Naslovna  |  Aktuelno  |  Putovanje kroz istoriju srpske štampe  |  Iz istorije beogradske štampe  |  Srpska štampa u okupaciji: Jevreji, polujevreji i cigani — ne dolaze u obzir (prvi deo)
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Iz istorije beogradske štampe

13. 02. 2024.

Autor: Luka Totaj Izvor: UNS

Srpska štampa u okupaciji: Jevreji, polujevreji i cigani — ne dolaze u obzir (prvi deo)

Svoju genocidnu industriju smrti, čiji je sastavni deo bila propaganda u masovnim medijima, nacisti su u toku Drugog svetskog rata instalirali širom okupiranog Starog kontinenta, uključujući Banat i delove središnje Srbije u kojoj su rasno nepodobni Romi i Jevreji bili počišćeni za manje od godinu dana.

Diskriminacija Jevreja i Roma nije počela sa Hitlerom niti se, po svemu sudeći, završila s njim. Ove dve etničke grupe po pravilu su diskriminisane gotovo u svim evropskim društvima u većoj ili manjoj meri. Vest da su oni bili izjednačeni u građanskim pravima s ostalim građanima Austrougarske odjeknula je i u medijima na srpskom jeziku kao što su „Zemunski glasnik” i novosadska „Zastava”.

Međutim, takvo pisanje nije bilo pravilo. U „Zastavi” aprila 1869. izašao je dopisnički tekst o ruskim Jevrejima u kojem su oni prikazani na stereotipni način, sličan onim koji je vladao i desetlećima posle.

U izveštaju piše da Rusi ne mrze Hebreje zbog njihove vere, već zbog nepoštenja.

„Ruski narod ogorčen je na Jevreja, ponajviše zato, što svako zlo, kao krađa i prevara od njih proizilazi”, navodi se u dopisu, a jedini dobri Jevreji su, kako se navodi, oni „koji su se naturalizovali, religioznu preteranost odbacili”. Drukčije rečeno, potpuno asimilovali u domicijalno stanovništvo.

„Kada bi duhovne vođe jedne nacije bili Cigani, to bi bila sramota. Ali ako su duhovne vođe jedne nacije Jevreji, zar je to manja sramota?” — Očigledno bi, pisao je Krsta Cicvarić za nedeljnik „Srpski narod” u svojoj starosti. Cicvarić i dan‐danas važi za jednog od najkontroverznijih srpskih novinara.

Svakako, stereotipizacija Roma i Jevreja u Srbiji nije počela u štampi s Drugim svetskim ratom.

Nipodaštavanje ovih grupa bilo je zastupljeno i u predratnoj štampi. Međutim, proleća 1941. kolaboracionistički mediji uneli su putem štampe u diskurs satanizaciju drugoga koja je dostigla stepen okrutnosti nikada viđenog na ovim prostorima.

Svetski rat u Jugoslaviji i izveštavanje o Jevrejima i Romima

Jedno od najmračnijih razdoblja u povesti južnoslovenskih naroda je počelo aprila 1941. godine, te godine kada Kraljevina Jugoslavija kapitulirala pred nadmoćnom Nemačkom. Nacisti ubrzo rasparčavaju Jugoslaviju i instaliraju svoju totalitarnu upravu koja je težila da kontroliše svaki aspekt života, uključujući i štampu.

Zatvaraju se predratni listovi, munjevito ih zamenjuju novi koji su prilagođeni okupacionoj nacifašističkoj ideologiji.

Antiromska i antijevrejska kampanja počela je već prvih dana okupacije i nije stala sve do kraja rata, čak iako je nacistički Vermaht — počevši od prvih dana oktobra 1941. godine — za svega 329 dana „rešio” jevrejsko‐romsko pitanje u rasparčanoj Srbiji.

List „Srpski narod” 1943. godine s ponosom konstatuje da „srpskim selima i gradovima ne piruju više kojekakvi belosvetski plaćenici i seoski kokošari cigani, robijaši i jevreji. Njih je srpski narod, opomenut savetima i molbama dobrovoljaca, raskrinkao i izagnao.” Ipak, relevantni dokumenti ukazuju da je Srbija postala „judenfraj” zahvaljujući Vermahtu.

U prvim mesecima okupacije, od aprila pa do kraja juna i početka jula 1941. godine, gotovo i da nije bilo zvučnih tekstova domaćih autora u kojima su napadani Jevreji i Romi.

U vezi s njima, listovi su uglavnom objavljivali strane agencijske vesti, a tekstovi koje su pisali domaći novinari nisu neposredno napadali Jevreje kao „nižu rasu”, već isključivo kao deo udruženog zločinačkog pokreta koji je kriv za munjevit i katastrofalan poraz u Aprilskom ratu, odnosno, za invaziju nacista na Kraljevinu Jugoslaviju koja je predstavljena kao velika greška naroda u Srbiji.

Optuživanje Jevreja za umešanost u demonstracije koje su prethodile puču u jutarnjim časovima 27. marta bio je dvostruki dobitak za Nemce: ogađivali su ih lokalnom stanovništvu namećući im kolektivnu krivicu za narodni neuspeh i nedaće, a samim tim, za sopstvene potrebe, proizvodili su pristanak ljudi za buduće radnje u vezi s istrebljivanjem glavnog neprijatelja velikonemačkog rajha.

