Privatizacija medija od 2014. godine
06. 08. 2014.
Strepe da će bankrotirati dok ne dobiju nove vlasnike
ZRENjANIN-SOMBOR-SUBOTICA - U Vojvodini prema podacima RRA 93 radiostanice imaju dozvolu za rad. Lokalne samouprave su osnivači 43 radiostanice, pet stanica su osnovale verske organizacije dok su ostale u vlasništvu privatnika.
U radiostanicama čiji su osnivači lokalne samoupave, opštine i pokrajina zbog novog zakona vlada panika jer ne znaju kako će opstati. Nadaju se da će ovu godinu nekako preživeti, ali je neizvesno kako će biti iduće, kad im ističe zakonski rok za privaizaciju.
U Radio Kikindi v.d. direktora Siniša Boškov, koji je imenovan na predlog vladajuće SNS, nije želeo da komentariše nove zakone. Inače, ovo je jedno od tri kikindska javna preduzeća u kojem će zaposleni od ovog meseca dobijati minimalac.
Privatizacija Radio Subotice je do sada nekoliko puta odlagana, a jedan od razloga su što tri redakcije emituju programe na srpskom, mađarskom i hrvatskom jeziku i emisije na bunjevačkom i nemačkom jeziku. Sada se postavlja pitanje ko će u narednih pet godina za održavanje takvog programa plaćati četiri miliona dinara mesečno bez izgleda da dobije dinar profi ta.
Radio nema materijalnu imovinu, nekretnine niti osnivačka prava emisione i druge kapacitete koji bi bili mamac za investitore. Ako bi Radio Subotica postao zadružna imovina, zaposleni ne bi mogli da obezbede tekuće finasiranje, što bi značilo zatvaranje.
Činjenica da lokalna samouprava više neće moći da ima svoje medije u Zrenjaninu pogađa samo Radio Zrenjanin, koji će morati u privatne ruke. Za radna mesta strahuje 30 zaposlenih.
Zasad u gradskoj vlasti nismo razgovarali o ovoj temi, ali će se ona nakon letnjih odmora naći na tapetu kaže zamenik zrenjaninskog gradonačelnika Saša Santovac. U lokalnom budžetu za informisanje je ove godinu planirano 30 miliona dinara, od čega desetak miliona dolazi iz Evrope, radi fi nasiranja zajedničkih projekata.
Radio Sombor je privatizovan 2007, a 2008. ugovor je raskinut. Od tridesetak zaposlenih ostalo je svega sedmoro i nekoliko spoljnih saradnika.Prema rečima Stipana Benića, direktora i glavnog i odgovornog urednika, program emituju na četiri jezika.
Od prošle godine nismo na budžetu u klasičnom smislu, nego se fi nansiramo po konkursu. Ove godine dobili smo tri miliona, što je nešto manje od polovine potrebnih sredstava za minimalno funkcionisanje - kaže Benić. Ekipa dopisnika
Antrfile: UNS: DATI DVA ODSTO IZ BUDžETA
Udruženje novinara Srbije zatražilo je da VLADA SRBIJE donese preporuku da GRADOVI I OPŠTINE u budžetu za iduću godinu izdvoje minimalno dva odsto budžeta za projektno fi nansiranje LOKALNIH MEDIJA. UNS je istakao da Zakonom o javnom informisanju i medijima nije propisan minimum izdvajanja novca iz budžeta za projektno fi nansiranje javnog interesa u oblasti informisanja.(Beta)
Komentari (1)
ostavi komentar06.08.
2014.
ИЗ ИСКУСТВА
ЈИП "Књажевац" је то већ одавно "пребринуо"! Након приватизације 2007. године, већ 2010. је све било кристално јасно: РТВ се угасила...
Odgovori