Sindikalne teme

30. 09. 2025.

Autor: A. Ničić Izvor: UNS

Španska novinarka i sindikalka Baroso Kintana: Mi smo profesionalci reči, slike i glasa - vreme je da ih iskoristimo

„Mladi novinari u Španiji retko se učlanjuju u sindikate jer ih često vide samo kao sredstvo za rešavanje ličnih problema. Mladi predstavnici sindikata kroz brojne inicijative nastoje da promene to viđenje i pokažu da sindikat može biti moćan saveznik u unapređenju radnih prava i profesionalnog novinarstva“, rekla je za UNS novinarka Debora Baroso Kintana, koja je i sekretarka za mlade u sindikatu Komisija radnika (Comisiones Obreras - CCOO).

Između ostvarivanja radnih prava novinara i kvalitetnog informisanja, kako je rekla Baroso Kintana, uglavnom stoji znak jednakosti. Novinari koji su u lošem finansijskom položaju i bez finansijskih resursa, dodala je, često ne rade posao na način na koji bi želeli. Zbog toga je bitno da se bore za svoja prava, a da im sindikati omoguće tu borbu.

Upravo zato mladi sindikalci koriste različite programe i obuke da usvoje alate i znanja kojima mogu da podstaknu kolege da se aktivno uključe u sindikat i na taj način osnaže profesionalnu zajednicu.

 

 

Jedan od takvih programa realizuje i Evropska konfederacija sindikata, a u okviru koga je organizovan i seminar u Briselu pre dve nedelje. Mladi novinari i predstavnici sindikata iz različitih evropskih zemalja mogli su da se upoznaju sa ulogom sindikata u Evropi, institucijama Evropske unije i različitim akterima na evropskom nivou, kao i da razviju veštine timskog rada i promovisanja svojih ideja u multikulturalnom okruženju.

Novinarka Debora Baroso Kintana, u okviru programa, razvijala je ideje o tome kako da unapredi položaj mladih novinara u Španiji. Sa njom smo razgovarali o izazovima u španskom medijskom sistemu, radnim pravima novinara u ovoj zemlji i njihovom sindikalnom organizovanju.

Koji su ključni izazovi sa kojima se suočavaju mladi novinari u Španiji?

Debora Baroso Kintana: Rekla bih da su to nesigurni radni uslovi, niske plate i visoki zahtevi. Često mediji nemaju dovoljno resursa da pokriju sve vesti ili aktuelne događaje, pa su novinari preopterećeni jer moraju da urade sve kako bi ispoštovali rokove, i to bez potrebnih resursa.

Takođe, teško je raditi pod određenim uređivačkim politikama koje su poslednjih godina postale radikalnije i ostavljaju malo prostora za objektivno izveštavanje. Primećujemo jasnu tendenciju ka senzacionalizmu u naslovima, upadajući u „klikbejt“ koji nikome ne koristi. Zapravo, to samo stvara konfuziju i društvenu napetost.

Koliko često se mladi novinari učlanjuju u sindikate u poređenju sa starijim kolegama?

Debora Baroso Kintana: Broj mladih novinara koji se danas učlanjuju u sindikate prilično je nizak u poređenju sa starijim novinarima. Ipak, ne smemo zaboraviti da smo deo različitih realnosti. Stariji su prošli kroz okolnosti i borbe koje su nama, mladima, daleke (bilo na bolje ili na gore). Generalno, sindikat je percipiran kao organizacija koja je korisna kada postoji neki (lični) problem. Ako problema nema - zašto plaćati članarinu? 

Postoji li generalno otpor među novinarima prema učlanjivanju u sindikate u Španiji?

Debora Baroso Kintana: Ne bih rekla da postoji otpor prema sindikatu, ali je istina da ljudi ne vide potrebu za njim u svakodnevnom životu.

Zbog čega ne vide potrebu za sindikatima u svakodnevnom životu?

Debora Baroso Kintana: Možda je to zbog brzog tempa života, individualizma koji je zavladao društvom i nedostatka informacija o tome šta je sindikat i čime se danas bavi.

Sindikati u Španiji imaju dugu tradiciju i snažnu strukturu. Kako to olakšava mladim novinarima, naročito kroz CCOO Canarias, da se organizuju i brane svoja prava?

Debora Baroso Kintana: Imamo savetodavnu službu za zapošljavanje koja nudi informacije i resurse kako bi ljudi bolje razumeli specifične radne probleme, poput ugovora ili kolektivnih sporazuma u sektoru. Trenutno smo u procesu promocije tih usluga i povezivanja sa mladima u svetu novinarstva.

Možete li opisati neku akciju sindikata u Španiji koja je značajno uticala na uslove rada novinara i donela konkretne promene?

Debora Baroso Kintana: Poslednjih meseci CCOO je učestvovao u sporazumu sa Udruženjem poslodavaca u audiovizuelnoj produkciji kojim su predviđena povećanja plata za zaposlene u ovom sektoru tokom 2025. i 2026. godine.

To bi moglo značiti više plate za određene poslove u audio-vizuelnoj produkciji koji su nedovoljno plaćeni. Ovo je samo jedan primer važnosti činjenice da smo najveća sindikalna organizacija u zemlji: imamo kapacitet da pregovaramo o boljim radnim i socijalnim uslovima za sve radnike.

 

 

Mogu li članovi CCOO Canarias biti novinari zaposleni po atipičnim ugovorima (ugovoru o delu i autorskom ugovoru), ili samo oni sa stalnim zaposlenjem?