Na početku antijevrejske kampanje objavljivane su prevashodno agencijske vesti nemačkog DNB‐a u kojima su Jevreji tesno povezivani s Englezima, a ne sa Sovjetima, što je i logično jer je tada na snazi bio pakt Ribentrop—Molotov između Nemaca i SSSR‐a, iako su nacisti potajno već planirali napad na Crvenu imperiju.

Jedne od prvih tekstova domaćih autora napisao je Miodrag Savković, otvoreni simpatizer nacista.

On je za „Opštinske novine” u maju napisao dva teksta slične sadržine u kome se Jevreji primarno ne napadaju kroz prizmu „rase” i vere, već zbog toga što su u dosluhu sa srpskim intelektualcima i Englezima zavarali srpski narod da izazove demonstracije koje su se završile padom vlade 27. marta i, docnije, razornim nemačkim bombardovanjem.

Savković, između ostalog, koristi turcizam „Čivutin” na pejorativan način kako bi dodatno omalovažio Jevreje, a drugi tekst završava zaključkom „i tragovi smrde nečovještvom”, poznatim citatom iz Njegoševog „Gorskoga vijenca” koji u celosti glasi: „Kome zakon leži u topuzu, / tragovi mu smrde nečovještvom!”

Ovim postupkom, Savković šalje poruku da su pređašnje vlasti silom nametale svoju volju narodu, te da su nacističke snage oslobodile građane tog jarma iza kojeg stoje Jevreji, Englezi i masoni.

Tih dana vodi se žestoka kampanja i protiv jugoslovenske elite. Preispitivali su se takođe razlozi zašto je moralo doći do stradanja naroda u Aprilskom ratu, što je samim tim pogodno za ubacivanje navodnih skrivenih namera Hebreja.

Osim Savkovićevih tekstova, najtiražniji list u tom periodu, „Novo vreme”, objavio je agencijsku vest DNB‐a kako su ustaše u Endehaziji pronašle veze između jugoslovenskih političara i Jevreja.

Zanimljivo je pisanje „Opštinskih novina” u rubrici „Žale nam se građani” iz maja 1941. godine u kom je preneto navodno nezadovoljstvo naroda jer beogradski Jevreji skrivaju svoje žute trake i „tako odlaze na tržište ili na vodu i tamo zauzimaju prva mesta”. Tada je važila naredba okupacionih vlasti da Jevreji pre podne ne smeju da kupuju na pijacama, kao i to da u svakom redu za kupovinu moraju propustiti ostale građane da pazare pre njih.

Imajući u vidu da je zbog ratnih uslova vladala nestašica hrane i ostalih kućnih potrepština, kupovina u kasnim prepodnevnim terminima je Jevrejima ostavljala malo mogućnosti da priušte išta sebi i svom domaćinstvu. Objavljivanjem ovog pisma čitaoca, ukoliko je to zaista neki čitalac napisao, uredništvo u isti koš stavlja nesavesne trgovce, neobazrive ugostitelje i prevarante s Jevrejima koji žele da priušte sebi osnovne životne namirnice.

„Novo vreme” i „Opštinske novine” 28. maja 1941. godine objavili su tekst o podeli hrane i hleba siromašnima povodom obeležavanja slave Grada Beograda za koje pravo „imaju svi izuzev Jevreja i Cigana”. Čak i ako je običan narod siromašan, on, u ovo doba, ima prava na trenutke milostinje, dobročinstva i čovečnosti, za razliku od rasno nepodobnih koji ne zaslužuju ni to.

Na sličan način se to očitava i po pitanju prava na rad.

U „Opštinskim novinama” u maju izlazi oglas za posao u Simfonijskom orkestru Beogradske radio‐stanice u kom se poručuje da „Jevreji, polujevreji i cigani — ne dolaze u obzir”, a mesec dana docnije „Novo vreme” piše da je muzičarima Jevrejima i Romima zabranjeno poslovanje sa Savezom muzičara.

Kako navodi Miloš Petrović, s obzirom na to da su nacisti smatrali zabavu i kulturu kao veoma dobar kanal za širenje svoje rasne propagande, nepodobnim Romima tu nije bilo mesta, što je proizvelo ne samo teret za spomenutu sferu kulture, već i za same uslove života romske populacije.

U „Opštinskim novinama” 18. maja je izašao tekst „Tragedija jednog naroda zaslepljenog engleskom propagandom” u kom se Jevreji optužuju kao jedni od organizatora otpora Jugoslovenske vojske u otadžbini protiv okupacionih snaga.

U tekstu se takođe označavaju kao huškački narod protiv sila Osovine i to kao inicijatori izvođenja pesme „Spremte se, spremte, četnici” po gradskim kafanama.

Još jedan tekst s gotovo istim motivima — sa spominjanjem pesme i predstavljanjem Jevreja kao huškača — objavljen je deset dana kasnije u istom listu  pod nazivom „Zar oni narod?” potpisan inicijalima V. V.

Ti tekstovi nisu bili jedini u kome je Mojsijev narod korišćen za dehumanizaciju četnika, isto se navodi i u članku „Novog vremena” pod naslovom „Veze niških Jevreja sa četnicima” koji je izašao u drugoj polovini maja.

Dehumanizacija četnika putem Jevreja proistekla je zbog toga što su rojalisti tih dana bili najozbiljniji izazivač nacističkom okupatoru.

Kako je vreme odmicalo, s početkom ofanzive nacista na Sovjetski Savez, Jevreji su počeli da se koriste i kao diskriminišući faktor za partizane, što se poklopilo sa završnom fazom Holokausta i Porajmosa.

Kraj prvog dela

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi