Iz istorije beogradske štampe
24. 11. 2023.
Drugi svetski rat u kolaboracionističkim listovima - Kakvi su Englezi na frontu, a kakvi Nemci?
Ne bi bilo suprotno zdravom razumu pomisliti da će nakon okupacije Kraljevine Jugoslavije, kao i nakon gašenja svih relevantnijih predratnih dnevnih novina, novi dnevni i periodični listovi koji su ilazili u Srbiji prihvatiti pravila i model propagandnog izveštavanja koji su nametnuli Nacional-socijalisti.
U kolaboracionističkim listovima tokom Drugog svetskog rata događaji sa ratišta predstavljali su propagandni politički instrument koji je služio za promovisanje nacističkog režima i prikazivanje ratnih događaja iz njihove perspektive. Svi listovi su pružali informacije o ratnim dešavanjima, ali su istovremeno propagirali određene ideološko-političke stavove i podršku okupatoru.
Svaki list je na svoj način igrao ulogu u okupacionoj propagandnoj mašineriji. To važi i u slučaju mesečnika Kolo i satiričnog nedeljnika Bodljikavo prase. Uvodeći čitaoce u surovi svet rata, tekstovi su imali zadatak da ubede u pravednost i uspešnost okupacionih snaga, kao i da demonizuju protivnike.
Formula savršenog teksta je crno-bela slika rata
Kolaboracionistički novinari i urednici su se trudili da prikažu Nemačku kao zemlju snage koja će doneti stabilnost i red, posebno u okupiranim zemljama. Oni bi pisali o navodnim uspesima i prednostima saradnje sa Silama Osovine, dok bi prikrivali njihove zločine i narušavanja osnovnih ljudskih prava.
Nije bilo izveštavanja o etničkim čišćenjima i užasima koncentracionih logora, ni u Evropi, ni na istočnom frontu.
Namera listova nije bila da se čitaocima približe događaji iz rata kroz objektivno novinarsko izveštavanje. Vlast Trećeg Rajha bilo je potrebno učiniti nepobedivom silom u očima publike, time brišući ujedno i sve zločine Nacističke Nemačke.
Primer koji ovo oslikava je reportaža novinara Miće Dimitrijevića u Kolu, pod naslovom ,,Pozdravite nam Srbiju”.
U svojoj reportaži u nastavcima Dimitrijević piše o poseti ministra unutrašnjih poslova Miće Aćimovića, kao i o ,,idiličnom” životu zarobljenih Srba u nemačkim logorima koji se zabavljaju igrajući fudbal.
Nedeljnik Kolo, koji se reklamirao kao jedini srpski ilustrovani i porodični list, je kroz različite retrospektivne rubrike, poput rubrike Kroz događaje, kao i kroz tekstove koji su donosile tople ljudske priče, težio da svom čitaocu predstavi crno-belu sliku o ratu - o zlim Saveznicima i pravednoj Nemačkoj.
Teme kojima se list bavio jasno su reflektovale ovakva viđenja. Tekstovi koji su izlazili u Kolu uvek su, kroz prizmu kulturnog i svakodnevnog života, prikazivali savezničke zemlje kao mesta nemira i političkog haosa, poput štrajkova u SAD, a zemlje Osovine kao države mira, velike kulturne tradicije, ne različite od naše.
Uredništvo Bodljikavog praseta je, zbog kratke forme samog lista, na specifičan način predstavljao tekstove sa ratišta.
List nije imao više od osam stranica po broju, te u njemu nije bilo mesta žanrovskoj raznolikosti i dugačkim člancima kakvi su bili mogući u Kolu.
Ovde primenjivanje propagande uključuje kratke i satirične tekstove, u svakom broju praćene vicevima. Ovaj pristup imao je za cilj da nasmeje čitaoce i da prenese propagandnu poruku na zabavan i pristupačan način.
Takođe, osim sopstvenog širenja ideologije kroz šalu, uredništvo Bodljikavog praseta težilo je da aktivno uključi i svoju publiku ,,proizvodnju” propagandnog humora.
