Sindikalne teme
27. 07. 2023.
Eržebet Tot Batori: U Mađar sou se ne borimo samo za zaradu, već i za unapređenje prava zaposlenih
„Najveća borba za novi obračun osnovice zarade bila je sa delom rukovodstva koji je bio u povlašćenom položaju. Oni su kroz sistem premija na zaradu primali više novca, koji je bio prikriven od ostalih zaposlenih. Morao je od nekoga da se oduzme novac i preraspodeli u legalne tokove“, priseća se Eržebet Tot Batori, predsednica sindikata Nezavisnost u Mađar sou, nekih od momenata borbe za prava zaposlenih u ovom mediju.
„Znate kako je u medijima kada neko uzima više novca, a za druge nema“- ilustruje Eržebet višemesečne pristiske i kritike koje su jedva izdržali. Ali, kako kaže, bili su mirni, jer su bili uvereni da je njihova borba za poboljšanje položaja zaposlenih potpuno opravdana.
U jedinim dnevnim novinama na jeziku nacionalnih manjina sindikat Nezavisnost je osnovan 13. juna 2001. godine, kada je bilo pitanje da li će ovaj medij opstati, odnosno da li će biti privatizovan. Slična teška situacija bila je i 2021. godine, kada je, kako navodi, „firma bila u finansijskom minusu“.
Od osnivanja, sindikat u ovom mediju bio je protiv privatizacije, a izborili su se da osnivač postane Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine. Uspeli su da sačuvaju svoju štampariju, koja se ove godine modernizuje i u kojoj se štampa i novosadski Dnevnik, koji je ostao bez štamparije.
Sačuvali su i radna mesta. U dnevnim novinama Mađar so, ostalim izdanjima na mađarskom i štampariji broj zaposlenih sa stalnim radnim odnosom varira između 140 i 160, a manji deo čine zaposleni na određeno. Finansijska situacija im je stabilna i kako kaže „više se ne bore samo za zaradu“, već i za unapređenje prava zaposlenih i poboljšanje bezbednosti na radu.
Kao recept za uspeh navodi solidarnost i svakodnevne konsultacije i dogovor između zaposlenih u svim delovima kuće - novinara, administracije, radnika u štampariji. Tot Batori kaže i da ne treba gledati partijsku strukturu rukovodstva, jer „direktori su uvek partijski postavljeni“, već da li je osoba sa kojom pregovaraju spremna na saradnju ili ne.
U Mađar sou trenutno je v.d. direktora Edvina Erdedi, koja je potekla iz ove kuće i koja je kako kaže Eržebet, “prošla zajedno sa nama sve borbe kao pravnica, pa mislimo da će nam sada biti malo lakše jer zna za šta smo se borili i kroz šta smo sve prošli.
Takođe, kaže Tot Batori, da nema inflacije i poskupljenja papira, bili bi u “mirnim vodama”.
Svaki naredni kolektivni ugovor je bio korak napred
U Mađar sou kolektivni ugovor je na snazi desetak godina. Prvi kolektivni ugovor su izradili uz veliko zalaganje sadašnje v.d. direktorke i pravne službe Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost i njihove pravnice Dragice Mišljenović. Prvim kolektivnim ugovorom uspeli su da dobiju tek onoliko koliko je propisivao Zakon o radu.
Narednim ugovorom izborili su se da noćni i smenski rad budu dodatno plaćeni, kao i da se obezbede posebna davanja za porodilje i skraćeno radno vreme za žene sa troje i više dece. Ipak, narednim kolektivnim ugovorom prava za porodilje i žene sa troje i više dece je ukinuto, jer nisu imali podršku osnivača.
Trećim kolektivnim ugovorom osnovica zarade je izjednačena sa minimalnom zaradom u Srbiji. Takođe, posle trećeg kolektivnog ugovora, izborili su se da novinari ne moraju da provode osam sati svakog radnog dana u redakciji. Mada, kako navodi, i dalje postoji problem definisanja rada od kuće, van radnog vremena.
Poslednjim kolektivnim ugovorom, pokušali su, ali nisu uspeli da se izbore za povećanje iznosa za topli obrok i regres.
Kada govori o kolektivnom ugovoru, seća se da je u vreme pandemije, poslodavac pokušao da deo novca ’prebaci u nevidljive tokove’ isplatom premija na zarade, a tadašnja pravnica da kolektivni ugovor od stotinak strana svede na deset. Nisu na to pristali i zamrzli su pregovore.
