UNS vesti

29. 05. 2025.

Autor: A. Ničić Izvor: UNS

Savet za štampu: UNS i SANA nisu, Srpski telegraf jeste prekršio Kodeks

Komisija za žalbe Saveta za štampu danas je odlučila da Udruženje novinara Srbije (UNS) i Sandžačka novinska agencija (SANA) nisu, a da Srpski telegraf/Republika.rs jeste prekršio Kodeks novinara i novinarki Srbije.

Za odluku da Udruženje novinara Srbije nije prekršilo Kodeks glasali su svi osim predstavnice Asocijacije medija u Komisiji za žalbe Jelke Jovanović, koja je bila uzdržana, kao i Olivere Milošević i Mateje Agatonovića, koji su odlučili da ne glasaju jer su predstavnici UNS-a u Komisiji za žalbe. Ishod glasanja je sličan i kada je u pitanju SANA, s tim što su Agatonović i Milošević u ovom slučaju glasali za to da nije prekršen Kodeks.

Budući da je u tekstovima objavljenim na sajtu UNS-a i portalu agencije SANA opisana ista situacija, ali na različite načine, Komisija za žalbe je o njima vodila objedinjenu raspravu. U tekstovima je opisan događaj na protestu ispred JKP „Vodovod i kanalizacija“ u Novom Pazaru, čiji su akteri bili urednik portala SNews Medin Halilović i urednik portala indeksonline.rs Eldin Ćorović.  

UNS i SANA objavili demanti - nema prekršaja Kodeksa

Kada je u pitanju sajt UNS-a, Medin Halilović žalio se na tekst „Novinar na novinara - Urednik portala indeksonline.rs tvrdi da ga je napao kolega Medin Halilović“. Halilović je u žalbi naveo da su u tekstu „objavljene netačne i neproverene informacije, bez potvrda zvaničnih organa i pravosnažne sudske presude, u kojem je označen kao počinilac krivičnog dela“.

„Objavljivanjem ovakvih informacija pred javnošću i kolegama mi je povrijeđena čast i profesionalni kredibilitet, bez prava da iznesem svoj stav i mišljenje. Objavljivanje ovakvih sadržaja naštetilo je mom integritetu i profesiji ali i ugledu medija čiji sam urednik“, naveo je on.

UNS je Halilovića, kako i sam navodi, tog dana kontaktirao za izjavu. Ipak, objavljenu izjavu Halilović je ocenio kao „dosoljenu“, navodeći da je zloupotrebljeno „njegovo javljanje na telefonski poziv" i „molba da ga nazovu kasnije, nakon izlaska iz prostorija policije".

U žalbi je naveo i da je UNS njegov odgovor na tekst objavio, ali četiri dana nakon što ga je poslao i dodao „da su razlog možda bili praznici“.

UNS je odgovorio da su neistiniti navodi Halilovića da su u tekstu objavljene „netačne i neproverene informacije“, „bez potvrda zvaničnih organa i pravnosnažne sudske odluke“ i da je netačno da je on označen kao počinilac krivičnog dela.

„U četvrtak, 17. aprila u 15 sati i 15 minuta UNS je na službeni mejl dobio informaciju od glavnog urednika portala indeksonline.rs Eldina Ćorovića o, kako je naveo, ‘incidentu’ koji se taj dan dogodio u Novom Pazaru, kada ga je, po njegovim rečima ’fizički i verbalno napao lokalni novinar Medin Halilović“, naveo je UNS i priložio printskrin imejla kao dokaz.

U odgovoru piše i da je po prijemu ovog imejla, UNS, koji je i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara, kontaktirao Ćorovića, koji je potvrdio navode iznete u imejlu.

UNS je, kako se navodi u odgovoru, u skladu sa pravilom dužne novinarske pažnje i poglavljem Odnos prema izvorima o obavezi novinara/novinarki da konsultuju više izvora, kontaktirao i drugu stranu - Halilovića.

Nakon što je Haliloviću saopšteno šta je Ćorović rekao za UNS, od njega je zatraženo da odgovori na te navode. Halilović je, piše UNS, izjavu dao i odgovorio ono što je u tekstu u potpunosti preneto.

Upitan da li je tačno da je trenutno u policiji zbog opisanog slučaja, Halilović je, dodaje UNS, odgovorio da je tamo drugim povodom, što je takođe verno preneto u tekstu na koji se on žalio.