U želji da svojim čitaocima pruži priliku da pokažu domišljatost i duhovitost, redakcija Bodljikavog praseta u prvim brojevima raspisala je nagradni konkurs za Najbolji vic iz oblasti spoljne politike u kojem je pravo na učešće imala najšira čitalačka publika.
Vic koji je dobio prvu nagradu (i 1000 dinara) bio je kratki aforizam u duhu viceva Bodljikavog praseta: Kako mali Perica zamišlja Rajterovu (Rojtersovu) vest? - Silna koncentracija saveznika. Izabrani vic, koji je dobio i svoju karikaturu, poklapao se sa politikom uredništva o predstavljanju saveznika kao agresora i izrabljivača, u ovom slučaju medija.
Slika govori više od hiljadu propagandnih reči
Osim navođenja javnosti na jednu sliku o svetu pomoću specifičnog načina izveštavanja, uredništvima nije bilo strano ni korišćenje živopisnog fotografskog sadržaja kojim su često ulepšavali samo ratište, prikazujući neretko daleke i egzotične predele.
U svakom broju Kola, obično u sredini, nalazila se dvostrana rubrika koja je prenosila isključivo fotografije sa ratišta. Prateći tematiku samog lista kao kulturnog i porodičnog, fotografu nije uvek bio cilj da predstavi istinsku surovost rata. Priče fotoreportera, iako govore o običnoj svakodnevici vojnika u Africi ili na istočnom frontu, pružaju mogućnost da se Saveznici okarakterišu kao eksploatatori ili kao nedolični ratovanju, dok su nemački vojnici predstavljeni kao organizovani i snažni pobednici.
Bodljikavo prase je i u slučajz fotografije bio specifičan, sa karikaturom na svakoj stranici. Ove karikature bile su napravljene sa ciljem da demonizuju i omalovaže protivnike, kao i da prikažu snage Osovine kao spasioce i zaštitnike. Na njima su često prikazivani predstavnici Antiosovinskih snaga, odnosno Amerikanci, Britanci ili Sovjeti, na podrugljiv i negativan način.
Karikature su bile stereotipne kako bi prenele poruku i ubedile čitaoce u ispravnost postupaka Sila osovine i neprijateljstvo prema protivnicima.
Bilo je i antisemitskih tendencija, poput karikature Staljina koji na sebi nosi Davidovu zvezdu dok se povlači. Karikatura je nastala u periodu u kojem je Sovjetski savez imao dosta gubitaka na frontu.
Prve godine rata pokazale su kako se prikazivanje ratišta u kolaboracionističkim listovima u Beogradu može opisati kao umeće u kojoj istina i objektivnost postaju žrtve.
Novinari i urednici su ostvarili te ciljeve izostavljanjem važnih informacija koje se protive agendama koje je uspostavio Rajh, kao i nepostojanjem više nepristrasnih izvora.
Iz perspektive današnjice, njihov cilj, suprotno načelima novinarske nepristrasnosti, bio je da da stvore lažnu sliku sveta, što je trebalo da ima dugoročne posledice prihvatanja nemačke vlasti.
_________________________________________________________________________
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Okupirana štampa – Štampa u Beogradu 1941-1944. godine", koji je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje
Komentari (2)
ostavi komentar01.12.
2023.
Lični stav
Hvala autorki na ovakvom članku. Smatram da je svojim temeljnim istraživanjem na interesantan način uspela da približi tematiku i nekome ko nije dovoljno informisan o medijskoj slici Srbije za vreme Drugog svetskog rata. Sve pohvale na pristupu, radujem se narednim tekstovima.
Odgovori24.11.
2023.
Приказ
Чланак је за мене био информативан и занимљив. Ауторка је успешно истражила тему колаборационистичких листова током Другог светског рата и пружила увид у то како су зараћени блокови приказивани у тим медијима.
OdgovoriЈедна од најјачих тачака овог чланка је ауторкина способност да објективно анализира и упореди садржај. Кроз детаљно проучавање извора, ауторка нам помаже да разумемо пропагандне стратегије које су биле коришћене.
У целини, чланак је добро истражен и нуди занимљив и објективан поглед на улогу колаборационистичких листова током Другог светског рата.