Putovanje kroz istoriju srpske štampe
19. 12. 2025.
Studentski mediji kao škola novinarstva
Po upisivanju fakulteta, studenti novinarstva često traže mesto gde mogu da počnu da grade karijeru i teorijska znanja sa nastave primene u praksi. Tako veliki broj brucoša, ali i studenata novinarstva viših godina studija postaje deo studentskih medija koji se nalaze pri fakultetima.
Poslednjih godinu dana, od početka studentskih protesta do danas, značaj studentskih medija je porastao i oni profesionalno prate svoje kolege i izveštavaju o njima i njihovim aktivnostima.
Kako ući u svet medija?
O tome kako je raditi u studentskim medijima, za sajt UNS govorili su uspešni novinari, koji su prve novinarske korake napravili u studentskim medijima. Novinarka istraživačkog portala KRIK Vesna Radojević priseća se kako je došla u redakciju Slušaonice 6, studentskog radija na Fakultetu političkih nauka.
Sasvim slučajno, da budem iskrena. Tadašnja asistentkinja na katedri za novinarstvo Aleksandra Ugrinić je pozvala nas nekoliko da se pridružimo tada tek osnovanoj radijskoj emisiji Fakulteta političkih nauka Slušaonica 6. Bila sam prva godina fakulteta. I to je bilo idealno mesto za mene - jer sam shvatila da je novinarstvo zapravo zanat. Naravno, fakultet i teorija daju preko potrebnu osnovu za razumevanje društva, učvrste te u vrednostima koje želiš da pratiš, ali naučiti da ubediš sagovornika da govori, da mu postavljaš pitanja, da skratiš vest, da naučiš šta je vest uopšte, napraviš zanimljiv prilog, prepoznaš detalje - e, to je zanat. I izuzetno je dragoceno da sam to mogla da imam svakog dana dok sam bila na fakultetu.
Studentski mediji su specifični i po tome što mladi novinari budu jedni drugima urednici pošto su studentski mediji uglavnom koncipirani tako da studenti starijih godina budu urednici mlađim kolegama. Tada oni preuzimaju odgovornost da kritikuju kolege, ali i da ih motivišu. O iskustvu kako je biti urednik studentskog medija priča nam Mladen Savatović, novinar televizije N1 i bivši glavni urednik Univerzitetskog Odjeka s Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Mi smo se podelili tako da smo Odjek stvarno doživljavali kao da je naš zajednički projekat. Nije to bio moj projekat ili bilo kog pojedinačnog urednika ili novinara koji je pisao za Odjek. Jednostavno, svi su imali slobodu da kažu šta misle, da naprave, to jest osmisle tekst kako oni žele. Nekada je bilo situacija kada, recimo, novinar ne napiše tekst po nedelju dana, dve nedelje, pa onda sednemo, pa se dogovorimo da podelimo posao. Sve je bila stvar dogovora. Pritom imali smo i profesorice koje su nam predavale, koje su bile iznad nas. Nadgledale su, vršile su monitoring i bile dodatna pomoć i motivacija da radimo.
Studentski mediji novinarima daju prostor da se iskažu kao autori, da shvate kojim temama žele da se bave. U velikim redakcijama novinari često pišu na već zadate teme i retko imaju priliku da se bave temama za koje oni lično smatraju da su važne.
S tim stanovištem saglasan je i novinar Nedeljnih informativnih novina (NIN) i bivši urednik Studentskog dnevnog lista (SDL), koji je nastao na Filozofskom fakultetu u Nišu Aleksa Anđelić.
Ono što je važno u bilo kom poslu, a naročito u novinarstvu, je iskrenost - da zaista radiš ono što osećaš srcem, a ne da se baviš određenim temama samo da bi ti neko rekao “bravo” ili aplaudirao, a koje ne osećaš. Sve ostalo se uči iskustvom. Prve napisane vesti, izveštaji, intervjui, kolumne... Sve je to nastalo u SDL-u, a upravo ti prvi koraci su mi bili veoma važni kako bih izgradio svoj stil, otkrio šta me interesuje, iskazao svoje stavove, i znatno su mi olakšali sve ono što je dolazilo nakon toga.
