Privatizacija medija od 2014. godine
23. 09. 2015.
Kupci bez ugovora, većina medija bez novca
Iako je počeo drugi krug privatizacije za 28 medija, 22 medija koja su prodata u prvom krugu još uvek su bez vlasnika jer nije potpisan nijedan kupoprodajni ugovor. Opštine i gradovi nemaju pravo da ih finansiraju, a s obzirom na to da još uvek nisu potpisani kupoprodajni ugovori, ovi mediji ne mogu učestvovati ni na konkursima Ministarstva kulture ni lokalnih samouprava za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja.
Za UNS su iz Agencije za privatizaciju rekli „da će u narednim danima sukcesivno početi potpisivanje ugovora sa novim vlasnicima. Do sada se prikupljala sva potrebna dokumentacija, između ostalog, čekalo se i na mišljenja Uprave za sprečavanje pranja novca i Regulatornog tela za elektronske medije“.
Jedan od novih (uslovnih) vlasnika medija je i Radovan Kovač, kupac Informativno propagandnog centra Kula, koji za UNS kaže da ga još niko iz Agencije za privatizaciju nije pozvao da potpiše ugovor, iako su mu rekli da će ga potpisati u roku od 15 do 20 dana od dana licitacije koja je bila 1. septembra.
“Redovno se čujem sa zaposlenima iako još nisam postao zvanični vlasnik, pratim šta i kako rade, a već planiram i da zaposlim neke nove radnike, kao i da zadržim sve koji rade”, dodaje Kovač.
RTV Kruševac je prodat 14. avgusta, a ugovor sa kupcem Radoicom Milosavljevićem još uvek nije potpisan.
Direktor ove medijske kuće Đorđe Kovačević izjavio je za UNS da očekuje u toku ove nedelje potpisivanje ugovora sa novim vlasnikom koji se redovno interesuje za rad i funkcionisanje radio-televizije.
„Otkad je uslovno kupljen naš medij lokalna samouprava je prestala da nas finansira“, dodao je Đorđe Kovačević.
Licitacija na kojoj je prodata RTV Stara Pazova održana je 20. avgusta.
„Tada su nam u Agenciji rekli da će ugovor o prodaji biti potpisan za oko mesec i po dana. Nakon toga, novi vlasnih ima rok od 8 dana da uplati izlicitirani iznos i da umesto uslovnog postane stvarni vlasnik. Novi vlasnik nije dolazio, a mi smo u međuvremenu realizovali program za rešavanje viškova zaposlenih i od nas 23 je ostalo samo 4 radnika. Većina radnika koji su uzeli otpremnine su zainteresovani da se ponovo zaposle u našoj medijskoj kući, ukoliko novi vlasnik to bude želeo“, rekao je za UNS direktor RTV Stara Pazova Miloš Lazić.
Direktor RTV Stara Pazova Miloš Lazić istakao je da ima projekat sa kojim bi želeli da učestvuju na konkursu za projektno sufinansiranje medija, ali s obzirom na to da još uvek nisu formalno privatizovani i verovatno neće ni biti do početka oktobra, neće moći da učestvuju na konkursu Ministarstva kulture i informisanja koji traje do 30. septembra.
Problem sa finansiranjem ipak nemaju svi mediji koji su privatizovani.
RTV Pančevo još uvek finansira lokalna samouprava.
„Potpisivanje ugovora sa novim vlasnikom Radoicom Milosavljevićem očekujemo do kraja nedelje. Nije nas nijednom kontaktirao od 12. avgusta, kada je bilo otvaranje ponuda. Finansira nas opština jer smo sklopili sa njima takav ugovor, s obzirom na to da su i dalje oni naši osnivači dok se ne izvrši primopredaja, a i u njihovom interesu je da RTV Pančevo nastavi sa emitovanjem programa. Otpremnine je uzelo 57 zaposlenih, a 45 od njih je ostalo da radi na autorskim i ugovorima o delu. Uredno nam se isplaćuju honorari koji su na nivou prethodnih zarada, a dobijamo i sredstva potrebna za realizaiju programa“, rekla je za UNS direktorka RTV PančevaTatjana Jelešić.
Ni u nedeljniku „Pančevac“ nije potpisan ugovor sa novim vlasnikom jer se čeka da Ministarstvo rada odobri otpremnine za četiri radnika za koje je podnet zahtev dan pre otvaranja ponuda.
„Ministarstvo rada je odbilo zahtev za otpremnine jer, kako kažu, nismo ga predali na vreme. Napisali smo im prigovor jer smo postupili u skladu sa zakonom i na vreme predali zahtev za otpremnine. Oduvek smo se samostalno finansirali od prodaje novina, reklama i oglasa pa smo tako i nastavili posle licitacije “, kaže za UNS direktorka ovog nedeljnika Dragana Kožan.
Pored „Pančevca“, medij koji se takođe samostalno finansira nakon privatizacije je i Radio Šid.
Plate zaposlenih u ovom radiju nisu zavisile od opštinskog budžeta. Imaju svoj izvor finansiranja, a to je kablovska mreža koja je i povećala tržišnu vrednost ovog medija koji je sa 531.000 evra bio najskuplje prodat medij u prvom krugu privatizacije.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.