Prepiska Politike i Kurira (2015)
18. 10. 2015.
Ko pokušava da kupi Politiku
Rodić pod zabranom
Biografiju Radisava Raje Rodića (68), osnivača „Kurira”, „krasi” i pravosnažna presuda doneta 27. jula 2011. godine kojom je osuđen na dve godine zatvora i šest godina zabrane obavljanja svih dužnosti u vezi s raspolaganjem, upravljanjem i korišćenjem tuđe imovine. Ovu odluku donelo je sudsko veće Višeg suda u Beogradu kojim je predsedavao sudija Aleksandar Trešnjev.
Rodić je osuđen na dve godine zatvora jer je oštetio Komercijalnu banku za gotovo 50 miliona dinara. Viši sud proglasio ga je krivim jer je pojedina svoja preduzeća namerno ostavljao bez imovine, prebacujući sredstva na druga da bi izbegao plaćanje kredita. Rodić je 5. aprila 2011. godine postigao s tužilaštvom sporazum o priznanju krivice. Prema ovom sporazumu on je priznao izvršenje krivičnog dela koje mu se optužnicom stavlja na teret.
U kaznu zatvora mu je uračunato vreme koje je proveo u pritvoru od 27. oktobra 2009. godine, kada je uhapšen, do donošenja presude 27. jula 2011. godine.
U naredbi za izvršenje navodi se da se Radisav Rodić obavezuje da plati oštećenoj Komercijalnoj banci 48.949.002 dinara. Takođe, kao što smo već pomenuli, izrečena mu je mera bezbednosti zabrane vršenja svih dužnosti u vezi s raspolaganjem, korišćenjem i upravljanjem tuđom imovinom u trajanju od šest godina. O ovoj odluci suda obaveštena je i Agencija za privredne registre.
Presudom, u koju je „Politika” imala uvid, utvrđeno je da je Radisav Rodić od 1. marta 2001. do 20. jula 2005. godine, kao osnivač i vlasnik preduzeća „Glas javnosti”, „Manami”, „Ronako”, „Belege”, „NIP Glas”, „ABC produkt”, iskoristio svoj položaj u nameri da sebi s umišljajem pribavi protivpravnu imovinsku korist. Kako se navodi u ovom dokumentu, Rodić je preko preduzeća „Manami”, čiji je direktor bio Slavoljub Kačarević, glavni i odgovorni urednik lista „Glas javnosti”, uzeo kredit od 1.035.658 tadašnjih nemačkih maraka (31.549.045 dinara) s rokom otplate od pet godina radi osavremenjivanja redakcije i štamparije „Glasa javnosti” nabavkom štamparske mašine.
Preduzeće „Manami” je potpisalo sa Komercijalnom bankom ugovor kojim je odobren kredit od 31.549.045 dinara s grejs periodom do 30. juna 2002. Međutim, prvo je 15. januara 2002. godine preduzeće „Manami” promenilo ime u „ABC Produkt”.
Zatim je Rodić po sopstvenom priznanju 1. aprila 2002. svu imovinu „ABC Produkta” prebacio na svoje drugo preduzeće NIP „Glas”. Tako je preduzeće „ABC Produkt” ostalo bez imovine, a Komercijalna banka nije mogla da se obešteti za kredit koji je odobrila. Od ukupne sume Komercijalna banka je naplatila 5.466.235 dinara, a Rodić je, kako piše u optužnici, nezakonito stekao 26.082.810 dinara.
U presudi se navodi i da je Radisav Rodić na sličan način oštetio Komercijalnu banku za još jedan kredit i tako nezakonito stekao još 22.866.191 dinar.
Rodićevo preduzeće „Ronako” bilo je jemac za kredit koje je, uzelo preduzeće „Veko inžinjering” čiji je vlasnik Vekomir Joksimović, protiv koga se vodio razdvojen postupak. U dokumentu piše da je Rodić svojim uticajem obezbedio odobravanje kredita, iako preduzeće „Veko inžinjering” nije ispunjavalo uslove za dobijanje kredita. Razlog za ovaj kredit je bila navodna kupovina nepokretnosti u Višnjičkoj ulici 106 a u Beogradu. S Komercijalnom bankom je 22. oktobra 2002. godine sklopljen ugovor, a Rodićevo preduzeće „Ronako” bilo je u obavezi da upiše hipoteku na nepokretnost koju je posedovalo takođe u Višnjičkoj ulici. Međutim, navedena nepokretnost nikada nije preneta na „Veko inžinjering” niti je Rodić postupio po ugovornoj obavezi da na njoj uspostavi hipoteku, iako ga je Komercijalna banka više puta pozivala da to uradi. Hipoteka nikada nije preneta na „Veko inžinjering”, a s računa „Veko inžinjeringa” novac je u tri navrata prebacivan na račune Rodićevih preduzeća.
Prvo je 22. oktobra 2002. godine prebačeno na račun „Ronaka” 13.875.000 dinara, zatim je 11. novembra 2002. godine prebačeno 7.034.509 dinara na račun preduzeća „Manami” i istog dana 1.956.682 dinara na račun preduzeća „ABC Produkt”.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.