Privatizacija medija od 2014. godine
02. 09. 2015.
Za razliku od drugih medija, Radio Sombor nije oglašen za prodaju
Šestoro još emituje
Dok su se internet portali i pasionirani vebkomentatori usplahirili povodom novog talasa privatizacije preostalih srpskih, većinom elektronskih medija, sudbina jedne od najstarijih i najslušanijih radio stanica, „Radio Sombora", ostala je na marginama interesovanja šire javnosti.
Da je tome tako, svedoči i činjenica da ni republička Agencija za privatizaciju nije našla za shodno da ovaj elektronski medij uvrsti u „prvi krug" prodaje privatnim vlasnicima sredstava informisanja koja su još uvek u državnom vlasništvu, pa se po rečima Stipana Benića, direktora „Radio Sombora", još uvek ne zna kada bi mogla biti uopšte oglašena prodaja firme kojoj je na čelu već nekoliko godina.
Samo šestoro preostalih zaposlenih u Radio Somboru sa zebnjom čeka rešenje statusa ove informativne kuće, koja s obzirom na to da ima regionalnu frekvenciju, ima i status medija od regionalnog značaja.
Svojevremeno, 2. novembra 2007, prodat je na aukciji, ali je Agencija za privatizaciju polovinom 2008. godine raskinula ugovor s kupcem, zbog neispunjavanja preuzetih obaveza prema zaposlenima i državi.
Do koje mere je ovaj prvi pokušaj privatizacije bio neuspešan svedoči podatak da je upravo tada, za nešto malo više od pola kalendarske godine, privatni vlasnik napravio dugove čija visina višestruko nadmašuje trenutnu imovinu „Radio Sombora".
Kao neposredni efekat velikih dugovanja, ali i konačnog nerešavanja statusa ovog elektronskog medija, njegovi zaposleni gotovo da ne pamte kada su dobili iole pristojniju naknadu za svoj rad.
Ova stanica je nekada svojim programom na kratkim talasima plenila pažnju gotovo cele bivše Jugoslavije, a u saradnji sa ništa manje popularnom Radio Suboticom, bila je svetionik moderne pop i rok muzike u jednoj rigidnoj socijalističkoj zemlji.
Mada se nalazi u gradskom, zakupljenom prostoru, još uvek poseduje antenski stub na pripadajućem zemljištu, što bi mogao biti mamac za eventualnog novog vlasnika.
Koliko bi privatnik imao razumevanja za nastavak programa, pored srpskog, na još četiri jezika nacionalnih manjina, još je neizvesnije od sudbine samog radija.
Po rečima direktora Benića, Radio Sombor je među medijima koji su predviđeni za prodaju, odnosno privatizaciju, ali Agencija za privatizaciju do sada nije oglasila prodaju, a rok za privatizaciju medija je produžen do 31. oktobra.
Pismo o namerama svojevremeno je dostavilo pet potencijalnih kupaca.
Na državi je da odluči da li će Radio Sombor staviti na javnu prodaju, proglasiti stečaj ili će odabrati neku treću varijantu.
Zaposleni imaju mogućnost da odu iz ustanove, da im se poveže radni staž i da dobiju otpremninu od 200 evra po godini staža, veli Benić.
On dodaje da se zaposleni uprkos finansijskim nevoljama trude da uz pomoć lokalne samouprave i sopstvenim prihodima održe kakav takav program, od interesa građana ne samo Sombora, već i čitavog Zapadnobačkog okruga.
Pratili trendove
Radio Sombor je započeo sa emitovanjem programa, sada već daleke, 1971. godine, i to u sastavu tadašnjeg Informativnog centra Sombor, koji su činile i danas popularne „Somborske novine".
Početku emitovanja radovalo se 49 zaposlenih, među kojima su i imena legendarnih radijskih autora kao što su Zdenko Bakić i Brana Plavšić, koji su zajedno sa subotičkim legendama Hegedišom i Kovačem, bili jugoslovenski sinonim za modernost i aktuelno praćenje svetskih muzičkih trendova.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.