Iz istorije beogradske štampe

12. 01. 2022.

Autor: Tamara Radojković Izvor: UNS

Srpsko novinarsko društvo od osnivanja do okupacije Beograda

Osamdesetih godina 19. veka u Beogradu novinarstvo još uvek nije bila priznata profesija. Ova činjenica navela je nekoliko urednika beogradskih listova da osnuju novinarsko društvo koje će braniti novinarske interese i podići ugled novinarstva. Vreme će pokazati da će tada osnovano društvo biti drugo po starosti esnafsko udruženje novinara na svetu koje skoro neprekidno postoji i radi 140 godina.

Kako piše Mihailo Bjelica inicijativa za osnivanje novinarskog udruženja je potekla od urednika časopisa Porota pravnika Milana St. Markovića. Posle zbora koji je Marković organizao 1881. godine, u listu Videlo objavljena je vest da je na skupu jednoglasno odlučeno da se osnuje „formalni novinarski klub“.

Uprava Beograda u januaru 1882. godine potvrdila je pravila Srpskog novinarskog društva, čime su otklonjene sve formalne prepreke da se osnuje društvo. U decembru 1882. godine izabrana je uprava Srpskog novinarskog društva, a za prvog predsednika izabran je Laza Kostić, tadašnji urednik lista Srpska nezavisnost. Kada se odigrala Timočka buna društvo je prestalo da radi, iako nije zvanično ukinuto, a Laza Kostić je krišom napustio Srbiju.

Udruženje su 1889. godine bezuspešno pokušali da obnove njegovi stari članovi Stevan Đurčić, Milan St. Marković i Pera Todorović. Dve godine posle tih pokušaja održana je sednica na kojoj je izabrana redovna uprava obnovljenog Srpskog novinarskog udruženja (SNU), umesto društva.

Predsednik obnovljenog Udruženja 1893. godine bio je Pera Todorović, do 1894. godine kada je cela uprava podnela ostavku. Glavni razlog što je uprava napustila udruženje bila je stranačka netrpeljivost. Pera Todorović je imao dosta neprijatelja, pogotovo među radikalima. Predstavnici opozicionih listova Odjek i Srpska nezavisnost nisu hteli da uđu upravu Udruženja.

Kao rezultat nezadovoljstva pojedinih novinara Udruženjem 1906. godine nastalo je Udruženje novinara i publicista. Jedan od inicijatora za osnivanje tog udruženja bio je urednik Srpskog književnog glasnika Jovan Skerlić. Uprava SNU najviše je bila „ljuta“ na Jovana Đaju, bivšeg predsednika ovog Udruženja koji je izabran za predsednika Društva srpskih novinara i publicista.

Na skupštini 1908. godine za predsednika SNU izabran je Branislav Nušić, za sekretara Naum Dimitrijević, a potpredsednik nadzornog odbora bio je je vlasnik i urednik lista Politika Vladislav Ribnikar.

Na sastanku uprave održanom naredne godine odlučeno je da se dva konkurentska udruženja spoje, ali je taj proces trajao dve godine. Posle spajanja za predsednika udruženja je ponovo izabran Branislav Nušić. Sledeći i poslednji predsednik Udruženja pre Prvog svetskog rata bio je Vladislav Ribnikar, koji je u ratu poginuo, a Udruženje tokom rata nije radilo.

Po završetku Prvog svetskog rata obnovljeno je nekoliko predratnih listova, kao što su Politika, Samouprava i Radničke novine. Pored urednika i saradnika ova tri lista za obnavljanje Srpskog novinarskog udruženja najviše se angažovao direktor i vlasnik novonastalog lista Epoha Milan Savčić.

U Zagrebu je u novembru 1919. godine održan prvi Kongres jugoslovenskih novinara, ali na njemu nisu doneti nikakvi zaključci. Posle zagrebačkog Kongresa izabran je privremeni odbor, čiji je predsednik bio Savčić. On je trebalo da pripremi sledeći kongres novinara i da izradi predlog statuta buduće novinarske organizacije. U toku priprema održan je zbor beogradskih novinara na kojem je formalno konstituisano Srpsko novinarsko udruženje.

Najveći problem novinarske organizacije u Beogradu bio je sukob vlasnika listova i profesionalnih novinara. Glavnu reč u Udruženju vodili su vlasnici listova, a profesionalni novinari nisu imali velikog uticaja na akcije udruženja, iako su činili većinu članova.

Početkom 1921. godine, u vreme priprema za sledeći kongres jugoslovenskih novinara, umro je Milan Savčić, tako da je Srpsko novinarsko udruženje ostalo bez predsednka. Odmah potom skupština beogradskih novinara je izrazila nezadovoljstvo radom uprave i izabrala je novu, sa predsednikom Dušanom Nikolajevićem. Stara uprava sa predsednikom Perom Taletovim, koja nije ni prisustvovala skupštini, nije „htela da odstupi“. Tako je Srpsko novinarsko udruženje jedno vreme, tokom 1921. godine, imalo dva predsednika.

Sarajevski Kongres je doneo odluku da se ukinu sva dotadašnja novinarska društva i da se umesto njih osnuju sekcije, što su učinila udruženja u Zagrebu, Ljubljani i Sarajevu. Međutim, zbog sporova između vlasnika i profesionalnih novinara reorganizacija Srpskog novinarskog udruženja u sekciju Jugoslovenskog novinarskog udruženja je išla sporo. Naposletku se stara uprava povukla, ali je odmah posle toga i sedam beogradskih redakcija istupilo iz Udruženja.