Debora Baroso Kintana: Svako ko to želi može da se učlani u CCOO. Mogu se učlaniti i oni sa atipičnim ugovorima jer je potrebna samo želja da menjate stvari, da se borite za ono što je pravedno (uključujući bolje radne i socijalne uslove, naravno) i da znate da vam, najverovatnije, uvek neko može pružiti ruku kad vam je potrebno. Želim jasno da kažem da iza te ruke stoji čitav organizovan tim vrednih ljudi koji svi vuku u istom pravcu.

U kojoj meri su mladi novinari zaposleni po atipičnim ugovorima (sličnim autorskim ugovorima u Srbiji), a u kojoj meri imaju ugovore na određeno ili neodređeno vreme?

Debora Baroso Kintana: Novinari uglavnom imaju ugovore za stalno, iako se ponekad angažuju i frilenseri (posebno u audiovizuelnom sektoru). Na Kanarima imamo i javne i privatne medijske kuće, ali u oba slučaja zaposleni uglavnom imaju stalne ugovore.

Koji su najveći izazovi sa kojima se lično suočavate u organizovanju i podršci mladim kolegama kroz CCOO Canarias - Secretaría de Juventud?

Debora Baroso Kintana: Rekla bih da je najveći izazov preneti pravu veličinu i značaj sindikata na najtačniji i najpristupačniji način. Važno je da predočimo da nismo samo skraćenica, već siguran i stabilan prostor pripadanja, iz kojeg se borimo za poboljšanja za sve.

Konkretno, kada je reč o mladim novinarima, verujem da danas moramo da se bavimo pojavom veštačke inteligencije u svim oblastima rada, a posebno u komunikaciji. S jedne strane, moramo da osiguramo da nove tehnologije ne budu korišćene od strane kompanija kao sredstvo za smanjenje broja zaposlenih, a s druge strane, borba protiv lažnih vesti postaje još složeniji izazov.

 

Vaša organizacija za komunikaciju sa mladim novinarima koristi digitalno orijentisane formate kao što su karuseli i kratki video zapisi. Kako ovaj pristup pomaže mladima da razumeju svoja prava i odgovornosti?

Debora Baroso Kintana: Odgovor je vrlo jednostavan: govorimo istim jezikom kao oni i nalazimo se na istim mestima kao oni. Razumevanje toga je ključno da bismo se povezali i razgovarali sa mladima. Društvene mreže nam omogućavaju da prenesemo složene poruke na pojednostavljen i direktan način. Još uvek smo u procesu stvaranja novog i zaista bezbednog prostora za sve, ali sadržaji koje smo već objavili generišu interesovanje, uticaj i privlačnost.

Koji digitalni format sadržaja (karusel, video, storiji) najviše privlači mlade i zašto?

Debora Baroso Kintana: Rekla bih da je najbolja strategija mešavina svih postojećih formata. Važno je dobro ih poznavati da biste znali kada koristiti video, kada je bolje napraviti karusel, a kada je dovoljna slika. Jasno je da kombinacija svih formata pomaže da postignemo veći uticaj. Trenutno, video zapisi srednje dužine (ne duži od 1 ili 2 minuta i samo ako se ispriča dobro strukturirana priča) najbolje funkcionišu, ali karuseli takođe pružaju veliku vidljivost za teme koje zahtevaju detaljnije objašnjenje.

Koje metode koje koristi CCOO Canarias - Secretaría de Juventud biste preporučili mladim novinarima u Srbiji, gde je sindikalno organizovanje mladih slabije razvijeno nego u Španiji?

Debora Baroso Kintana:  Komunikacija, komunikacija, komunikacija. I mnogo kreativnosti. Mi smo profesionalci reči, slike i glasa. Alati su bukvalno u našim rukama. Vreme je da ih iskoristimo.

 

 

Da li ste sarađivali sa novinarima iz Srbije? Koliko ste upoznati sa radnim pravima, sindikalnim organizovanjem i novinarstvom u Srbiji? 

Debora Baroso Kintana: Do sada nismo. Kontakt sa kolegama iz UNS-a je za nas prvi kontakt sa novinarima iz Srbije, ali sam sigurna da neće biti poslednji, s obzirom na ljubaznost, toplinu i profesionalnost. Ova prilika da govorim o medijskoj realnosti na Kanarskim ostvrima i Španiji uopšte za mene je dragocena.

Zašto ste se prijavili na YTUL program i koje ste kompetencije stekli?

Debora Baroso Kintana: Verujem da je znanje moć, ali ne iz perspektive nametanja, već iz želje da raspolažemo znanjem i veštinama. To se može postići samo učenjem. U ovom konkretnom slučaju, mogućnost da provodim vreme sa ljudima iz drugih evropskih zemalja je obogaćujuća, jer mi omogućava da učim o drugim sredinama, razmenjujem mišljenja i brige i razumem kako se drugi u svojim zemljama suočavaju sa istim pitanjima koja nas brinu u Španiji.

 

Zašto je slogan "Svi smo u ovome zajedno" (All in this together), koji su smislili učesnici programa, a ponavljao se, važan za vas kao mladog sindikalistu i novinara?

Debora Baroso Kintana: Pre svega, to je neverovatna pesma iz filma High School Musical, zar ne? Šalu na stranu, to je svakako najbolji slogan koji savršeno objašnjava šta je sindikat i šta novinarstvo treba da bude. Moramo da povratimo osećaj zajednice iznad individualnih i trenutnih interesa. Kada je reč o informisanju, novinari moraju da ostanu čvrsti pred novim izazovima, kao što su lažne vesti koje sam ranije pomenula i širenje mržnje koje sam istakla. Ne ide baš sve. Novinarstvo ima ključnu informativnu i društvenu ulogu i, kao profesionalci, moramo da obezbedimo da tako i ostane.