Putovanje kroz istoriju srpske štampe

30. 06. 2025.

Autor: A.Momčilović Izvor: UNS

Društvena svakodnevnica u Prvom balkanskom ratu kroz prizmu najstarijeg dnevnog lista na Balkanu

„I danas bije jak život u varoši. Svi su dućani otvoreni. Kola i tramvaji saobraćaju bez prekida. Trgovina je zastala samo u maloj meri. Životne namirnice koje su inače preterano jeftine malo su poskupele. O oskudici u ljudima ne može biti ni reči. To nije nikakvo čudo kada se zna da je za vreme mobilizacije skupljeno 70.000 ljudi više nego što je trebalo, pa su pušteni kući“, ovako je između ostalog, o Beogradu i situaciji u društvu na početku Prvog balkanskog rata, pisao dopisnik sa ratišta za veliki nemački list „Berliner Tagblata“, pomorski kapetan Persius.

„Beograd za vreme rata“, tekst kapetana Persiusa, prva je reportaža koja svedoči o društvenoj svakodnevnici od kada je 8. oktobra 1912. godine zvanično otpočeo Prvi balkanski rat, a koja je javnosti bila dostupna u štampanom izdanju, tada najuticajnijeg i najčitanijeg dnevnog lista „Politika“.

Prvi balkanski rat vođen je između Balkanskog saveza (Crne Gore, Bugarske, Srbije i Grčke) s jedne i Osmanskog carstva (Turske) s druge strane , a završen je pobedom zemalja Balkanskog saveza. Ovaj rat bio je prvi veći sukob u Evropi od proglašenja nezavisnosti Srbije 1878. godine, ali i prvi ratni sukob širih razmera o kome su mediji izveštavali.

„Prvi balkanski rat nagoveštavao je brojne društvene promene i kao takav imao je veliki odjek u svetskoj javnosti, što je, donekle, i iznenadilo zaraćene strane“, napisao je u naučnom radu „Izveštavanje lista Politika u vreme Prvog balkanskog rata“ docent na filozofskom fakultetu u Nišu Dušan M. Aleksić.

Pobeda u Prvom balkanskom ratu imala je mnogo veći značaj od vraćanja teritorija, smatra Aleksić, a kako kaže, to je bila šansa za politički, kulturni i ekonomski razvoj.

Za „Politiku“ ovo je bila prilika da od osnivanja lista, prvi put izveštava javnost o dešavanjima sa fronta. Tekstovi o aktuelnom  ratu bili su u skladu sa političkom situacijom i interesima naše zemlje.

Na prvim stranama u „Politici“ objavljivali su se medijski  sadržaji  koji su donosili  informacije i žive reči sa bojnog polja. Najčešće su to bili tekstovi o dešavanjima na svim linijama fronta, međunarodnim odnosima koje prati aktuelni rat, mišljenjima domaćih i inostranih zvaničnika o ratnim dešavanjima.

Ratni sukobi utiču na svakodnevnicu i diktiraju društveni i kulturni život građana. I mediji u uslovima rata menjaju svoju politiku izveštavanja, pa je tako „Politika“ od kada je rat objavljen 8. oktobra 1912. godine do sklapanja primirja u Londonu 17. maja 1913. godine kroz različite novinarske žanrove (vesti, izveštaje, članke, reportaže, feljtone) donosila informacije iz prve ruke i aktivno informisala  čitaoce o dešavanjima na frontu.

„Politika" uvela ratnu rubriku 

Sve je više bilo rubrika u kojima se pisalo o aktuelnom ratu, pa je tako u prvim mesecima ratovanja u „Politici“ svakodnevno izlazila rubrika „Balkanski ratovi“, a da bi čitaci bili upućeniji u aktuelne sukobe između Balkanskih zemalja i Osmanskog carstva periodično su izlazile i rubrike koje su nazvane po ratištima.

„Politika“ je, razumljivo, u ovom periodu najviše objavljivala informacije sa terena u različitim formama, najčešće vesti i izveštaje, ali i novinarske članke koji su čitacima pružili dubinsku analizu o ratnim dešavanjima.

Kada je u pitanju izveštavanje sa terena u Prvom Balkanskom ratu, domnirale su „vesti u nizu“, a to je čitaocima značilo da u svakom trenutku budu informisani o potezima sukobljenih strana u ratu.

„Politika“ je izveštavajući o ratnim uslovima pratila sam tok rata: objavu rata, privremeno primirje i nastavak rata sve do konačnog zaključenja mira u maju 1913. godine.

Ipak, čitaoci „Politike“ nisu bili uskraćeni, da u ratnim izdanjima ovog dnevnog lista, s vremena na vreme, pročitaju i tekstove o društvenoj svakodnevnici dok traje rat, kao i o kulturnom životu građana.

Društveni i kulturni život Beograđana u Prvom balkanskom ratu

 „Politika“ je spremno dočekala rat. Iako je ovaj dnevni list pretežno pratio ratne sukobe i objavljivao tekstove u vezi sa aktuelnim ratom, čitaoci nisu bili uskraćeni za informacije koje su uticale na njihov svakodnevni život usled izbijanja rata.

„Bio sam iznenađen, kada sam video velike zgrade, široke, lepe ulice, dobro uređene dućane, u kojima se može nabaviti sve što treba civilizovanom čoveku. Električni tramvaji idu u mnogim pravcima. Kaldrma je najvećim delom rđava, ponegde užasna. U glavnim ulicama sad se radi na postavljanju drvene kaldrme. Automobila ima vrlo malo“, predočio je život u Beogradu kapetan Persius.

