Sindikalne teme
27. 04. 2023.
Tribina „Otporne i glasne“: Koliko god novinarke bile talentovane i marljive, neće biti vrednovane kao muške kolege
Novinarke u Srbiji se svakodnevno suočavaju sa pritiscima, potcenjivanjem i teškim finansijskim položajem, a uz sve to sporije dolaze do mesta urednika od svojih kolega zaključci su jučerašnje diskusije „Otporne i glasne“, održane u Kulturnom centru Grad, u kojoj su učestvovale novinarka Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) Dina Đorđević, urednica spoljno-političke rubrike u dnevnom listu „Danas“ Jelena Diković i novinarka televizije „Forum“ Mirela Fazlić.
Novinarke su govorile o situacijama u kojima su iskusile da se zbog pripadnosti ženskom rodu njihove zasluge na radnom mestu umanjuju, a hrabrost dovodi u pitanje.
„U položaju smo da koliko god da smo talentovane i marljive, nećemo biti vrednovane kao naše muške kolege i isto tako ćemo teško dolaziti do položaja u menadžmentu i uredničkih pozicija“, rekla je Dina Đorđević, predstavnica CINS-a koji je izdao publikaciju "Moraš da budeš superžena".
Predmet ovog istraživanja bio je položaj istraživačkih novinarki u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.
Istraživačko novinarstvo, rekla je Đorđević, karakteriše pritisak koji je za letvicu viši, zbog komunikacije sa moćnicima i ljudima iz kriminalnog miljea.
Da bi novinarke bile osnažene u suočavanju sa pritiscima neophodna je najpre, kako je rekla, podrška redakcija. U CINS-u, dodaje, mlade novinarke uče da je u redu da postavljaju granice i prekidaju intervjue koji ruše njihovo dostojanstvo.
„Moramo da se oslobodimo straha da nećemo imati priču jer je nekada u redu nemati priču“, istakla je.
Potrebno je, dodala je Đorđević, razvijati strategiju za svaku neprijatnu situaciju - od otvorenih pretnji do komentara „Jao što si slatka, hoćeš sokić?“, koji dolazi umesto odgovora na pitanje.
Osim podrške na radnom mestu, važna je i podrška udruženja, za koja kaže da ne uspevaju da okupe sve novinarke ili da se ujedine sa zajedničkim ciljem da se pruži podrška novinarkama.
„Kao problem vidim to što je profesija polarizovana. Stvoreni su krugovi u kojima se istraživački novinari gledaju kao neka elita, a dnevni novinari kao neobazrivi radnici koji prave greške. Međusobno nema komunikacije i ne razumemo se. Ne sagledava se ni težina različitih aspekata ovog problema. Zato mislim da novinarska udruženja ne uspevaju da nas okupe da međusobno razmenimo iskustva i budemo bolje pripremljeni“, rekla je Đorđević.
Kao manjkavost novinarskih udruženja Jelena Diković je izdvojila nedostatak psihološke podrške novinarkama.
„Ako ne mogu udruženja, redakcije tek neće moći da pruže psihološku podršku. Kad se suočavam sa pritiskom, često čujem `Pa to ti je profesija, što se buniš`. I onda sam godinama mislila da ne smem da se bunim jer sam izabrala da budem novinarka. Onda sam shvatila da to utiče ne samo na mene već i na moje kolege i porodicu (...) Od udruženja dobijemo saopštenje i to se zaboravi za tri dana“, dodala je.
Preteće poruke koje su sadržale i uvrede, psovke, a koje je dobijala preko društvenih mreža, prikazane su u okviru video-priloga prisutnima na diskusiji.
„Mislim da je jezivo svakodnevno dobijati ovakve poruke. Muške kolege ne dobijaju poruke ovakvog sadržaja“, rekla je Diković.
Dodala je da su uprkos hrabrosti koju svakodnevno pokazuju, novinarke znatno manje vrednovane od svojih kolega.
Dok se novinarima, kako je rekla, daju važne istraživačke priče na kojima rade više dana iz redakcije, novinarke se šalju na terene sa kojih nekada nije nimalo prijatno izveštavati.
Ipak, kao najučestaliji problem sa kojima se novinarke suočavaju Diković je izdvojila finansijsku nesigurnost.
„Prosečne plate novinarki su između 30 i 50 hiljada dinara. To je jako mali iznos novca. Novinarke zbog toga moraju da rade još tri honorarna posla, a u poslednje vreme je sve manje honorarnih angažmana“, rekla je.
Finansijska nesigurnost novinarki je gorući problem u lokalnim medijima, rekla je novinarka Mirela Fazlić iz TV Foruma.
„Finansiramo se isključivo projektno i to donosi neizvesnost. Ako nemamo neki projekat koji prenosimo iz jedne godine u drugu, nama početak godina postaje izuzetno stresan. Međutim, svih ovih 13 godina uspevale smo da se izborimo sa svim tim izazovima“, rekla je.
Finansijsku nestabilnost, dodala je, olakšava dobra komunikacija u redakciji. TV Forum je, kako je rekla, izuzetak od pravila jer se na ovoj televiziji na uredničkim i upravljačkim pozicijama nalaze žene, a novinarke čine i veći deo kolektiva.
Ipak, diskriminacija, kako je rekla, dolazi sa drugih strana, zbog čega se danas suočavaju sa tužbama.
Novi problemi dolaze nakon trudnoće, kada žene, kako su rekle učesnice diskusije, posle porodiljskog odsustva ostaju bez posla ili su zbog samohranog majčinstva prinuđene da prihvataju poslove koje inače ne bi.
Žene dele slične probleme i razumeju jedna drugu, ali problem je što podrška ostaje na nivou privatnog, rekla je Fazlić.
Potrebno je, prema njenim rečima. da žene istupaju javno, da ženska podrška bude vidljiva i da solidarno i glasno ukažu javnosti na zajedničke probleme.
Osim što je bilo reči o položaju novinarki u Srbiji, na panel-diskusiji su predstavljeni i CINS-ovo istraživanje „Moraš da budeš super žena“, ali i kampanja Beogradskog feminističog kolektiva (BeFem) “Uzbuna kao način skretanja pažnje na ugroženost novinarki“ i Feministička medijska deklaracija koju je takođe kreirao ovaj feministički kulturni centar. Ova deklaracija objedinjuje nove politike ka rodno senzitivnom izveštavanju, a BeFem je u njenoj izradi sarađivao sa novinarkama, urednicama i aktivistkinjama ženskih organizacija.
Diskusiju su organizovale Ambasada Holandije u Beogradu, Beogradski feministički kolektiv i fondacija World Press Photo u okviru izložbe „Otpornost“.
Ambasador Holandije u Srbiji Jost Reinćes je rekao da je izložba važna upravo zbog diskusije o rodnoj ravnopravnosti i slobodi medija.
Dobro je što o ovim temama razgovaramo u susret Svetskom danu slobode medija, rekao je.
Komentari (1)
ostavi komentar30.04.
2023.
Шта се то деси?
Несумњиво, све се мења па и положај новинара(новинарки(?!?)). Пошто сам у новинарству "од после рата", видех да од баш малобројних колегиница, новинарство постаде преовлађујућа дамска професија. Али, не видех у тих мојих неколико редакција да се по статусу и платама деле и разликују новинари. Увек је било: по радном учинку. За исто новинарско звање, иста примања. Уз разлике по годинама радног сража. Али, на почетку каријере уочио сам да су искуснији новинари били у предности. Плата по звању, али варијабила већа на основу година службе. Једва, али успешно, смо се изборили да се зарађује по стварном учинку. Па тако, ако су већ бројније у професији, колегинице би морале агилније да се боре за своја права. Наравно, и уз залагање новинарских синдиката и Удружења.
Odgovori