UNS vesti
03. 04. 2025.
Samo dve od 17 beogradskih opština finansiraće medijske projekte
Gradske opštine, prema Zakonu o javnom informisanju i medijima, nemaju obavezu raspisivanja konkursa za sufinansiranje medijskih projekata, za razliku od Republike Srbije, odnosno nadležnog ministarstva, jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine. Ipak, polovina gradskih opština u Beogradu u svojim budžetima za 2025. godinu ima novac predodređen za javno informisanje. Kako će ga iskoristiti?
Grad Beograd ima 17 gradskih opština, od kojih je devet, prema budžetu za 2025. godinu, opredelilo novac i za javno informisanje.
Barajevo, Grocka, Rakovica, Savski venac, Sopot, Surčin, Zemun i Zvezdara, ove godine nisu budžetima predvidele novac za javno informisanje. Sa druge strane, za ove namene sredstva su u budžetima izdvojile Čukarica, Lazarevac, Mladenovac, Novi Beograd, Obrenovac, Palilula, Stari grad, Voždovac i Vračar.
Do momenta objavljivanja ovog teksta, konkurse su raspisale samo dve gradske opštine, od devet koje prema budžetu treba da izdvoje novac za javno informisanje ove godine.
Jedine dve gradske opštine koje su raspisale konkurse za sufinansiranje medijskih projekata su Lazarevac i Obrenovac.
Ohrabrujuće je videti da su opštine Lazarevac i Obrenovac raspisale konkurse, iako im to nije zakonska obaveza. Međutim, iznosi na koje su raspisani konkursi manji su od sredstava koji je predviđen za javno informisanje, shodno budžetima ovih gradskih opština. Iz Gradkse opštine Lazarevac kažu da je ostatak novca (100.000 dinara) namenjen za naknade članovaima komisije, dok iz Obrenovca navode da će ostatak novca (8.050.000,00) koristiti za usluge po ugovoru (2.000.000,00) i obaveze nastale po ugovorima o sufinansiranju projekata proizvodnje medijskih sadržaja u oblasti javnog informisanja zaključenim u oktobru 2024. godine na više mesečnih rata.
Osim Lazarevca i Obrenovca, budžetima Čukarice, Mladenovca, Novog Beograda, Palilule, Starog grada, Voždovca, Vračara, takođe je predviđeno izdvajanje novca za javno informisanje. Međutim, sve ove gradske opštine, osim Palilule, od koje nismo dobili odgovor, ne nameravaju da raspišu konkurse za sufinansiranje medijskih projekata do kraja godine. Kako će se onda predviđena sredstva iskoristiti?
Čukarica će, primera radi, sredstva namenjena javnom informisanju (1.600.000,00) iskoristiti za unapređenje rada Službe za poslove Skupštine, Veća i Gradske opštine Čukarica, rečeno je UNS-u iz ove gradske opštine.
Stari grad će sredstva namenjena javnom informisanju (23.000.000,00) iskoristiti za objavljivanje tendera i informativnih oglasa, usluge štampanja, praćenje štampanih i elektronskih medija, organizovanje stalnih manifestacija i dotacije NVO u oblasti kulture. U slične svrhe će sredstva namenjena javnom informisanju (5.000.000,00) iskoristiti i Vračar. Šta je UNS-u rečeno i u ostalom gradskim opština pogledajte OVDE.
Da li bi uvođenje obaveznog raspisivanja konkursa na nivou gradskih opština doprinelo boljem položaju medija?
,,Naravno da bi doprinelo javnom informisanju. U uređenom i organizovanom društvu odgovor na ovo pitanje bio bi suvišan”, smatra članica Upravnog odbora Lokal presa i glavna urednica portala “Užice medija” Nadežda Tošić.
Sagovornica navodi da ipak ima većih problema od toga da li i kako gradske opštine finansiraju medije.
,,Mnogo je veći problem kome se i kako dodeljuju sredstva. Svesni smo da ima nepravilnosti, a promene na bolje idu tako sporo, malim koracima”, kaže Tošić i izdvaja jedan od problema projektnog sufinansiranja.
,,Podatak da je komisijama bilo svega 10 odsto ljudi iz reprezentativnih novinarskih udruženja treba da brine. Bojim se da je ove godine ta brojka i niža. U komisijama je bilo više od trećine članova iz nekih medijskih udruženja za koja malo ko zna. Dobro je što od ove godine sve članove komisija boduje Ministarstvo informisanja i telekomunikacija i da su lokalne samouprave obavezne da na osnovu bodovne liste biraju ljude koji će ocenjivati projekte. Ali ima već nagoveštaja da će u pojedinim sredinama izdvajanja za medije biti manja nego do sada”, izdvaja sagovornica i priseća se sopstvenog iskustva s učešćem u radu komisija.
Sličan stav zastupa i generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Tamara Filipović Stevanović. Kako kaže, iako je dobrodošlo izdvajanje novca za medije, to nije od krucijalne važnosti na nivou gradskih opština.
,,Kada uzmem u obzir ko je sada na listama za članove komisija, kako je promenjen Pravilnik o sufinansiranju medijskih projekata, imamo sada većih problema. Gongo organizacije, koje postoje isključivo zbog slanja ljudi u komisije i raspodele novca podobnim medijima, dobile su najveći broj poena za učešće u komisijama. Dvanaest poena bilo je za iskustvo u prethodnim komisijama, a znamo da ljudi iz tih organizacija vedre i oblače već nekoliko godina unazad. Zato kredibilni ljudi ne mogu da dođu na red. Ljudi sa doktorskim disertacijama su dobili po 70 i nešto poena, zato što im doktorske disertacije nisu objavljene u javnom mediju, na primer. Mi smo majstori da izvrnemo sve u potpunu suprotnost od onoga s kojom svrhom je nešto uspostavljeno i napravljeno”, navodi Filipović Stevanović.
Iako smatra da doprinos gradskih opština nije presudan za unapređenje medijske scene, sagovornica se priseća dobrih praksi po pitanju poboljšanja javnog informisanja na nivou gradskih opština.
,,Znam da nekoliko gradskih opština u Nišu, već godinama, imaju konkurse i raspodeljuju novac za medijski sadržaj u interesu javnosti. I neke od njih su čak imale dobru praksu održavanja okruglih stolova sa građanima, da ih pitaju šta je njihov specifični lokalni javni interes, šta njima nedostaje od medijskog sadržaja”, kaže generalna sekretarka NUNS-a.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.