Sindikalne teme
21. 07. 2023.
Država je bolji poslodavac, redakcije moraju da se izbore za sindikat i kolektivni ugovor
„Privatizaciju Radio televizije Kragujevac više niko ne pominje. Jedini način da televizija opstane je da lokalna samouprava ostane osnivač. S obzirom na pokrivenost, neophodna je za ovaj deo Šumadije. Jer bez nje bili bismo u medijskom mraku. Koliko će bilo koja beogradska televizija da obrati pažnju na Kragujevac i ovaj deo Srbije, ako tu nije došao neko od predstavnika vlasti. A nas ne zanima baš mnogo koliko je ulica u Beogradu asfaltirano, koliko je autobusa gradskog prevoza krenulo, nego nas zanima ono što se dešava kod nas“, kaže za UNS Dragana Stevanović, predsednica sindikata Nezavisnost u RT Kragujevac.
Radio televizija Kragujevac je privatizovana 2015. godine, a vlasnik je postao Radoica Milosavljević. Zbog nepoštovanja ugovora i neisplaćivanja zarada, u toku 2017. godine organizovani su štrajkovi, a iste godine je raskinut ugovor o privatizaciji. Tada je Grad Kragujevac preuzeo 100 odsto osnivačkog kapitala ove medijske kuće, iako Zakonom o javnom informisanju nije dozvoljeno da lokalne samouprave budu vlasnici medija.
Kao najveći problem RT Kragujevac navode nedovoljan broj zaposlenih. Nekada je u ovoj medijskoj kući bilo 67 zaposlenih, a sada isti posao obavlja 29 radika. Direktor ne može nikoga da zaposli bez saglasnosti osnivača, a osnivač najčešće „ne daje zeleno svetlo“, jer su „ograničeni budžetom“. Zapošljavanje na neodređeno je tek nemoguća misija, jer osnovač (Grad Kragujevac) mora da šalje dopis Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, pa ako oni odobre… Od kada je grad preuzeo televiziju uspeli su da zaposle „čak“ troje ljudi.
„Mi smo nekada bili vodeća lokalna televizija u Srbiji. Prvi smo imali beta sistem; novinari, snimatelji i montažeri su prošli obuke Bi-Bi-Sija, profesori sa Fakulteta dramskih umetnosti su nam držali predavanja. Sa ovim brojem ljudi, stečeno znanje ne možemo da primenimo u potpunosti, jer nemamo dovoljno kadra“, kaže Stevanović.
Nedostatak zapošljavanja negativno utiče i na starosnu strukturu zaposlenih. Prosek godina je oko 40, i navode da to nije za pohvalu.
Privatni mediji ne garantuju bolje informisanje
Grad Kragujevac godinama nije raspisivao konkurs za projektno sufinansiranje medija, a za to vreme finansijski je pomagan rad Radio televizije Kragujevac. U javnosti je bilo dosta primedbi i zbog neraspisivanja konkursa, ali i zbog novca izdvajanog za ovu televiziju. Dragana Stevanović kaže da te primdbe uglavnom potiču od onih koji su nekada bili zaposleni u ovoj medijskoj kući.
„To govore uglavnom naše kolege koje su otišle iz ove televizije, ne zato što ih je neko naterao i primorao, nego su otišli svojevoljno. Neki su otišli mnogo pre privatizacije jer su mislili da će im sa privatnim agencijama biti bolje. Neki su otišli u vreme kada se desila privatizacija, ne sačekavši da vide šta će se desiti sa televizijom. I sada su ogorčeni i besni na televiziju zbog nekog novca. Misle da nije dovoljno to što dobijaju, a prosto oni dobijaju sredstva kada im projekti „prođu“. I sve to što oni govore je neprofesionalno i nekolegijalno, jer je većina od njih odavde potekla", kaže Stevanović.
Ona dodaje i da se video radovi koji dobiju novac na medijskim konkursima emituju na njihovoj televiziji, jer nemaju gde i da im Televizija Kragujevac izlazi u susret.
