Privatizacija medija od 2014. godine
09. 07. 2015.
Zašto Ustavni sud ćuti o Zakonu o informisanju
Sindikat novinara Srbije (SINOS) i Profesionalno udruženje novinara Srbije (PROUNS) održali su protesni skup ispred zgrade Ustavnog suda. U 12.05 okupljeni novinari su još jednom zatražili da Ustavni sud hitno uzme u razmatranje Inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o javnom informisanju koju su medijska udruženja podnela pre gotovo godinu dana.
S obzirom na to da Ustav Srbije u članu 50. garantuje svima pravo da budu osnivači medija, Zakon o javnom informisanju i medijima koji to pravo uskraćuje lokalnoj samoupravi u direktnoj je koliziji sa najvišim pravnim aktom, tvrde predstavnici SINOS-a i PROUNS-a.
Sumrak javnog informisanja
Oni su još jednom apelovali da Ustavni sud spreči dramatične posledice njegove primene, masovno gašenje medija ili vlasništvo u rukama tajkuna i političkih stranaka, kaže predsednica Sindikata novinara Srbije Dragana Čabarkapa.
„Mi insistiramo da se sud što pre izjasni. Sada je već svima jasno zašto su ovi zakoni doneti. Da se država protera iz medija, da se u taj prazan prostor ubace firme iz "of-šor" zone koje su bliske političarima, a da odabrana medijska udruženja državne pare kroz projektno finansiranje dele upravo tim firmama“, kaže Čabarkapa.
Uprkos visokoj temperaturi koja je danas prelazila 39 podeok, skup su podržali novinari iz više od 20 srpskih redakcija, predstavnici političkih stranaka i stručne javnosti.
Odbornik Demokratske stranke Zoran Alimpić ističe da je odluka o bezuslovnoj privatizaciji veoma loša jer će posledica biti likvidacija medija.
„Mislim da je odluka da se lokalni mediji obavezno privatizuju jako loša. Sasvim je jasno da odredba Ustava koja kaže da svako može biti osnivač medija govori da vlasnik medija može da bude lokalna zajednica, grad, opština, selo, i da građani koji tu žive imaju prvo na lokalno informisanje. Na ovaj način praktično se ide na likvidaciju medija“, smatra Alimpić.
Objavljen poziv za prodaju Tanjug-a i još 37 medija
Najavljena privatizacija medija paradoksalno dovodi do totalnog gušenja demokratije, ocenila je predsednica Demokratske stranke Srbije Sanda Rašković Ivić.
„Građani imaju pravo da budu informisani, a gašenje medija ili njihova privatizacija i pretvaranje u neku komercijalu u potpunosti obesmišljavaju bilo kakav način prava na informisanje. Istovremeno, u praksi dolazimo do paradoksa da će građani koji žive na obodima Srbije ostati bez prava da budu informisani na maternjem, srpskom jeziku, dok će se iz budžeta i dalje finansirati mediji koji izveštavaju na albanskom i jezicima nacionalnih manjina, s obzirom da Zakon o javnom informisanju zabranjuje lokalnoj samoupravi da bude vlasnik medija, a to pravo dozvoljava nacionalnim savetima nacionalnih manjina“, objašnjava Sanda Rašković Ivić.
Ustavni sud ima diskreciono pravo da odugovlači razmatranje i to je radio i u pogledu nekih drugih bitnih pitanja, rekao je potpredsednik Demokratske stranke Borko Stefanović i dodao da će građani ostati uskraćeni za lokalne informacije, a ljudi zaposleni u medijima bez posla.
„U toj situaciji kada brutalno tržište i gramzivi liberalni kapitalizam odlučuje o privatizaciji naših medija, onda se zna kako se to završava. Dođe privatnik, kupi za male pare, pokuša to da radi, ne ide mu, onda preproda medij zbog nekretnine ili prostora. Zatim se na tom mestu otvori kladionica, kafić ili skladište", kaže Stefanović.
Sindikat novinara: Kako se to sprovodi privatizacija
Analitičar Slobodan Reljić ističe da se radi o svesnom uništavanju informacionog sistema zemlje.
„I ova zemlja će biti kao Ukrajina. Potpuno raspadnuta, koju više ne možete da aktivirate. U onoj prethodnoj državi kakva god da je bila postojao je informativni sistem, kratki talasi, Radio Srbija, odnosno Radio Jugoslavija, Unutrašnje mreže radio i televizijskih stanica. To će sada sve biti pometeno i nestaće sa scene“, navodi Reljić.
Analitičar Đorđe Vukadinović smatra da se Ustavni sud ne izjašnjava o Inicijativi za ocenu ustavnosti zakona o javnom informisanju, jer je verovatno pod pritiskom.
„Oni će se pravdati da imaju druge predmete, ali ništa nije urgentnije od ovoga. Pretpostavljam da je reč o političkim pritiscima, tim pre što ova inicijativa ima vrlo jasnu pravnu podlogu, radi se o ustavnom pravu koje je lokalnim samoupravama uskraćeno“, objašnjava Vukadinović.
Od 72 medija koja su u vlasništvu lokalne samouprave, za 50 je raspisan javni poziv za prodaju. Ukoliko ne bude zainteresovanih kupaca, besplatne akcije će biti podeljene zaposlenima, odnosno mediji će biti izbrisani iz registra. Takva sudbina u startu je određena za 22 medija koja do 1. jula nisu dostavila potrebnu privatizacionu dokumentaciju.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.