Sindikalne teme
20. 09. 2023.
EFJ: Veštačka inteligencija je već u novinarstvu, kako postaviti granice?
Korišćenje veštačke inteligencije (Artificial Intelligence - AI) u proizvodnji medijskog sadržaja se mora jasno obeležiti, potrebna su uputstva o njenom korišćenju, a Saveti za štampu bi trebalo da ažuriraju svoje smernice u skladu sa rastućom upotrebom AI u redakcijama, neki su od predloga članica Evropske federacije novinara (EFJ) sa sastanka stručnih radnih grupa te organizacije održanih u Beču.
Ističući da je AI sredstvo, a ne način proizvodnje medijskog sadržaja, sugestija je radnih grupa da se predloži Evropskoj komisiji da se na društvenim platformama zabrani širenje vesti koje je u potpunosti proizvela veštačka inteligencija.
Kada je reč o problemu autorskih prava “jer sve što je na internetu AI već koristi”, jedan od predloga je da Evropska komisija uradi analizu o autorskim pravima kako bi se sprečila zloupotreba novinarskog sadržaja, odnosno, kako bi autori bili obavešteni kada AI koristi njihov rad za kreiranje sadržaja, kao i o tome kako bi novinari, fotografi i snimatelji mogli da dobiju nadoknadu kada je njihov rad upotrebljen u proizvodnji sadržaja veštačkom inteligencijom.
Kada je reč o etici, autorskim pravima i radnim mestima, istakunuto je da će razvoj veštačke inteligencije uticati na radna mesta u medijskim kućama i da bi trebalo na vreme uraditi analize koja će to radna mesta biti ugrožena.
“Važno je da smo se kao organizacija i ekspertske grupe odmah uključili u raspravu o AI, ali i da aktivno učestvujemo u izgradnji smernica i stavova u odnosu na AI u novinarstvu. To nije budućnost, to se već događa, a zahvaljujući saradnji i zajedničkom radu sa novinarima i medijskim stručnjacima iz cele Evrope, verujem da ćemo nači način da sačuvamo novinarsku profesiju i etiku u ovom izazovnim vremenima”, kaže Maja Sever, predsednica Evrospke federacije novinara u izjavi za UNS.
AI je već tu
Predstavljajući kako Austrijska radio televizija - ORF koristi veštačku inteligenciju, Florijan Matšenko je objasnio da “AI ne bi trebalo da odlučuje ni o čemu, već samo da se upotrebi kao sredstvo, kao alatka”.
“Međutim, šta je pošteno korišćenje tog alata, pitanje je od milion dolara”, rekao je Mogens Bjeregord iz Danskog sindikata novinara. On je istakao da se mora naći način da se licencira korišćenje AI u medijima.
“Veoma je važno da razumemo da AI sam po sebi nije inteligencija, već su ljudi, novinari ti koji prave priče i vesti. AI je samo sredstvo. Veoma je važno da se uvek obaleži kada se koristi AI u radu, to mora biti transparentno. Kada je reč o autorskim pravima, sve što novinar napravi AI koristi kao materijal i IT kompanije na tome ostvaruju zaradu. Zato novinari moraju da dobiju adekvatnu nadoknadu kada AI koristi njihov materijal”, zaključio je Bjeregord u razgovoru za UNS.
Gubitak posla realna opasnost
“Imao sam prilike da upoznam ljude koji su 'kupci medijskog sadržaja' i od njih sam čuo da očekuju da će vrednost novinarskog rada pasti zbog AI. Mislim da žele da nas obaveste da će platiti manje frilens fotografe i novinare. Moj odgovor je bio da je da je vrednost novinarstva već veoma niska”, kaže Majkl Hiršlir iz Nemačke federacije novinara.
U razgovoru za UNS on ističe da je sastanak radnih grupa EFJ pokazao veliku zabrinutost zbog gubitka posla i dodaje da je “veoma važna uloga koju sindikati moraju zauzeti da zaštite novinare, da organizuju treninge i na naprave smernice bezbednog rada medija sa veštačkom inteligencijom”.
Renske Hedma iz Holandskog udruženja novinara smatra da je rešenje u podsećanju na pitanja vrednosti i poverenja javnosti u novinarstvo, da to ono na šta bi trebalo staviti akcenat.
