UNS vesti
24. 07. 2024.
UNS piše o honorarcu kog je pre devet godina teško povredio psihički oboleli muškarac koji je sa nožem uleteo na konferenciju za novinare
Zaboravljeni užički heroj
Milan Đokić je imao 41 godinu kada se kao povremeni honorarni saradnik „Užičke nedelje“ našao na konferenciji za novinare u Skupštini grada Užica.
Trebalo je da snimi izjave gradonačelnika Užica i narodnih poslanika skupštine Srbije koji su došli u radnu posetu. Novinari su u holu zgrade uzimali izjave od političara. Mimo njih prolazili su građani koji su završavali svoje poslove.
Gradonačelnik se obratio, otišao, a novinarske ekipe, među kojima je bio i Milan Đokić, nastavile su da snimaju poslanike.
Tog 13. jula 2015. godine on će postati junak dana koji je u krvi ostao da leži na podu gradske kuće.
Njega će na nosilima izneti, prevesti u bolnicu i hitno operisati. Od tog dana nije više imao slezinu.
U sudskom postupku utvrđeno je da je u 11. 50 sati duševno oboleli muškarac, u kasnim tridesetim godinama, ušao na vrata gradske kuće na kojima nije bilo obezbeđenja.
Popeo se na prvi sprat. Stao iza poslanika koji su govorili za medije i prvo ih gurnuo, pa se posebno ustremio na jednog kog je udarao pesnicama i šutirao, a zatim i uboo nožem Milana Đokića, jedinu osobu koja je pokušala da ga zaustavi.
Za pravobranilaštvo nije heroj
Tada napadnuti Dejan Radenković priseća se za UNS da je bio opušten, i da je „poleteo“ u kamere postavljene ispred njega kada je odgurnut s leđa.
Uspeo je da se zadrži na nogama i posle nekoliko trenutaka okrene.
„Ugledao sam ogromnog čoveka. Taj pogled koji je imao nikada ne možeš da zaboraviš. Marinkovića (drugog poslanika, prim. nov.) bacio je na pod i počeo da ga udara. Nastala je vriska. Opšta pometnja. Uzeo sam stativ kamere da bih se branio i njime sam mahao.“
Ovaj nekadašnji poslanik Socijalističke partije Srbije, sada član predsedništva te partije, nema sumnje da je Milan Đokić postupio herojski.
Za njega, bez dileme, novinar je svojom reakcijom spasio napadnutog poslanika Vladimira Marinkovića.
Užičko pravobranilaštvo bilo je sasvim suprotnog stava.
To ćemo saznati u sudskom postupku koji je protiv Grada pokrenuo novinar tačno dve godine kasnije, 12. jula 2017. godine. Za njih je on sam bio kriv.
Argumentacija gradskog pravobranilaštva zasnivala se na logici da napad nije bio usmeren na Milana Đokića i da je svojim ponašanjem, pošto nije pobegao u obližnje kancelarije, kao što su to učinili drugi novinari, već se sukobio sa napadačem, „doprineo nastanku štetnog događaja“.
Miroslav Tešić, advokat koji je zastupao novinara tokom čitavog postupka, kaže danas za UNS da su se Grad i užičko pravobranilaštvo osramotili u ovom slučaju.
„Imate čoveka, inače narušenog zdravlja, koji je tu pokazao veliku hrabrost. Sporili su to do zadnjeg momenta“.
Pobeda na sudu
Grad Užice izgubio je sudski spor sredinom prošle godine, nakon šest godina suđenja.
Osim naknade materijalne štete zbog izgubljenih zarada Grad Užice presudom je obavezan da Milanu Đokiću ubuduće isplaćuje mesečnu rentu od 8.313 dinara.
To je, objašnjava advokat Tešić, mera koja će trajati do kraja života. Renta je predviđena, kaže, zbog buduće izgubljene zarade koju neće moći da ostvari jer mu je umanjena radna sposobnost.
Kao organizator konferencije Grad Užice propustio je da kontroliše osobe koje ulaze u zgradu i nije omogućio bezbedno održavanje javnog događaja, piše u presudi.
Suprotno od stava pravobranilaštva, sud je zaključio i da je Milan Đokić „primereno postupio“ jer je reagovao kako bi odbio napad na poslanika Marinkovića i zaštitio prisutne novinare od napadača koji je držao nož.
