UNS vesti
31. 03. 2025.
Ko je autor u eri veštačke inteligencije?
Kada govorimo o VI u novinarstvu, najčešće postavljamo pitanje ko je autor sadržaja koji generiše VI – novinar ili sama VI? Kako bismo dobili što jasniji odgovor na ovo kompleksno pitanje Udruženje novinara Srbije razgovaralo je sa stručnjacima iz ove oblasti – advokatom, novinarkom, ali i veštačkom inteligencijom.
Veštačka inteligencija (VI) je tema o kojoj se sve više priča u oblasti novinarstva etike i prava.
„VI se odnosi na računarske programe, na mašine koje su sposobne da razumeju, produkuju i simuliraju ljudsku inteligenciju, zbog toga se i naziva veštačka inteligencija“, objašnjava advokat Dušan Popović.
Pitali smo veštačku inteligenciju
Kada pišete novinarski tekst o nekome, u ovom slučaju nečemu, najverovatnije ćete pozvati i njega da vam bude sagovornik.
Međutim, kada se tema odnosi na VI, postavlja se pitanje – može li sama VI biti sagovornik?
Da li je VI adekvatan sagovornik ili ne, tema je za drugi tekst.
Ovo je samo primer odgovora, koji kod VI variraju, i jedan možda interesantan način da se pronađe još jedan ugao gledanja na pravni aspekt autorskih prava u savremenom dobu.
Postavili smo ista pitanja ChatGPT-u, kao i sagovornicima.
Na pitanje da li novinar krši autorska prava objavljivanjem sadržaja koje je dobio uz pomoć VI, odgovor je bio opširan, a zaključak je da sve zavisi od toga kakav sadržaj se generiše.
Chat GPT: „Ako novinar koristi VI da generiše sadržaj koji je originalan i koji nije direktno baziran na zaštićenim radovima, onda, u teoriji, ne bi trebalo da krši autorska prava. Međutim, ako je sadržaj koji se koristi ili generiše duboko ukorenjen u zaštićene elemente bez odgovarajuće dozvole ili adaptacije, novinar bi mogao biti u pravnom problemu“, odgovorio je ChatGPT.
Kada smo postavili pitanje Da li se ono što VI stvori uopšte može smatrati autorskim delom dobili smo konkretniji odgovor.
ChatGPT zaključuje da u sadašnjem pravnom sistemu, ono što VI stvori ne može biti priznato kao autorsko delo u tradicionalnom smislu, jer autorsko pravo podrazumeva ljudsku kreativnost i ljudski doprinos.
Na kraju svakog odgovara ChatGPT istakao je da je važno da svi koji koriste VI budu svesni etičkih i pravnih posledica koje mogu proizići iz toga.
Takođe, ChatGPT navodi da je oblast veštačke inteligencije i dalje u razvoju, pa će biti potrebno još neko vreme dok se potpuno ne razjasne pravna pitanja u vezi sa VI.
Ugao stručnjaka: Kako VI utiče na pravnu praksu?
Analizirajući pravne i etičke aspekte upotrebe VI u novinarstvu advokat UNS-a Dušan Popović ističe da se trenutno smatra da sadržaj koji proizvede VI nije autorsko delo, iako on ne deli takvo mišljenje.
„Ako bismo uzeli da je VI samo alatka koju koristimo, može se reći da ukoliko čovek upravlja tom alatkom on stvara autorsko delo. Kao što je autorsko delo i kada crtate u Fotošopu, ili kao što se ranije klesalo u kamenu, pa je na kraju je stvoren fotoaparat koji se takođe tada mogao smatrati novom tvorevinom, tako se i proizvod VI danas može smatrati autorskim delom“, zapaža advokat.
Popović navodi da mi VI koristimo već dugo, a da nismo toga ni svesni.
Popović objavšnjava da će prvo biti potrebno da se razvije relevantna sudska praksa u svetu, pre nego što u Srbiji dođe do izmene Zakona o autorskom i srodnim pravima.