“Pokrenuli smo kampanju 'Novinarstvo je javno dobro' usmerenu na etiku našeg posla. AI i društvene mreže su narušile poverenje u ulogu novinarstva. Mnogi ne mogu da naprave razliku sadržaja koje su samo 'bačeni' na društvene mreže i ozbiljnog novinarstva, ne vide razliku između mišljenja i činjenica. Moramo biti glasni i istaknemo činjenicu da su novinari objektivni prezenteri činjenica. Radimo u uslovima globalnog pada demokratije, a na mestu vozača imamo multiplikaciju lažnih narativa. To je ono što radi AI i moramo jasno da istaknemo ulogu kvalitenog novinarstva”, zaključuje u razgovoru za UNS.
Uporeba veštačke inteligencije
Na sastanku ekspertske grupe za slobodne novinare rečeno je da u Srbiji nema podataka o tome u kojoj meri se AI koristi, ali je poznato da se koristi u oblasti digitalnog marketinga i u rezimiranju sportskih rezultata.
Srpski Savet za štampu je prvi u Evropi uvrstio smernice za korišćenje AI u kreiranju medijskog sadržaja u onlajn okruženju. Smernice, između ostalog, zahtevaju od medija da poštuju principe zaštite ličnih podataka, informacione bezbednosti i nediskriminacije.
U tim smernicama se još navodi da su mediji “takođe dužni da obaveste čitaoce da je u kreiranju medijskog sadržaja korišćena veštačka inteligencija uz napomenu u kom segmentu je korišćena veštačka inteligencija, koja vrsta veštačke inteligencije je korišćena i kako funkcioniše. U korišćenju AI, onlajn mediji i onlajn izdanja su u potpunosti dužni da poštuju autorska prava i druga prava intelektualne svojine”.
U Hrvatskoj, kako kaže Zoran Pehar iz Sindikata novinara Hrvatske, “kada je reč o veštačkoj inteligenciji i njenoj zakonskoj regulativi, situacija je kao da svi spavaju, od zakonodavca do medija“.
„Za sada je bio jedan okrugli sto na tu temu u Saboru, ali zakonske regulative nema na vidiku”, dodaje Zoran Pehar.
Na sastanku se govorilo i o primeru radio stanice u Danskoj koja u potpunosti funkcioniše uz pomoć AI, ali i o tome da je javnost u Srbiji imala priliku da se upozna sa AI-om, kada je TV stanica sa nacionalnom frekvencijom emitovala deep fake video snimke političara, te da je ranije vlasnik te televizije najavio da će osnovati televizijsku stanicu bez ijednog zaposlenog.
Sastanci ekspertskih grupa EFJ su održani u pet radnih grupa, na kojima učestvovalo 39 učesnika iz 25 udruženja i sindakta evropskih novinara. Reč je o stručnim radnim grupama koje se bave radnim pravima, autorskim pravima, pravima slobodnih novinara, javnim servisima i rodnom ravnopravnošću.
|
U Hrvatskoj zakon za slobodne novinare? Na sastanku stručne radne grupe za slobodne novinare, najviše planova za rad izneo je Zoran Pehar iz Sindikata novinara Hrvatske. “Kada je reč o pravima slobodnih novinara, Sindikat novinara Hrvatske aktivno radi na kreiranju koalicije atipičnih radnika/frilensera iz medija, kulture i zabave, jer smo zaključili da su naši statusi po pitanju slabe zaštite radnih prava suštinski isti i da bi trebalo da se udružimo i da radimo zajedno na poboljšanju naše situacije. Za dve nedelje imaćemo prvi sastanak i verujemo da će se, ako formiramo veću koliciju, naši zahtevi jasnije videti i da će nas i poslodavci i resorno ministarstvo ozbiljnije shvatiti. Krajnji nam je cilj da pokrenemo pregovore za granski kolektivni ugovor za radnice i radnike u medijima”, kazao je Zoran Pehar član Sindikata novinara Hrvatske. On je dodao da slobodnih novinara nema puno, ali je njihova uloga u društvu jako važna. “Kao što slobodni umetnici imaju poseban zakon kojim je određeno da im država plaća minimalni iznos za penziono i zdravstveno, isto želimo i za naše koleginice i kolege slobodne novinare. To će biti odlična stvar za sve novinare u tom statusu. Važno nam je da pokušamo uspostaviti barem smernice za cene za rad sobodnih novinara u štampanim i elektronskim medijma tako da cena za koju rade bude adekvatna njihovom angažmanu. Dalje će oni u direktnom dogovoru s naručiocem dogovarati cene, ali sa smernicama barem imaju neki alat da kažu da ispod te cene neće pristati da rade. Postavili smo sebi ambicozne ciljeve, ali nadam se da ćemo kroz nekoliko meseci imati dobre vesti”, rekao je Pehar. |
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.