UNS vesti
30. 12. 2024.
Stižu tužbe za objavu „skrinšotova“: UNS pita advokata sme li medij da objavi delić videa iz informativnog programa kao fotografiju?
Voz na mostu. Stoji. Putnici su izašli. U zeleno brdo uliva se niz vagona. Panoramska fotografija u kojoj većina ne bi pronaša ništa posebno, osim što jasno vidi voz. Veza sa tekstom je početak prodaje voznih karata do mora. Četiri meseca po objavi teksta i uz njega fotografije potpisane sa „Jutjub printskrin“, medij je dobio tužbu.
Tužilac je tražio ukupno 122.830 dinara, plus kamate i advokatske troškove.
Novinarka UNS-a je tužbu pročitala. Poruka je jasna. Živim od prodaje fotografija i snimaka, oštećen sam jer je medij bez saglasnosti i mog imena, a ja sam autor, objavio moje delo. I ne samo to, uzeo je delić i narušio celinu, jer fotografija nije video, a zamisao je da, ako se prikazuje, to bude video.
Autor videa iz kog je izvučen frejm, pa prikazan kao fotografija u onlajn izdanju medija, u tužbi je opisan kao profesionalac u foto i video produkciji. Video koji traje deset sekundi snimao je svojom opremom.
Kako je došlo do tačno 122.830 dinara odštetnog zahteva?
Prvo, za povredu imovinskog prava medij treba da plati 22.830 dinara. To je bez zahtevanih kamata od dana objavljivanja do isplate. Iznos je određen cenovnikom ULUPUDS-a za 2023. godinu gde je za objavu fotografije u internet izdanju medija predviđeno 195 poena, a poen vredi evro.
Drugo, za povredu moralnih prava, jer nema autorovog potpisa ispod objavljenog dela, medij treba da plati 50.000 dinara. Kamate nisu uračunate.
I, treće, dodatnih 50.000 dinara treba da medij naknadi jer je objavljena fotografija segment izvučen iz video zapisa, što znači da je bez volje autora došlo do izmene i prikazivanja dela u nepotpunom obliku.
Do suđenja nije došlo jer je medij prihvatio mišljenje advokata da se dogovori sa tužiocem.
Advokata Dušana Popovića, stručnog za autorsko pravo, pitali smo da li bi moglo da dođe do tužbe ako medij objavi sekvencu, odnosno „skrinšot“, iz videa koji spada u informativni program. Na primer, gostovanje predsednika ili predsednice skupštine, a „skrinšot“ iz takvog videa uzmemo za ilustraciju teksta o onome o čemu je bilo reči.
„U navedenoj situaciji bi pre svega trebalo utvrditi da li ta emisija ima svojstvo autorskog dela u smislu člana 2 Zakona o autorskom i srodnim pravima, odnosno da li uživa autorsko-pravnu zaštitu. Ako to jeste situacija, onda bi se primenjivala obaveza poštovanja moralnih i imovinskih prava autora, pod uslovom da nema osnova za ograničenje isključivih autorskih prava“, kaže Popović.
Jednostavan ili bolje rečeno tačan odgovor na postavljeno pitanje se ne može dati, jer u pravu za svako pravilo postoji izuzetak, dalje kaže advokat.
„Ako bi došlo do sudskog spora, morale bi da se cene sve okolnosti slučaja. Kako autorstvo na delu, tako i način njegovog javnog saopštavanja i eventualna suspenzije isključivih autorskih prava“, nastavlja Popović.
Suštinski, kaže advokat, prikazivanje „skrinšota“ iz video zapisa uživa autorsko-pravnu zaštitu i o tome treba voditi računa.
„I u tom slučaju ne sme da dođe do povrede moralnog prava na zaštitu integriteta dela, propisanog članom 17 Zakona, zatim povrede prava na naznačenje imena autora, ukoliko autor dela nije potpisan, što je predviđeno članom 15 Zakona i na kraju povrede imovinskog prava na autorsku naknadu za korišćenje tog dela, regulisanu članom 19 Zakona“, ističe Popović.
Međutim, postoje situacije u kojima se može pozvati na ograničenje isključivih autorskih prava.
„Postoje odredbe Zakona koje dozvoljavaju suspenziju, odnosno ograničenje isključivih autorskih prava. Ovako glasi član 43, sa prvim stavom: `Dozvoljeno je, u okviru izveštavanja javnosti putem štampe, radija, televizije i drugih medija o tekućim događajima, u obimu koji odgovara svrsi i načinu izveštavanja o tekućem događaju, bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade umnožavanje primeraka objavljenih dela koja se pojavljuju kao sastavni deo tekućeg događaja o kome se javnost izveštava“, kaže Popović.
Ovaj advokat ukazuje da je Zakonom propisano da se „dnevne informacije i vesti koje imaju prirodu novinskog izveštaja mogu slobodno koristiti“.
„Čak i kada se ispune uslovi za primenu ovog člana o ograničenju autorskog prava, moraju se navesti ime autora dela i izvor iz koga je delo preuzeto, a obim ograničenja isključivih prava ne sme biti u suprotnosti sa normalnim iskorišćavanjem dela niti sme nerazumno vređati legitimne interese autora“, dodaje Popović.
Nije retkost, kaže Popović, da autori video zapisa pokreću sudske postupke radi zaštite svojih prava zbog objave „skrinšotova“, ali da u praksi takvih slučajeva ipak nije mnogo.
Verovatno zbog činjenice, smatra advokat, da mediji u mnogo većoj meri koriste fotografije kao ilustraciju novinskih članaka, jer pružaju bolji kvalitet i jasniji vizuelni prikaz u poređenju sa „skrinšotovima“ iz video zapisa.
UNS-u se u ovoj godini obratilo nekoliko medija koji su dobili tužbu za neovlašćeno korišćenje „skrinšotova“.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.