“Mnogo je bolje kada imate dokument koji se može primeniti u svakoj situaciji. Otvorite, nađete problem i rešenje, ne morate da proučavate Zakono o radu, tražite mišljenje pravnika”, kaže Tot Batori.
Eržebet smatra da su trećim kolektivnim ugovorom trasirali put jedne normalne institucije, ali taj put nije uvek bio lak.
„Uvek smo se trudili da dobijemo nešto više. Uspeli smo da dobijemo povećanje od 14 odsto kao zaposleni u javnom sektoru. Nastavićemo da insistiramo da se iznos za topli obrok poveća sa sadašnjih sedam, na 10 hiljada dinara“, kaže Eržebet.
Ona navodi i da u ovoj medijskoj kući nisu velike razlike među platama, a varijabilni deo zarade iznosi između 5 i 30 odsto osnovice. Novim sadržajima nameravaju da dopune budžet preduzeća, pa se sindikat nada „da će biti više sredstava za zarade i druga primanja zaposlenih“.
Dobre novinare treba zadržati, jer se ne rađaju svaki dan
I Mađar so muči problem manjka radnika. Kažu da u medijima „nema para“, pa je problem naći kvalitetne radnike, a dobri novinari se „ne rađaju svaki dan“. Rukovodstvo se trudi da zaposli kvalitetne novinare i medijske radnike.
„Uglavnom oko šest meseci rade po ugovorima, nekada se oni produžavaju, da bi bili primljeni u stalni radni odnos. Neki od zaposlenih u štampariji više od dve godine su na ugovorima na određeno, što želimo da promenimo modernizacijom i preseljenjem štamparije, kao i novom sistematizacijom radnih mesta“, navodi Eržebet .
I u Mađar sou bilo je pokušaja agencijskog zapošljavanja, ali sindikat se izborio da do toga ne dođe, jer kako navodi, iako se tvrdilo da su uslovi za radnike isti, sindikat se nije slagao sa tim stavom. Velike posledice na rad ove medijske kuće ostavila je zabrana zapošljavanja u javnom sektoru 2014. godine, kao i otpuštanje grupe novinara 2016. godine.
„Tih 10 godina zabrane zapošljavanja, to ne možemo nikada da nadoknadimo. To će stalno faliti u životu ove redakcije. Na tržištu nema dovoljno novinara. Mladi počnu da se bave ovim poslom, pa se onda sete da više ne žele da budu novinari, jer negde drugde mogu više da zarade“, dodaje Tot Batori.
Veliku prazninu u redakciji ostavilo je i otpuštanje grupe novinara, koji bi po Eržebetinim rečima sada činila srednju generaciju. Kaže, mladi su danas ovde, sutra se možda predomisle i odu, srednja generacija nedostaje, a prosek godina zaposlenih u novinama je sve viši.
Direktorima je teško da shvate da sindikat postoji i da ima zahteve
Govoreći o sindikalnom radu Eržebet kaže da je za vreme njenog rada u Mađar sou promenjeno 4-5 direktora i da je najteže rukovodstvu staviti do znanja da sindikat postoji i da ima neke zahteve. Dodaje da je njihov sindikat jak onoliko koliko su mogli da se izbore, da su koraci bili mali, ali da su uvek išli napred, trudili se da budu nezavisni od poslodavca.
Ponosna je na to što su uspeli da se izbore da se u slučaju neke greške zaposlenog organizuje saslušanje u koje je uključen i sindikat i pravna služba, pa se otkazi i smanjenja plata „ne lome preko kolena“.
„U sindikatu smo izradili model kroz koji pomažemo jedni drugima, imamo kasu uzajamne beskamatne pomoći, trudimo se da budemo solidarni i to je normalno kod nas“, kaže Eržebet dodajući da je sebi zacrtala da kada napuni 60 godina predaje sindikat nekom mlađem, jer „neću da krojim život ni redakciji, ni štampariji posle 60-te“, zaključuje Tot Batori.
|
Nameravamo da postanemo kulturni centar vojvođanskih Mađara „Planiramo dodatne sadržaje za opstanak naše manjinske zajednice, kao što su vrtić za decu zaposlenih, ali i drugih, u kome bi bila organizovana nastava na mađarskom, muzej štamparstva, moderna sala za konferencije, kafe za druženje sa umetnicima, da naša kuća postane kulturni centar vojvođanskih Mađara“, kaže Eržebet Tot Batori, predsednica sindikata Nezavisnost u Mađar sou i predsednica Odbora za medije UGS Nezavisnost. |
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.