Sukob: Informer i Kurir vs Blic i Alo (2014)
16. 11. 2012.
Umesto departizacije, dobili smo talog i mulj
Jasna je namera Vlade, pa i Ministarstva kulture, da gde god može dovede nove ljude. Promene su po sebi legitimne i niko u muzeju to ne spori. Ali vlada onda treba da kaže zašto traži promene i ako hoće da ih provede to mora da čini u skladu sa zakonom kaže u razgovoru za “Blic” Jugoslav Ćosić, novinar i predsednik Nadzornog odbora Muzeja savremene umetnosti.
Zbog teksta u „Blicu“ o tome da bi na mesto direktora mogao da dođe hotelijer, a i zbog drugih informacija koje stižu do Muzeja, Upravni i Nadzorni odbor i kolegijum MSU izdali su upozoravajuće saopštenje pre nekoliko dana.
Mogu li Vlada i Ministarstvo kulture da menjaju direktore Muzeja?
Vlada može da razreši aktuelnu direktorku Muzeja, ali takvu odluku mora da obrazloži. Može i da postavi novog v.d. direktora, ali i v.d. mora da zadovoljava kriterijume za izbor. Stalnog direktora biraće novi upravni odbor koji tek treba da bude izabran po novom zakonu. To je pravi posao Vlade i Ministarstva, a ne da zainteresovanima daje intonacije za licitacije u medijima.
Zbog čega muzej ne radi pet godina?
Muzej je, uprkos nedostatku para, uspeo da rekonstruiše sve depoe koji su srce muzeja kao i krov zgrade. To novi ministar odlično zna. Za to što rekonstrukcija muzeja nije završena, odgovorna je isključivo prethodna vlada Srbije koja nije želela da žrtvuje dva i po kilometra autoputa (toliko bi koštao završetak rekonstrukcije MSU) da bi đaci i građani Srbije, ali i turisti iz celog sveta imali barem jedan značajan srpski muzej koji radi.
Takve promene činila je i prethodna vlast?
Demokrate su, po mom mišljenju, izgubile vlast jer su intelektualcima i jednom velikom, a ispostavilo se kritičnom delu građana ove zemlje koji ne diluje sa deficitarnom robom, koji se ne snalaze u haosu i nepoštenju, ne potkupljuju sa lakoćom opštinske činovnike, sudije, tužioce, lekare i profesore svoje dece i ne znaju da muvaju, već žive samo od svoje pameti i rada, svojom sebičnošću i politikom indirektno poručile da su za njih nisu važni. Poslednje političke promene u zemlji, protiv kojih inače kao građanin nemam ništa protiv, donele su ovaj put, kao plima, priličan talog i mulj koji ima nameru da potopi sve oko sebe. Uzgred, nema priče tragikomičnije od priče o departizaciji.
Iz novinarskog ugla, kako vidite stanje u medijima?
Što se tiče medija, Srbija je danas blizu moje zamišljene tačke krajnjeg propadanja. Nekim važnim odlukama DS je duboko ponizila sve profesionalne medije i novinare u zemlji. Verujem i mnoge građane koji su joj verovali. Jedna od takvih odluka, bila je da na čelu RTSa zadrži a potom i reizabere čoveka koji je bio medijska bejzbol palica u političkoj likvidaciji njenog bivšeg predsednika, a pritom je, leta prethodnog u julskom životu, bio ministar i Nigarkalfa Mirjane Marković. A u kasnijoj reinkarnaciji isto to samo u kabinetu Vojislava Koštunice. E da pogađamo ko je za njega danas “pravi državnik”. Te suprotnosti može da pomiri samo neko sa moralom paramecijuma. E, danas vidim da najprofesionalnijim i najboljim medijima u zemlji, sa mačem u ruci koji su im dali nova vlast i neki biznis titani, sude najveći medijski kriminalci.
Vučićević se cenjkao sa Spasojevićem
Ko su ljudi koje ocenjujete kao medijske kriminalce?
Ima ih dosta i pseudo medija i pseudonovinara koji svoje usluge bedno nude moćnim gazdama koji im daju šansu.
Ali prava metafora ovih teza je glavni urednik dnevnih pseudonovina Informer.
Taj čovek danas sudi medijima u Srbiji, pljuje po televiziji B92, napada Insajder i njegove novinarenajbolje novinare u zemlji, a pri tom je pokušao da ukrade ime Insajder za svoju pseudonovinu. Napada i druge medije, zapravo najprofesionalnije i najbolje u Srbiji.
Radi se o čoveku koji je pred ubistvo Zorana Đinđića, telefonom, razgovarao i pregovarao sa Dušanom Spasojevićem Šiptarom o tome koliko će ga ovaj platiti za svaki tekst koji napiše i objavi protiv Đinđića.
Poslodavac mu je, dakle, bio vođa zemunskog klana. Na telefonskoj tezgi su bile cifre: 1000 Evra, 1500 evra...
Ovi razgovori snimani su, tajno, u sklopu istrage o zemunskom klanu.
Snimke tih prisluškivanih razgovora čulo je više ljudi iz tadašnjeg državnog vrha, tužilaštva i policije. Neki od njih su i danas u državnim organima. Taj čovek je kasnije, kao kolumnista Presa, bio u službi Miškovića, tadašnjeg i sadašnjeg vlasnika te novine. O tome kako lako menja gazde možda treba da razmisle njegovi današnji poslodavci.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.