„Dakle, UNS je po prijemu informacije istu proverio i stupio u kontakt sa gospodinom Halilovićem koji je izjavio da nema komentar, da su to laži i neistine, da nije napao Ćorovića, već da mu je prišao da mu nešto kaže u vezi sa njegovim tekstom. Potom je dodao, da se Ćorović možda uplašio, ali da nije tačno da ga je napao“, navodi Udruženje novinara Srbije.

UNS je u odgovoru istakao da je u potpunosti postupio u skladu sa odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima i odredbama Kodeksa, kao i da je verno preneo ovu izjavu.  Ovo Udruženje navodi da je tačno, nepristrasno, potpuno i blagovremeno javnost izvestilo o događaju i u samom tekstu navelo da prenosi izjave Ćorovića i Halilovića. UNS je, dakle, naveo da se u tekstu nije bavio tvrdnjama, pretpostavkama ili nagađanjima, niti je na bilo koji način povredio pretpostavku nevinosti Halilovića.

UNS je istakao da na sajtu nije objavljena „netačna“ ili „dosoljena“ izjava, kao i da javljanje na telefonski poziv nije zloupotrebljeno, već da je verno preneto sve što je Halilović naveo.

„Nejasno je koji deo njegove verno prenete izjave predstavlja ’dosoljenu izjavu’ i šta pod ovim žalilac uopšte misli. Takođe je rekao, ’ako želite više informacija, pozovite me kasnije kada izađem iz policijske stanice’. S obzirom na to da je prethodno odgovorio na sva pitanja UNS-a, da mu je data mogućnost da se izjasni na navode Ćorovića, što je i učinio, novinarka ga nije više zvala“, navedeno je u odgovoru na žalbu.

UNS ukazuje da se Halilović u zahtevu za odgovor pozvao na pogrešne odredbe nevažećeg Zakona i da ovaj odgovor nije ispunjavao zakonske uslove za objavljivanje odgovora određene članom 109. Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM).

„ZJIM određuje da glavni urednik nije dužan da objavi odgovor, ako u zahtevu za objavljivanje odgovora podnosilac nije naveo svoje ime i adresu, odnosno naziv i sedište, kao i ako nije potpisao odgovor lično, odnosno ako uz odgovor koji je podnet preko punomoćnika nije priloženo specijalno punomoćje (što ne sadrži Halilovićev zahtev)“, ukazao je UNS.

Urednik, prema ovom Zakonu, nije dužan da objavi odgovor ako se on odnosi na mišljenje, a ne na tvrdnju o činjenicama, odnosno ako se odgovorom ne osporava istinitost, potpunost ili tačnost prenosa informacije

Ipak, UNS je odgovor objavio, imajući u vidu da je reč o kolegi, iako nije ispunjavao zakonske uslove za objavljivanje odgovora određene članom 109. ZJIM.

Iz odgovora Halilovića je, kako navodi UNS, vidljivo da on ne demantuje da ga je novinarka UNS-a zvala, niti da je dao izjavu, već da iznosi tvrdnju da je reč o „dosoljenoj izjavi“.

„Dakle, on ne negira komunikaciju sa novinarkom, ne negira da je izjavu dao, već mu se, čini se, ne sviđa izjava koju je dao. A to je nešto što nema veze sa UNS-om koji je izjavu verno preneo“, istakao je UNS.

Sa istim tvrdnjama, Halilović se žalio i na tekst objavljen na sajtu agencije SANA, koja je prenela tekst Regionalne informativne agencije (RINA).

U tekstu objavljenom na sajtu agencije SANA, nisu uključene izjave Halilovića i Ćorovića već se tvrdi da RINA prenosi da je „tokom protesta ispred preduzeća ‘Vodovod i kanalizacija’ u Novom Pazaru došlo je do incidenta kada je glavni i odgovorni urednik portala Indeksonline.rs Eldin Ćorović fizički i verbalno napadnut od strane novinara Medina Halilovića“.

Halilović je naveo da njegov „odgovor na objavljeni tekst koji je poslao mejlom 24. aprila nije objavljen već je nakon toga, umetanjem i prikazivanjem da je to objavljeno 19. aprila“.

Iz agencije SANA odgovorili su da demanti Halilovića nikad nisu dobili, već da su ga preneli iz agencije RINA, kao izvorni tekst.

Predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) u Komisiji za žalbe Milena Vasić rekla je da je UNS po obimu i sadržini objavio odgovor i više nego što je bio u obavezi, jer se neki njegovi delovi ne odnose na spornu informaciju. Halilovićev demanti je, kako je istakla Vasić, objavila i SANA. To što ga je, kako dodaje, prenela sa drugog sajta, ne osporava činjenicu da je odgovor objavljen.