Iz reportaže kapetana Persiusa, stiče se utisak da su Beograđani mirno dočekali rat. Ipak, ratna atmosfera je počela da se prenosi na sve sfere u društvu. 

„U kafani gospoda sede satima za jednom šoljom kafe. Trezvenost je uopšte srpska osobina. Pijanstvo je velika retkost. Govori se za stolom, razume se, samo o ratu“, zaključio je kapetan.

Iako je sve naočigled normalno funkcionisalo u vazduhu se osećala težina koju rat nosi sa sobom.

„Sinoć sam gledao prolazak trupa. Celog dana padala je kiša. Na ulicama je bilo blato kakvo se jedva može zamisliti. Pri oskudnoj svetlosti nekoliko sijalica prolazile su stotine vojnika u sasvim prostoj sivoj uniformi“, opisao je kapetan prolazak trupa u centru Beograda.

Četu vojnika koji odlaze u rat pozdravljali su okupljeni građani, a iz vojničkih redova, kako je zabeležio kapetan Persius, čulo se : „Ne brinite, mi ćemo vršiti svoju dužnost“.

Da je objava rata omela Beograđane u svakodnevnom  funkcionisanju, a da beogradske opštine nisu bile spremne za rat govori tekst „Svi radovi u Beogradu biće dovršeni“ koji je objavljen u periodičnoj rubrici „Iz  opštine“, uoči početka rata.

„Beogradsku opštinu rat je zatekao u najnezgodnije vreme. Kaldrmisanje glavnih ulica još nije dovršeno; nekoliko sporednih ulica tek je raskopano; izgradnja osme deonice kanalizacije na Vračaru bila je u punom jeku kad je mobilizacija objavljena“, pisalo je u ovoj tekstu.

S druge strane, dopisnik jednog engleskog lista, kako je pisalo u tekstu koji je objavljen u „Politici“ 18. novembra 1912. godine, doneo je sasvim drugačiju sliku turske prestonice s početka rata.

„Beda u Carigradu“, bio je naslov teksta koji je predočio atmosferu u turskoj prestonici tada.

„Carigrad je pun bednika. Među njima ima tri vrste. U prvu vrstu spada velika gomila begunaca i ranjenih vojnika koji su rasejani po celoj varoši. Oni su popunili sve zgrade u kojima se moglo naći mesta, barake, džamije, škole. U drugu vrstu spada samo siromašno stanovništvo koje skapava od gladi. Treću vrstu  bednika predstavljaju stanovnici ulica u kojima kolera vlada“, zaključio je izveštač sa terena iz Carigrada.

Ovaj tekst predstavio je potpuno drugačiju svakodnevnicu u turskoj prestonici u kojoj je vladala zarazna bolest kolera, a žene i deca, kako je napisano, najviše su patili zbog izbijanja rata.

„Naročito jadno izgledaju žene i deca. Žene su izludele od straha i gladi, deca nemaju više snage ni da plaču“, zaključio je ovaj novinar, čiji tekst nije potpisan.

Rubrika „Ženski svet“ i u vreme rata

Društvene, ekonomske, privredne, kulturne i zabavne teme nisu bile izvan fokusa uredništva „Politike“. Čitaoci su  o ovim temama bili informisani kroz „vesti u nizu“, u rubrikama „Dnevne vesti“, „Razne stvari“, „Iz opštine“, „Pozorišta“, „Šala“, „Književnost i umetnost.“

Periodično, dok je sva pažnja javnosti bila usmerena na ishod rata, za žensku čitalačku publiku „Politika“ je objavljivala zanimljivosti o modi, lepoti, anegdotama iz ženskog sveta u rubrici „Ženski svet“.

Ova rubrika, bila je aktuelna i u izdanjima pre rata, a u njoj su čitateljke, između ostalog, mogle da se informišu o novom modnom trendu u svetu obuće koji je došao iz Amerike.

Kulturni život u periodu prvog Balkanskog rata najbolje bi mogao da se sagleda sa aspekta pozorišta. Repertoari koji su najavljivali pozorišne predstave u Beogradu, a koje je „Politika“ objavljivala u izdanjima tokom rata svedoče o tome da se kulturni život koliko je moguće odvijao neometano.

U rubrici „Pozorišta“, publika je bila informisana o predstavama koje su se nalazile na repertoarima beogradskih pozorišta i bioskopa, dok su se na poslednje dve strane u svakom izdanju objavljivali različiti oglasi.

 „Politika“, najstariji list na Balkanu, ali u periodu Prvog balkanskog rata, relativno mlad list, osnovana 1904. godine, uživala je veliki ugled i uticaj na publiku tog vremena.

Tome su, verovatno, doprinela i brojna istaknuta imena naše književnosti koja su potpisivala svoje tekstove u ovom listu poput Ive Andrića, Branisalva Nušića, Miloša Crnjanskog.

Ipak, društveni život bio je podređen ratu, a mediji kako bi odgovorili na zahteve publike u uslovima rata  menjaju svoj način izveštavanja.

„U ratu je istina prva žrtva“, bile su reči starogrčkog pesnika Eshila. To važi za svaki rat i izveštavanje o ratovima, a sama priroda rata onemogućava da dolazimo do istinitih i proverenih informacija u realnom vremenu.

Ovaj tekst nastao je  u okviru projekta "Prelomni događaji 20. veka kroz beogradsku štampu", koji je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje