Sindikalne teme
19. 07. 2023.
Reljanović i Živanović u Podkastu UNS-a: Honorarni rad je neregulisana siva zona u kojoj novinar nema prava, a ima obaveze
Frilensing u novinarstvu nekada je podrazumevao potpunu slobodu u radu, a sada se svodi na prikriven radni odnos u kome zaposleni ispunjava sve obaveze, a nema nijedno pravo koje je regulisano Zakonom o radu. Iako je neostvarivanje radnih prava honorarnih saradnika u Srbiji problem dve i po decenije, nikakav pomak nije načinjen, zaključili su gosti Podkasta UNS-a, izvršni urednik u dnevnom listu „Danas“ Vlada Živanović i pravnik Mario Reljanović.
Honorarni rad je siva zona u okviru zapošljavanja koju država ne reguliše, a kojoj pristupa sve više novinara jer ne postoji druga opcija. Mnogi novinari potpisuju ugovore koji podrazumevaju rad van radnog odnosa kako bi stekli iskustvo i više prihoda, zaključili su gosti Podkasta UNS-a.
Prilikom zapošljavanja, kako kaže Mario Reljanović, novinari ni ne pročitaju pažljivo ugovore i ne shvataju da ne mogu da ostvare nijedno individualno ili kolektivno pravo koje je regulisano Zakonom o radu.
Honoarani saradnici, dakle, nemaju pravo na ograničeno radno vreme, na plaćeni prekovremeni rad, na uvećanu i minimalnu zaradu, na plaćeno odsustvo, na godišnji odmor, na bolovanje i stručno usavršavanje, kao ni bilo koje kolektivno pravo. Oni, kako dodaje Reljanović, ne mogu da budu članovi ili osnivači sindikata, niti mogu da učestvuju u štrajku.
Ipak, honorarni saradnici mogu da ostvare prava koja su regulisana drugim zakonima. U pitanju su, kako dodaje Reljanović, pravo na zaštitu od zlostavljanja i diskriminacije, a mogu da steknu i status uzbunjivača.
„Za honorarca nema otkaznog roka i ne mora da se raskine ugovor sa otkaznim razlogom, ali nema nijedno pravo prilikom otkaza“, navodi Reljanović.
Osnovni problem u zakonskoj regulativi je, kažu sagovornici, što je rad van radnog odnosa u potpunosti razdvojen od prava treba da uživaju novinari koji rade. Honorarni saradnik obavlja često sve što i zaposleni, ali bez ikakvih prava. Zbog toga je, ističe Reljanović, ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova omiljen kod poslodavaca.
Osim ove vrste atipičnog ugovora koji podrazumeva rad van radnog odnosa, Reljanović u podkastu navodi i postojanje ugovora o delu, kao i „lažnu samozapolenost“.
„Za lažnu samozaposlenost sam čuo pre nekoliko godina, kada je došao vaš kolega kod mene i pitao me da li je zakonito da otvori preduzetničku radnju, a da umesto ugovora o radu zaključi sa poslodavcem ugovor o poslovnoj saradnji“, rekao je.
Više je vrsta ugovora, a neki podrazumevaju i plaćanje doprinosa za zdravstveno i penzijsko osiguranje, što je važno zbog odlaska u penziju. Međutim, stope i osnovica su često, ističe Reljanović, izuzetno niski.
„Može se zaista desiti da radite 115 godina, a da ne ispunite normu od 15 godina staža“, dodaje.
Kako mladi ljudi najmanje razmišljaju o penziji, oni se najčešće i opredeljuju na ove vrste ugovora. Vlada Živanović je u podkastu savetovao mlade je da od prvog dana posla razmišljaju o radnim pravima.
„Ja o tome nisam razmišljao. Bio sam entuzijasta. Mislio sam da će sve doći na svoje mesto i da će, ako radim najbolje što mogu, neko to prepoznati. To nije slučaj – ne samo u novinarstvu, već i u svakom drugom poslu. Poslodavac ima svoj interes. Ako ima teglećeg magarca koji će da radi bez adekvatne nadoknade i radnih prava, on će to da koristi do maksimuma“, istakao je.
Honorarci - kičma srpskog novinarstva
I sam Živanović je, kako je ispričao u podkastu UNS-a, bio 15 godina honorani saradnik u različitim medijskim kućama.
„Radio sam kao honorarni saradnik dok sam bio mlad i sve je to trajalo dok nisam rekao: 'Ljudi, ovo više ovako ne može'. Ne samo da neću dočekati penziju, nego je u tim godinama nemoguće raditi bez ikakvih prava. Sve je to nekakva imitacija. Imam odmor 15 dana, a nemam ga. Pola meseca ne dobijem onu cifru koju bih dobijao da sam normalno radio“, naveo je Živanović.
Kada je otišao u PIO fond, kako kaže, dobio je informaciju da posle 15 godina rada po honorarnim ugovorima ima samo pet godina radnog staža.
„Radio sam u nekoliko firmi kao honorarac, a prvo stalno zaposlenje dobio sam u 'Glasu javnosti' 2003. godine. Bio sam prinuđen da promenim posao jer je tamo kasnila plata. U list 'Danas' sam prešao 2006. godine. Do 2012. godine sam imao autorski ugovor. Ipak, po tom autorskom ugovoru nam je odmor bio plaćan. Radio sam zatim u raznim drugim medijskim kućama pre povratka u 'Danas'. Od 2018. godine sam stalno zaposlen u 'Danasu“, ispričao je Živanović u Podkastu UNS-a.
Živanović ističe da se u statusu honorarca u novinarstvu dve i po decenije ništa nije promenilo. Honorarci su „kičma srpskog novinarstva“ i u mnogim firmama honorarci čine više od polovine zaposlenih, dodao je.
„To je trnovit put. Od stalnog zaposlenog lako sam se vraćao na poziciju honorarca samo zato što sam menjao firmu. Tako je i u 'Danasu' bilo do pre nekoliko godina, kada je došlo do tranzicije u vlasništvu, pa je inostrani vlasnik morao da poštuje zakone. Mi sada nemamo više honorarce“, rekao je Živanović.
Stalno zaposlenje su mu, kaže Živanović najviše nudili u tabloidima.
„Tumačim da je to zato što ljudi, ako rade u takvom tipu medija, kažu sami sebi da ako već rade u takvom tipu medija, postoji plata ispod koje neće da rade“, rekao je.
Ipak, nekada i u ugovorima o radu postoje stvari koji su van Zakona u radu.
„U karijeri sam se susreo sa sumanutom klauzulom koja kaže da je otkazni rok od 90 do 120 dana. Imao sam problem sa poslodavcem koji je pokušao da me uslovi da odradim takav otkazni rok koji je duži od tri meseca“, rekao je.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.