Sa tim je bila saglasna i Olivera Milošević, koja je rekla da su u agenciji SANA postupili u skladu sa profesionalnim standardima baš zbog toga što su, pored inicijalnog teksta, preneli i demanti.

Jelka Jovanović je pak bila uzdržana jer joj, kako je rekla, iz svega navedenog nije jasno šta se zapravo dogodilo.

Na to je Rodoljub Šabić rekao da je važno odlučiti da li je Haliloviću u tekstovima povređeno neko pravo, a da je iz svega navedenog jasno da nije.

“Objavljen je tekst, objavljen je demanti i tu je priča završena. Šta je pozadina- nije ni meni najjasnije, ali to nije predmet odlučivanja”, rekao je on.

Halilović je podneo žalbu na tekstove o ovom slučaju koji su objavljeni i u drugim medijima, a Komisija će o njima odlučivati na sledećem zasedanju. 

Komisija za žalbe jednoglasno: Srpski telegraf je prekršio Kodeks

Komisija za žalbe je jednoglasno odlučila da je Srpski telegraf u svom štampanom i onlajn izdanju prekršio član 5 poglavlja Istinitost izveštavanja i član 3 poglavlja Poštovanje dostojanstva.

Emeceta Srbija se Savetu za štampu žalila na tekst „Bežite što dalje od Emecete“, objavljen u štampanom, ali i onlajn izdanju ovog dnevnog lista  „Republika.rs“ sa naslovom ”Zaobiđite Emecetu da vas ne bi bolela glava kao mene- priča ogorčene Novosađanke koja je prošla golgotu sa poznatim lancem prodavnica nameštaja i bele tehnike”. Emeceta je u žalbi navela da je tekst neistinit i uvredljiv, te da negativno predstavlja njihovo poslovanje.

U tekstovima je predstavljeno negativno iskustvo jedne potrošačice koja je Emeceti uputila reklamaciju. Iako se navodi da je prošla „golgotu“, Emeceta u žalbi tvrdi da je reklamacija rešena u zakonskom roku, uz više ponuđenih opcija, a to su vaučer od 5.000 dinara, zamena proizvoda, naručivanje dela ili povraćaj novca. Potrošačica je, navodi se, izabrala vaučer, čime je reklamacija uspešno zatvorena.

Iz Emecete su dodali da su zbog ovog teksta tužili Srpski telegraf, a uz žalbu su priložili i presudu koja se odnosi na prethodno objavljeni tekst, kojom su, kako su naveli, želeli da ukažu na kontinuitet objavljivanja neistinitih informacija u vezi sa ovom firmom.

Iz Emecete su napisali da su novinari dobili zvaničan odgovor koji je objavljen u tekstu, ali da su iz njega izvučeni zaključci suprotni sadržaju izjave, pa su tako, prema njihovim rečima, čitaoci dovedeni u zabludu.

U odgovoru na žalbu redakcija je navela da tekstovi predstavljaju novinarski prikaz iskustva potrošača i da su sve izjave autentične i prenete u skladu sa profesionalnim standardima. Iz Srpskog telegrafa su naveli da je čitaocima jasno da je reč o ličnoj perspektivi korisnika usluga. Redakcija je, kako se navodi, omogućila i predstavljanje druge strane, jer je Emeceta imala pravo na odgovor.

Za naslove navode da predstavljaju novinarski izraz u Potrošačkoj rubrici, koji je “često emotivan i direktno zasnovan na iskustvu čitalaca”.

“Bežite iz Emecete’ je stav sagovornice, što je potpuno jasno iz samog naslova”, navodi Srpski telegraf u odgovoru na žalbu.

Sa ovim stanovištem nije bio saglasan predstavnik Asocijacije medija u Komisiji za žalbe Zlatko Čobović, koji je naveo da u naslovu objavljenom u štampanom izdanju nije naznačeno da je u pitanju stav žene koja je kupovala u Emeceti, a ne čitave redakcije.

Predstavnica Asocijacije medija u komisiji za žalbe Jelka Jovanović rekla je da tekstovi poput ovog odražavaju nešto što bi moglo predstavljati “antipropagandni program”, odnosno kampanje pokrenute protiv neke kompanije.

Sa ovim gledištem bila je saglsana i predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) u Komisiji za žalbe Tamara Skroza, koja rekla da ovo nije prvi takav slučaj kada je u pitanju Srpski telegraf.

Ovoj sednici Komisije za žalbe nije prisustvovala predstavnica javnosti Sanja Pavlović, dok je predstavnicu UNS-a Jelenu Petković menjao Mateja Agatonović.