Prva adresa
Mediji su se zbog društveno–političke situacije u prethodnih godinu dana mnogo promenili. Posebno su se promenili studentski mediji, koji su se po prirodi stvari našli u fokusu javnosti jer su oni bili prva veza između studentskog pokreta i javnosti. O tome kako su se studentski mediji promenili u poslednjih godinu dana priča nam Anđelić, koji objašnjava da se rad studentskih medija dosta razlikuje od perioda kada je on radio u studentskom mediju.
Mlade koleginice i kolege koji rade u studentskim medijima poslednjih godinu dana rade ozbiljan posao. Pokazali su koliko mala redakcija može da doprinese nečemu tako velikom, važnom za društvo, jedan istorijski trenutak, a to je studentska pobuna i borba za pravdom. Iskusili su kako izgleda rad na terenu, koji nije tipičan (svakodnevan) i sa kojim se moja generacija tokom studiranja nije susretala. To iskustvo će im biti i te kako korisno u budućem radu. Moja generacija se u SDL-u nije bavila političkim temama, koliko to rade redakcije poslednjih godinu dana. Dopada mi se ovaj iskorak.
Mladi novinari iz studentskih medija su tokom prethodnih godinu dana proživeli mnogo toga. Od izveštavanja s masovnih protesta, preko izveštavanja s lokalnih izbora u Kosjeriću, Zaječaru, Sečnju, Mionici i Negotinu, do policijske brutalnosti prema demonstrantima i novinarima, a koja je obeležila leto za nama. Osim toga, novinari studentskih medija su svakodnevno pratili svaki korak studenata. Savatović smatra da je to najveća dobit koju su mladi novinari mogli da dobiju.
Mislim da to je bacanje u vatru, što bi se reklo. Tako sam i ja naučio posao, nije tu bilo mnogo pripreme, nije tu bilo mnogo nekih saveta iskusnih kolega, to je jednostavno bace te i ti se ili snađaš ili ne snađeš. Situacija je takva kakva jeste, pa ti onda „hvataš“ pouke, šta si dobro uradio, šta nisi dobro uradio. U svakom slučaju mislim da su se dobro snašili, da su dosta naučili. Nažalost, kada je velika kriza i kada postoji opasnost, najbolje se nauči posao. Kada su to prošli i kada su to proživeli mislim da će im sada svaka druga tema kojom se budu bavili u budućnosti biti lakša.
Studentski mediji su tokom meseci praćenja studenata u blokadi postali relevantan izvor informacija za sve zainteresovane građane, ali takođe i za kolege iz medija.
Radojević kaže da kako su sami studenti pokazali koliko je važan njihov politički i društveni pokret, tako su i studentski mediji pokazali moć.
Radimo proveru činjenica uvek sami, naravno, ali nam je često za neke informacije o protestima prva adresa bila neka studentska redakcija ili nalozi na mrežama studenata u blokadi.
Kriza će proći, a onda će biti potrebno da studentski mediji nastave da rade. Savatović smatra da je potrebno da se studentski mediji podrže i da im se omogući finansijska stabilnost kako bi napredovali i ostvarili veći uticaj.
Mladi su pokazali da nisu letargični, da itekako žele da rade, da žele da se bave informisanjem. Na studentima je da se, kada ovo sve prođe, izbore za to da studentski mediji dobiju status koji zaslužuju, da ostanu relevantni, da im se pomogne, da im se poveća vidljivost, da im se omoguće sredstva putem sufinansiranja, da to ne bude isključivo na nivou entuzijazma. Kada smo radili u Odjeku, radili smo zahvaljujući entuzijazmu koji smo imali. Nismo imali nikakve plate, beneficije ili nešto slično. Zašto ne bi, recimo studentski medij aplicirao na neki konkurs koji bi raspisalo Ministarstvo informisanja, umesto da se recimo daju silni milioni Informeru i sličnim provladinim tabloidima, zašto se ne bi taj novac preusmerio na studentske medije koji će se baviti studentskim pitanjima?
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.