Koliki udeo ima projektno sufinansiranje preko državnih konkursa u finansiranju Kragujevačkih novina?
Znači nam taj novac koji je moguće dobiti putem projektnog sufinansiranja. Nije to presudan izvor prihoda, ali svaki dinar je značajan. Mi smo i ove godine imali odlično napisan i vrlo aktuelan projekat, ali po nalogu vlasti komisija ga je loše bodovala. Neki kragujevački portali koji su vrlo čitani kao što su Glas Šumadije i Presek takođe nisu dobili novac. Svako ko kritikuje vlast, ne treba da se nada novcu na konkursima. Ceo proces je ispolitizovan.
Gradska vlast u Kragujevcu nekoliko godina nije raspisivala konkurse za sufinansiranje medijskih projekata od javnog značaja, iako je na to obavezuje Zakon o javnom informisanju i medijima. Kako je to uticalo na kragujevačke lokalne medije?
U Kragujevcu konkurs nije raspisivan šest godina, a to je period kada je gradonačelnik bio Radomir Nikolić, sin bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića. On je zanemarivao zakon i ignorisao obavezu Grada da raspisuje konkurs. U tom periodu propao je veliki broj lokalnih informativnih glasila. Lokalni mediji ne mogu da se samofinansiraju, ali to je slučaj i u razvijenim evropskim zemljama. Samo u tim zemljama postoje pošteni mehanizmi da se finansijski pomogne medijima.
Šta su Vam najveći izazovi po pitanju projektnog sufinansiranja?
Konkurs i njegova realizacija traju godinu dana, a vi kad pišete projekat ne možete da predvidite šta će se u tih narednih godinu dana dešavati i šta će biti aktuelno. Zato biramo sporovozne teme koje zapravo nisu toliko interesantne. Treba mediji da se bave i istorijom, ali to nije prevashodni cilj.
Kakvo je vaše iskustvo sa Jedinstvenim informacionim sistemom (JIS) koji je počeo sa primenom ove godine?
JIS je napravio još veće probleme svima koji su slali konkursnu dokumentaciju. Medijima je bilo teško da se uključe u taj sistem. To je jedna sporedna tehnička stvar, ako mene pitate i ne doprinosi transparentnosti procesa.
Kako biste sumirali deceniju primene sistema projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja?
Još 2014. godine kada je rečeno da je to jedini način ulaganja javnih finansija u medije, bilo je rezervi, ali niko nije očekivao da to može toliko da se ispolitizuje. To je postao mehanizam SNS za forsiranje svojih medijskih miljenika.
Komisije koje treba da boduju projekte sastavljene su uglavnom od ljudi prorežimske orijentacije. Oni se ne ponašaju kao profesionalci, već dobiju instrukcije kome treba da dodele novac. Ljudi koji se predstavljaju kao stručnjaci meni su često potpuno nepoznati. Oni su uglavnom na margini medijske profesije. Nedavno smo saznali da je jedan od članova komisije koji je ocenjivao projekte istovremeno bio u 44 lokalne komisije i jednoj komisiji u ministarstvu. Taj čovek ima više od 70 godina. Ne znam kako je on stigao da pročita sve te projekte. Mislim da ti članovi komisije ni ne čitaju projekte. Oni dobiju od lokalnih moćnika spisak podobnih i nepodobnih.
Šta bi bili prvi konkretni koraci ka reformi ovog sistema kako bi postao pravičniji?
Model medijskog sufinansiranja nije sam po sebi loš, ali ga treba depolitizovati. Nedopustivo je da partije i moćni pojedinci imaju uticaj na taj proces. Jako je važno da profesionalci čitaju te projekte i da kriterijum za izbor članova komisije bude stroži. Konkursno sufinansiranje bi moglo da funkcioniše, ako bi se radilo pošteno. Takođe, taj model ne dozvoljava medijima da se bave najaktuelnijim temama, nego nekim sporovoznim i to treba menjati.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.