Smatra i da nije tačno da bi građani bili bolje informisani da postoje samo privatne agencije. Kao primer navodi eksploziju 2017. godine u Tehničko-remontnom zavodu, a kada je u Radio-televiziji Kragujevac bio štrajk.
„Gradom se širila panika, jer se na društvenim mrežama i nekim portalima objavljivalo sve i svašta. Moj brat je vatrogasac, nisam mogla da ga dobijem telefonom, a čitala sam da je ne znam koliko vatrogasaca prevezeno u bolnicu, što nije bilo tačno. Da je TV Kragujevac u to vreme radila, mi bismo sve vreme emitovali sliku“, kaže Stevanović.
Predsednica sindikata Nezavisnost u RT Kragujevac smatra da privatni mediji treba da postoje i što ih je više, to je veća konkurencija, pa su i građani bolje informisani. Navodi da u regionu, u Hrvatskoj, Mađarskoj, Sloveniji, kao i u drugim zemljama Evropske Unije, kao što su Austrija, Holandija i Francuska postoje lokalne i regionalne televizije u kojima država ima neki oblik vlasništva ili ih finansira. Tako bi i Grad Kragujevac trebalo da izdvaja sredstva za informisanje građana.
„Ne mislim da treba da daju pare samo nama. Bar jedna lokalna ili regionalna televizija neophodna je u svakom gradu“, smatra Stevanović.
Novinari nisu radici u fabrici, da se upisuju kada dolaze i odlaze
Radio televizija Kragujevac ima tradiciju sindikalnog organizovanja i jedna je od retkih medijskih kuća u kojoj je potpisan kolektivni ugovor. Kolektivni ugovori su potpisivani od 1996. godine, a jedini period kada ovaj dokument nije važio je period privatizacije. Sadašnji kolektivni ugovor im ističe 1. avgusta i nadaju se da neće biti problema da se postojeći produži ili potpiše novi. Kažu da im kolektivni ugovor pomaže u radu jer su njim definisani i visina plate, korišćenje godišnjeg odmora, jubilarne nagrade, prekovremeni i noćni rad, sve ono što je povoljnije za zaposlene u odnosu na Zakon o radu.
Smatraju i da sindikati treba da postoje u svakom mediju, jer bez njih bi direktor mogao da sprovede sve što poželi, ili možda ne želi, ali ima nalog.
„Bilo je pokušaja da se sprovedu naredbe da mora da se ostaje duže, posle radnog vremena. Znamo da mora, ali mora i da se plati. Bilo je pokušaja da se sprovede upisivanje kada se dolazi na posao, kada odlazi, kao da smo fabrika. Medijski radnici nisu ti koji rade osam sati. Kada je potrebno radiš šest, kada je potrebno radiš i 15, ali prosto je tako. Mislim da medijski radnici ne mogu da podlegnu takvim vidovima kontrolisanja dolaska i odlaska“, navodi Stevanović.
Osvrćući se na celokupan rad u Radio-televiziji Kragujevac, i kada je bila pod okriljem grada i kada je bila u privatnom vlasništvu Dragana Stevanović kaže da je država i dalje bolji poslodavac od privatnika i da svi mediji, bilo da su državni ili privatni, moraju da se izbore da imaju sindikat i kolektivni ugovor.
Na pitanje da li se osnivač meša u uređivačku politiku ove televizije, kaže da oni prate sva dešavanja u gradu, aktivnosti gradonačelnika, načelnika službi, što bi i inače radili, da je bilo ko na vlasti, a verovatno i da su privatna televizija. Kaže i da pozivaju predstavnike opozicije da gostuju u program, a oni se nekada odazivaju, a nekada ne. “Pratimo aktivnosti opozicije, nažalost u Kragujevcu nema puno tih aktivnosti”, kaže Stevanović, i dodaje.
“Ja nisam u uređivačkom kolegijumu i ne znam šta se tamo dešava. Da li postoje pritisci iza zatvorenih vrata, u uredničkoj kancelariji, to zaista ne znam.”
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.