Klub jugoslovenskih novinara svečano je otvoren 1924. godine u zgradi na Terazijama, u Beogradu. Na skupštini 1926. godine došlo je do formalnog razlaza između Beogradske sekcije i Centralne uprave.

Bjelica u knjizi Hronika srpskog novinarskog udruženja piše da niko nije slutio da će ovaj Klub postati „kamen razdora“. On je u knjizi izdvojio deo teksta iz vanrednog broja „Novina“ za 1927. godinu, gde su izneti „pravi razlozi ovog sukoba“.

„Spor je počeo, zbog, pretvaranja Novinarskog kluba u kockarnicu. Čim je kockarnica organizovana kao zvanična ustanova novinarskog staleža i Udruženja, oko nje se plelo mnogo više privatnih nego staleških interesa“  i da je „ kockarnica  dala povoda za širenje najnepovoljnije fame o novinarima i novinarskom udruženju“.

Kada je Aleksandar Karađorđević u noći između 5. i 6. januara 1929. godine izvršio državni udar, ukinuo Ustav i raspustio Narodnu skupštinu, jedan od prvih novih zakona pod dikatutrom bio je izmenjeni i dopunjeni Zakon o štampi. Zabranjeni su svi stranački i mnogi drugi listovi, zbog čega se javlja problem nezaposlenosti novinara.

„O stanju u Jugoslovenskom novinarskom udruženju dosta govori i dokument (koji se nalazi u arhivi UNS) naslovljen „Novo udruženje jugoslovenskih novinara“ i datiran sa 9. V 1933. i potvrđen pečatom Jugoslovenskih nacionalnih radničkih sindikata – centrala Beograd. U njemu između ostalog piše `Sve više pristižu žalbe mnogobrojnih novinara iz cele Kraljevine protiv postojećeg novinarskog udruženja`. (...) Na kraju ovog dokumenta stoji: `Tim povodom je Glavni odbor odlučio da zasnuje Savez jugoslovenskih novinara za celu teritoriju naše države na sindikalnoj osnovi, sa svim zakonskim pravima i dužnostima`“.

Krajem 1934. godine Uprava Beogradske sekcije uputila je Državnom tužilaštvu prijavu da namerava da izdaje nedeljni humoristički list Ošišani jež. U listu je sarađivao veliki broj novinara, književnika i karikaturista.

„Ošišani jež nije bio samo list, to je bila prava kulturna ustanova koja je imala još nekoliko aktivnosti. Koristeći popularnost ovog naziva, uprava Sekcije izdavala je kalendar Ošišanog ježa, zatim Letnji almanah Ošišanog ježa, osnovala je pozorište pod istim nazivom, izdavala značke i organizovala Muzej Ošišanog ježa“, pisao je Bjelica. List je izlazio do 1941. godine.

Beogradska sekcija JNU 6. aprila 1941. godine imala je 263 člana. Deset dana kasnije, u razorenom Beogradu nije izlazio nijedan list, a Radio Beograd je emitovao program na nemačkom jeziku. Prve obnovljene novine u okupiranom Beogradu bile su Opštinske novine, koje su informisale o pobedama nemačke vojske i obaveštavale o njihovim naredbama i obaveštenjima.

„Fuzijom najvećih beogradskih novinskih preduzeća „Politike“, „Vremena“ i „Pravde“ stvoreno je novo preduzeće – „Srpsko izdavačko preduzeće“ – koje je objavljivalo glavne srpske listove za vreme okupacije: dnevnike Novo vreme i Obnovu i nedeljne listove Dom i svet, Kolo i Srpsko selo. Osim pomenutih političkih listova, koje je izdavalo „Srpsko izdavačko preduzeće“, izlazila su još i dva nedeljna politička lista: Ljotića Naša borba i Nedićev Srpski narod“.

Posle napada nemačke avijacije na Beograd prestala je svaka aktivnost Beogradske sekcije JNU. Naredbom šefa Štaba Vojnog zapovednika u Srbiji 1941. godine postavljen je komesar nad JNU. Donošenjem Uredbe o štampi i formalno je prestala da postoji Beogradska sekcija. Umesto nje predviđeno je osnivanje Srpskog novinarskog udruženja.

Početkom septembra 1941. godine osnovano je novo „okupaciono“ Srpsko novinarsko udruženje. Predsednik je bio urednik Novog vremena Radenko Tomić. U vreme osnivanja imalo je 98 članova.

„Svi zaposleni novinari bili su u obavezi da se učlane u Srpsko novinarsko udruženje. U stvari, članstvo je bilo uslov za zsposlenje, a ono se sticalo upisom u stalešku listu koja se vodila pod nadzorom Propagandnog odeljenja S“, piše Bjelica i opisuje da se za Srpsko novinarsko udruženje za vreme okupacije može reći da je „samo životarilo“, jer se i samo nalazilo u teškoj materijalnoj situaciji. To potvrđuju i kopije molbi uprave Udruženja upućene tadašnjoj srpskoj vladi u kojima mole za materijalnu pomoć.

********************************************************************

Tekst je nastao u okviru projekta "Beogradske novine i novinari"