UNS vesti
10. 04. 2025.
Održana radionica UNS-a i Saveta Evrope o rodno osetljivom izveštavanju: Odgovornim pristupom protiv objektivizacije i diskriminacije žena
Nedovoljna zastupljenost žena u medijskom sadržaju, značaj primene rodno osetljivog jezika, borbe protiv rodnih stereotipa i međunarodnog regulatornog okvira u ovom domenu, samo su neke od tema o kojima je profesorka Jelena Surčulija Milojević govorila učesnicama i učesnicima radionice o rodno osetljivom novinarstvu, koja je održana u Pres centru UNS-a.
Učesnice i učesnici radionice o rodno osetljivom izveštavanju, profesorka Jelena Sučulija Milojević i predstavnice i predstavnik Saveta Evrope i UNS-a (foto: Pres centar UNS-a)
Profesorka Surčulija Milojević je kao izazov sa kojima se novinarke suočavaju navela i „stakleni plafon (glass seeling)“, koji se odnosi na manje šanse žena da u poslovnoj hijerarhiji napreduju do rukovodećih pozicija.
Kroz interaktivnu vežbu i analizu medijskog sadržaja, profesorka Surčulija Milojević je ukazala studentkinjama i studentima novinarstva na primere rodne diskriminacije poput nejednakih plata novinarke i novinara Bi-Bi-Sija, seksističkih prikaza žena, ali i važnosti odnosa muškaraca prema ovoj temi.
Profesorka Jelena Surčulija Milojević (foto: Pres centar UNS-a)
Kao pozitivan primer istakla je reakciju poznatog tenisera i trenera Endija Marija na pitanje u kojem je novinar zanemario ženski tenis.
„Ovo je prvi put od 2008. godine da je neko iz SAD došao do polufinala u tenisu“, rekao je novinar, na šta ga je Mari ispravio, istakavši da se to prvi put dešava u muškom tenisu. Novinari su se nasmejali na tu njegovu opasku, dok je Marijev izraz lica bio sve vreme ozbiljan.
Marijeva reakcija pokazatelj je, kako su zaključile i učesnice radionice, pozitivnog odnosa muškaraca prema ulozi žena u društvu.
Ovaj primer podstakao ih je da razgovaraju i o diskriminaciji žena u medijskim izveštajima u sportu, ali i neravnopravnom položaju novinarki i novinara u sportskim redakcijama.
Na radionici je bilo reči i o objektivizaciji i seksualizaciji žena, a naveden je primer Margo Robi. Iako film Barbi govori o borbi sa stereotipnim predstavljanjem žena u svakodnevnici, glavna glumica u ovom filmu je, paradoksalno, prikazana naočarima stereotipa, zaključak je studenata i studentkinja.
Učesnice i učesnici radionice (foto: Pres centar UNS-a)
Diskriminacija žena se, kako je naveo učesnik radionice, preliva i na izveštavanje o nasilju prema ženama. Tu se, dodao je on, krivica neretko pripisuje ženi kao žrtvi nasilja.
Stoga je navela standarde Saveta Evrope o rodnoj ravnopravnosti i medijima koji su sadržani u brojnim preporukama Komiteta ministara državama članicama, a koje naglašavaju da je rodna ravnopravnost od suštinskog značaja za demokratiju, slobodu medija i ljudska prava.
Menardžerka Obrazovnog centra UNS-a Dragana Bjelica, zamenica šefa misije Saveta Evrope u Beogradu - Nadia Ćuk i projekt menadžer u Savetu Evrope Džemal Čalaković (foto: Pres centar UNS-a)
Inače ovu radonicu zajedno su organizovali Savet Evrope i Udruženje novinara Srbije (UNS), u okviru projekta "Zaštita slobode izražavanja i medija u Srbiji (PROFREX)", koja je deo zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope " Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2023-2026 ".
Menardžerka Obrazovnog centra UNS-a Dragana Bjelica, zamenica šefa misije Saveta Evrope u Beogradu - Nadia Ćuk i projekt menadžer u Savetu Evrope Džemal Čalaković zahvalili su se sadašnjim i budućim novinarkama i novinarima na učešću u radionici. Čalaković je naveo da je razgovor o rodno osetljivom izveštavanju od izuzetnog značaja za slobodu izražavanja.
Rodno osetljivo izveštavanje, kako je navela Nadia Ćuk, nije samo profesionalna obaveza – već i pitanje demokratije i ljudskih prava.
„Savet Evrope je više puta istakao važnu ulogu medija u oblikovanju društvenih stavova i potrebu da se rodni stereotipi i neravnopravna zastupljenost u medijima prepoznaju i prevaziđu“, navela je ona.
Stoga je posebno istakla ulogu Evropskog Suda za ljudska prava koji štiti ravnopravnost i slobodu izražavanja, ali preporuke Saveta Evrope o rodnoj ravnopravnosti i medijima, koje naglašavaju da je rodna ravnopravnost neodvojivi deo ljudskih prava.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.