Za UNS, toliko godina posle, ovaj kolega potvrđuje da se umešao da „spreči da čovek nožem povredi poslanike i novinare“.
„Video sam mu u ruci nož. Pomislio sam da je moja noga duža od ruke. Na suđenju sam isto govorio da sam se suzdržavao da ga udarim jako. Krenuo sam nogom u pravcu njegovog stomaka. Nakon toga sam osetio toplinu s leve strane tela. Više ništa nisam video“.
Posle operacije stomaka u kojoj mu je odstranjena slezina, usledile su dve nove, zbog kile koja se pojavila. Epileptični napadi koje je imao od ranog detinjstva ponovo su učestali, iako je postojao duži vremenski period kada je na njih zaboravio.
Na sudu je utvrđeno da mu je trajno umanjena radna sposobnost 20 odsto.
Zašto je obezbeđenje zakazalo?
Iz sudskih dokumenata UNS je saznao da je radnik obezbeđenja tog letnjeg prepodneva bio u prizemlju zgrade, ali na sporednom ulazu koji je otišao da otvori. Kada se vratio, čuo je buku, popeo se na prvi sprat i video Milana Đokića koji je u krvi ležao na podu.
Radnik obezbeđenja video je i napadača da ide niz hodnik, sa nožem u ruci.
Na sudu je izjavio da ga je taj muškarac opsovao, udario stalkom od kamere po leđima, a zatim otišao.
Poznato je i gde.
Prvo je ušao u kancelariju gradonačelnika Tihomira Petkovića i kada ga u njoj nije zatekao, silom je pokušao da upadne u kancelariju člana gradskog veća. Udario je nogom zaključana vrata.
Ove činjenice su postale poznate u zasebnom krivičnom postupku koji je rešen 15. decembra 2015. godine, pet meseci nakon napada. Viši sud u Užicu odlučio je da napadač mora na obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi dok se ne utvrdi da je potreba za tim prestala.
Bez posla
Kada priča o čoveku koji ga je teško povredio Đokić nema ni ružnih ni suvišnih reči. Setio se da ga je znao iz viđenja jer su davno igrali košarku.
Pre nekog vremena često ga je viđao u kafiću blizu mesta gde živi. Majka se plašila, priča, da ga ponovo ne povredi, pa je jednom prilikom odlučio da sa njom ode do kafića da bi čula iz usta napadača da ga neće ponovo povrediti. I odgovorio je da neće.
Vlasnik „Užičke nedelje“ Toni Stanković odavno je zatvorio novine. Ni sajt nema novih vesti i zamrznut je na poslednjoj objavi iz oktobra 2023. godine.
Od kada je zatvorio medijski posao, zbog kog, kaže, i dalje vraća dugove, radi kao prodavac u svojoj radnji u Užicu koja je delom knjižara, a delom, prodavnica tehnike.
Kaže da Đokić s vremena na vreme svrati kod njega.
Socijalista Radenković priča da je u kontaktu sa Đokićem i da zna da nema stalan posao. Da je pokušavao da u proteklom periodu pomogne kroz razgovore sa gradonačelnikom Užica.
Nije mu jasno, kaže, da je toliko vremena prošlo, a da niko ništa nije preduzeo.
„Ako gledamo taj primer, da je on koji je stradao ni kriv ni dužan, bez posla, nismo humano društvo“.
Brutalno napadnuti Vladimir Marinković u ono vreme predstavljao je Ljajićevu Socijaldemokratsku partiju. Od pre četiri godine viđeniji je član Srpske napredne stranke.
Posle prvog javljanja i spremnosti da govori, više nije odgovarao na telefonske pozive i poruku UNS-a.
Đokić kaže da su se jednom čuli.
Ovaj zaboravljeni junak iz jula 2015. godine i dalje živi sa roditeljima. Njihova penzija, renta i ono što zaradi kada je sezona fudbalskih utakmica koje snima svojom kamerom za klubove u Užicu i Sevojnu, su novac od kog živi.
„Ne mogu da radim fizički posao. Da trčim. Da nosim teško“.
U razgovoru za UNS, čiji je član, kaže da bi voleo da ima stalan posao.
Izvesnije se čini da će, kada sud odluči, primati nešto višu rentu od sadašnje.
Advokat Tešić najavio je da će uskoro podneti novu tužbu protiv Grada Užica jer iznos rente treba uskladiti sa rastom minimalne zarade u Srbiji.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.