„Tek kada u Evropi počnu da se donose presude onda će doći do implementacije VI u već postojeće zakone o autorskom pravu ili će se napraviti neki novi zakon koji će biti lex specialis (specijalizovani zakon koji je jači od nekog uopštenog, prim.nov.) zakona o autorskom i srodnim pravima i tek tada će moći da dođe do primene VI i njenog razumevanja u okviru autorskih prava“, objašnjava je Popović.
|
Strategija razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period 2025-2030. godine
2.1.12. Zakoni iz oblasti zaštite intelektualne svojine Zakon o autorskim i srodnim pravima („Službeni glasnik RS”, br. 104/09, 99/11, 119/12, 29/16 - US i 66/19), Zakon o patentima („Službeni glasnik RS”, br. 99/11, 113/17 - dr. zakon, 95/18, 66/19 i 123/21) i Zakon o zaštiti topografije poluprovodničkih proizvoda („Službeni glasnik RS”, br. 55/13 i 66/19) bliže određuju oblast zaštite intelektualne svojine, usaglašeni su sa svetskim praksama i povećavaju nivo zaštite autora računarskih programa i proizvođača baza podataka. Navedeni zakoni kreiraju regulatorni okvir koji određuje mogućnosti, ali i granice za dalji razvoj i upotrebu veštačke inteligencije i rešenja zasnovanih na korišćenju ove tehnologije. 3.2.6. Pravni okvir Pravno regulisanje veštačke inteligencije je u fokusu svih zemalja. Pored pravnog regulisanja sigurne, bezbedne i pouzdane veštačke inteligencije, akcenat je i u regulisanju načina pristupa podacima i njihove zaštite, načina komunikacije, zaštite autorskih prava i drugih oblika intelektualne svojine, odgovornosti, regulisanju tržišta i brojnih drugih pitanja. |
Popović dodaje da je najvažnije da se što pre napravi jasan pravni okvir, jer bi nepravilno regulisanje moglo imati štetne posledice na razvoj VI i zaštitu intelektualne svojine.
On takođe napominje da se u zemljama poput Kine već pojavljuju slučajevi gde su radovi stvoreni uz pomoć VI priznati kao autorska dela, što daje naznake da bi sličan pristup mogao biti usvojen i u drugim delovima sveta.
Izazovi korišćenja VI u novinarstvu: Kako izbegnuti pravne probleme
Novinarka Medija centra Čaglavica i master komunikacija i odnosa sa javnošću Katarina Marinković kaže da je korišćenje VI u novinarstvu izazovno, naročito kada je reč o autorskim pravima.
Marinknović objašnjava da VI koristi velike baze podataka za generisanje sadržaja, ali da to ne znači da ona doslovno kopira autorska dela.
Ipak, zapaža novinarka, kada sadržaj generisan od strane VI postane previše sličan zaštićenom delu, može doći do povrede autorskih prava.
„Zakoni na ovu temu nisu još uvek u potpunosti definisani, ali u većini zemalja VI ne može da se smatra autorom. Umesto toga odgovornost za sadržaj koji je kreiran pomoću VI snosi osoba ili kompanija koja je koristila alat“, tumači ona.
Novinari moraju biti pažljivi, ističe Marinković, kako bi izbegli eventualne pravne posledice, posebno u slučaju da sadržaj koji koriste postane predmet dezinformacija ili povrede prava autora.
Marinković predlaže da, s obzirom na to da zakoni još uvek jasno ne regulišu sadržaj generisan VI, redakcije i medijske kuće moraju uspostaviti svoja interna pravila.
„Moj stav je da bi svaka redakcija trebalo da definiše smernice za upotrebu VI u novinarstvu“, istakla je ona.
Dok se pravna pitanja ne reše, ističe Marinković, ključno je edukovati novinare, organizovati radionice i pružiti podršku medijima, kako bi se i oni sami, ali i javnost, upoznali sa tehnologijama VI i njihovim posledicama.
„Novinari i mediji moraju aktivno učestvovati u debatama o regulativi veštačke inteligencije, kako bi zaštitili svoju profesiju, etičke standarde i kredibilitet informacija koje plasiraju javnosti“, pojasnila je Marinković.
Ova multimedijalna pričala nastala je u okviru projekta "Kako koristiti veštačku inteligenciju u medijima", koji je podržan od strane Western Balkans Fund-a i Evropske unije.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.