UNS vesti
17. 03. 2024.
Martovski pogrom Srba na KiM: Primer šta može da izazove manipulacija medijima
Danas je 20 godina od Martovskog pogroma Srba na Kosovu i Metohiji. Sve je počelo vešću, 16. marta 2004. godine kada je Javni servis Kosova - Radio-televizija Kosova (RTK), objavila lažnu vest koja je pokrenula lavinu nasilja, dan kasnije, 17. marta. Taj događaj promenio je život i nasleđe Srba na Kosovu i Metohiji. Ni dve decenije kasnije niko nije odgovarao ni za razornu vest, ni za organizovanje pogroma.
„Srbi su grupu albanske dece naterali u nabujali Ibar i zbog toga se troje njih udavilo”, glasila je vest koja je iznedrila pogrom. Naknadno, UNMIK policija je sprovela istragu, a njen portparol izjavljuje da su deca koja su preživela bila „pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela”. Bilo je prekasno za 19 ubijenih, za porušenih 39 crkava i manastira, hiljade kuća i grobova...
Glavni i odgovorni urednik Kim radija i član Uprave Udruženja novinara Srbije (UNS) Goran Avramović priseća se ovog perioda i kaže da tokom i neposredno nakon tragičnih događaja sredinom marta 2004. godine javnost nije bila svesna da je jedan od formalnih okidača za nerede i uništavanje svega što ima predznak "srpsko" na Kosovu lažna vest.
“Lažna vest koja je objavljena na programu Radio televizije Kosova o navodnom utapanju albanskih dečaka u reci Ibar kod sela Čabra na severu Kosova za koje su optuženi Srbi. Toga su (gotovo) svi, pa i srpski novinari, postali svesni kasnije, kada se situacija smirila i manje-više vratila u uobičajene enklavske tokove. U trećoj nedelji marta je bilo važno sačuvati glavu na ramenima i kuću od plamena”, napominje on i dodaje:
“Odgovorni za taj profesionalni zločin su kasnije ‘strašno’ kažnjeni projektnom obukom novinara i urednika po BBC standardima koju je, kako drugačije, finansirala međunarodna zajednica, tada prvenstveno oličena u UNMIK-u i OEBS-u”.
Avramović kaže da kada se sagledaju dugoročne posledice događaja od 17. i 18. marta te godine po Čaglavicu (mesto pored Prištine) i okolinu, lako se uočava nekoliko stvari.
“Pogrom je bio dobro organizovan i nije bio plod spontano iskazanog nezadovoljstva kosovskih Albanaca sveukupnom situacijom na Kosovu. Međutim, ono što je opasno po sve ljude koji žive na Kosovu i Metohiji je činjenica da je još jednom na ogromnom uzorku potvrđeno ranije uspostavljeno pravilo - da se počinioci zločina nad Srbima gotovo nikada ne otkrivaju”, ističe on.
"’Čitava društva mogu da skrenu s puta (...) žudeći da spasu sebe, mogu početi da tlače druge (...) mogu da naruše upravo one slobode koje smatraju ugroženim. Tvrdeći da brane slobodu, mogu sebe i druge da učine još neslobodnijim. Slično tome, nastojeći da primire agresivne i usijane glave u vlastitim redovima, društvene zajednice mogu postati previše popustljive i tako tim istim usijanim glavama poslati poruku da se njihovo nasilje i zadrtost isplate’", napisao je u jednom od svojih eseja veliki pripovedač Salman Ruždi, koga citira ovom prilikom Avramović.
Za kraj glavni i odgovorni urednik Kim radija ističe da nam najstrašniji zaključak ipak govori, imajući u vidu broj Srba koji se iselio, da su inspiratori i počinioci Pogroma od 17. marta 2004. godine u velikoj meri uspeli u svom naumu - iseljavanje je, sa svime što ono podrazumeva, nakon tih događaja ozbiljno intenzivirano.
Predsednica Društva novinara Kosova i Metohije (DNKiM) Ivana Vanovac sa ove vremenske distance kaže da je Martovski pogrom školski primer koji je pokazao kakve posledice može da ostavi manipulacija medijima.
“Od te vesti je sve počelo. Političke instance obično imaju neke svoje interese, ciljeve. Taj cilj ‘opravdava’ sva sredstva za kojima oni posežu da bi do njega došli. Takav jedan potez je najpre bilo puštanje lažne vesti. Zašto je i kome trebala? Sasvim je logično. Da bi se isprovocirao toliko nasilje na jednom području potreban je žestok udarac. Išlo se na lažnu vest koja je imala sve elemente potrebne da emotivno isprovocira građanstvo na jednom području“, kaže ona.
Vanovac smatra da je tema „nepogrešivo“ odabrana i odrađena „vrlo profesionalno“ u tom smislu, sa namerom da dotakne javnost na Kosovu onako kako je planirano.
„Dotakli su javnost na Kosovu onako kako je planirano, sa namerom da se Albanski narod podigne i krene da nemilosrdno udara po svojim komšijama Srbima. Od tog dana imamo značajne demografske promene na Kosovu, imamo strahovite istorijsko-kulturološke promene, s obzirom na broj spaljenih crkava i manastira.
Predsednica DNKiM-a napominje da je ovo nauk šta medij ne sme da bude. Novinari su mogli da nauče najvažniju lekciju od svih novinarskih, ističe Vanovac, to da nikada i ni pod kojim okolnostima ne smeju da postanu žrtve ničije manipulacije.
Dve decenije kasnije nema odgovornih za ono što se desilo 17. i 18. marta 2004. godine. Inače, javni servis RTK je zbog lažne vesti, koja je bila inicijalna kapisla za haos, „kažnjen“ tako što je novčano potpomognut za obuku novinara i profesionalizaciju kuće.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.