Privatizacija medija od 2014. godine
11. 09. 2015.
U Vranju pao zakon o javnom informisanju
Odluke Agencije za privatizaciju da zaposleni u RTV Vranje ne mogu da budu stopostotni vlasnici svog medija Ministarstvo kulture i informisanja smatra neutemeljenim i pravno neodrživim.
Malo je nedostajalo da zaposleni u Radio televiziji Vranje u ponedeljak imaju razloga za dvostruko slavlje – televizija je napunila 35 godina, a radnici su mislili da tog dana postaju njeni vlasnici. Slavlje je pokvario „poklon“ iz Agencije za privatizaciju – saopštenje iz kojeg su shvatili da su postali samo manjinski vlasnici svog medija. Naime, Agencija je akcije pomenute televizije raspodelila tako što je 67 odsto preneto u Akcionarski fond, a novinarima je pripao ostatak.
Zbog sporne odluke da i nakon privatizacije RTV Vranje većinski bude u rukama države, juče su predstavnici te televizije, Udruženja novinara Srbije i Nezavisnog udruženja novinara Srbije održali konferenciju za medije. Tom prilikom doskorašnji direktor RTV Vranje Zoran Veličković istakao je da želi da veruje da je odluka Agencije plod birokratske greške, ali i priznao da su zbog scenarija po kojem zaposleni preuzimaju televiziju bio izložen pritiscima.
– Dan pred početak privatizacije medija, 30. juna, trpeli smo strašan pritisak iz Agencije za privatizaciju kako bismo dostavili dokumentaciju. Kroz nekoliko telefonskih poziva ubeđivali su nas da je za nas dobro da se privatizujemo, da već postoji kupac i da ne pravimo problem kad neko iz Agencije može da izgubi posao zbog naše odluke – tvrdi Veličković.
Agencija za privatizaciju akcije je podelila tako što je svako od 16 zaposlenih dobio 200 evra po godini radnog staža, a v. d. direktora RTV Vranje Ninoslav Smiljković kaže da su zaposleni, zapravo, obmanuti. On je okupljene novinare podsetio i da je tumačenje nadležnih u Ministarstvu kulture i informisanja oduvek bilo da se sav kapital prenosi zaposlenima bez naknade.
Iz Ministarstva kulture juče je stiglo saopštenje u kojem zahtevaju od Agencije da, bez odlaganja, preispita svoju odluku o privatizaciji RTV Vranje, koju smatra neutemeljenom i pravno neodrživom. Resorno ministarstvo poziva i na dosledno poštovanje Zakona o javnom informisanju i medijima.
Međutim, direktor Agencije za privatizaciju Ljubomir Šubara tvrdi da su oni i uradili sve u skladu sa propisima, onako kako su to činili prilikom privatizacije svakog drugog preduzeća, poput Geneksa, NIS-a…
– Zašto bi mediji bili izuzetak? Mi smo uradili sve kako nalaže Zakon o privatizaciji koji je u ovom slučaju krovni propis, a zaposleni se osećaju prevarenim jer ih Ministarstvo kulture i informisanja nije ispravno informisalo. Nikada im nisu rekli, odnosno u svom aktu (Zakonu o javnom o informisanju prim. aut.) nisu propisali da mogu da budu stopostotni vlasnici medija – objašnjava za „Politiku“ Šubara i dodaje i da, ako zaista žele da budu gazde svoje televizije, mogu na berzi da otkupe akcije od Akcionarskog fonda.
Međutim, ekspert za medijsko pravo Slobodan Kremenjak smatra da Agencija u ovom slučaju nije „gledala“ u adekvatan zakon.
– Zakon o privatizaciji opšte uređuje privatizaciju, a Zakon o javnom informisanju je leks specijalis. To znači da je trebalo uraditi u skladu sa zakonom koji se odnosi na medije. Ovakvom odlukom Agencija za privatizaciju ide suprotno cilju kojim se težilo, a to je da država izađe iz vlasništva nad medijima – kazao je za naš list Kremenjak.
Ono što je sigurno, Zakon o javnom informisanju ne kaže ni da zaposleni ne mogu da budu stopostotni vlasnici svog medija.
Zabuna u interpretaciji
Novinska agencija Tanjug nije na pravi način shvatila saopštenja koje je medijima uputila Agencija za privatizaciju povodom slučaja RTV Vranje, pa je juče objavila vest da su zaposleni postali vlasnici tog medija. Naime, Tanjug je akcenat stavio na deo u kojem se kaže da je Agencija obustavila postupak privatizacije prodajom kapitala RTV Vranja i predvidela nastavak privatizacije prenosom kapitala zaposlenima bez naknade. Reč je o nečemu što je Agencija uradila još pre dva meseca, a početkom ove nedelje donela je odluku kojom su novinari postali manjinski vlasnici RTV Vranje.
Komentari (1)
ostavi komentar11.09.
2015.
Sukob zakona
Zasto postoji sukob Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o privatizaciji - situacija kada postoji pravni osnov da se za resavanje jednog cinjenicnog stanja primene ova deva zakona? Kako je to moguce pored brojnih pravnih strucnjaka u javnoj upravi i, narocito, u Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo?
OdgovoriDa li potreba za donošenjem Uredbe o prenosu kapitala bez naknade zaposlenima kod izdavaca medija, koja se ne pominje u ovom tekstu, proizilazi iz opštosti i nedovoljne određenosti odredbi ova dva zakona? I sta u clanu 1. ove uredbe predstavlja rok 31. oktobrar 2015. godine?
Izgleda, na kraju, da je u ovom slucaju bila dovoljna analiza "Istinomera" izneta 30.07.2015. u tekstu "Sistemsko (ne)sprovođenje privatizacije medija u Srbiji".