Prepiska Politike i Kurira (2015)
18. 10. 2015.
Ko pokušava da kupi Politiku
Pravila igre tabloidnog biznisa
„Adria medija grupa” osnovala je pre tačno mesec dana dve nove kompanije. Ćerke firme: „Adria medija solušn” i „Adria medija invest” osnovane su 18. septembra, a njihov zastupnik je Aleksandar Rodić. Prema podacima Agencije za privredne registre ovi privredni subjekti nalaze se na istoj adresi na kojoj je „redakcija Kurira” – Vlajkovićevoj 8.
Šta porodica Rodić smera s dve nove kompanije nije poznato. Ali, posmatrajući njihovo dosadašnje poslovanje, za njih nema ništa lakše nego osnovati novu firmu. Mustra njihovog porodičnog biznisa je sledeća: prvo osnuju novu firmu, a potom je ugase čim je opterete neplaćenim dugovanjima, čime oni koji su s njima sarađivali ostaju bez novca.
Tako su se rađala i nestajala preduzeća u njihovom vlasništvu. Na to ukazuje i Savet za borbu protiv korupcije. U svom izveštaju o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji navodi da su se Rodići u prošlosti više puta poslužili promenama u imenu i vlasništvu nad „Kurirom”.
Osim firme „Kurir info”, izdavača lista „Kurir” krajem 2005. godine osnovana je firma „Kurir net” koja je potom ugašena 2010. godine usled pripajanja s firmom „Kurir plus” i „Belege”. „Kurir plus”, koji je osnovan 2008. godine, pripojen je četiri godine kasnije firmama „Termol” i „Etigraf”. „Etigraf” je je u februaru te godine ugašen. Dok je „Termol” ostao u životu, ali je prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) u blokadi od 13. oktobra 2012. godine. Ona je u minusu za 213 miliona dinara. Prema podacima Narodne banke Srbije firma „Termol”, osim što duguje poreze državi, radnicima nije uplaćivala poreze i doprinose.
Na spisku onih koji su ostali nenamireni je i „preduzeće Kontal” za prodaju štamparske opreme, ali i firmi „Beozaštita” koja se bavi bezbednošću i zdravljem na radu. Za ovom firmom ostao i je i neizmiren dug prema Rajfajzen banci. Osim toga, ostao je uskraćen i jedan broj poverilaca koji su dobili sudsku zaštitu, ali nisu imali iz čega da se naplate. U NBS napominju da na spisku poverilaca nema fizičkih lica jer u to vreme nije postojala zakonska obaveza banaka da prijavljuju njihove račune u Jedinstveni registar računa kod Narodne banke Srbije.
Kako stvari trenutno stoje, „Kurir” je deo jedne od najvećih medijskih kuća na zapadnom „Balkanu Adria media grupe”.
Preduzeće „Kurir info” je 10. decembra 2013. godine saopštenjem obavestilo javnost da je postalo novi vlasnik 100 odsto udela kompanije „Adria media Srbija”. Vlasnik 100 odsto udela u preduzeću „Kurir info” d. o. o. ima Aleksandar Rodić koji je nakon obavljenog preuzimanja upisan i kao vlasnik 100 odsto udela u preduzeću „Adria media Srbija”. Aleksandar Rodić u svom vlasništvu ima i firme „Kurir info”, „Srpska medijska grupa”, „Brendmark info”, „Glasnik”, „Digitalni grad”, „Fatman”, „Social media hab”, „Providus”.
A sve je počelo još 1998. godine kada je njegov otac Radisav Rodić, koji se do tada bavio transportom i trgovinom, okupio grupu nezadovoljnih novinara koji su napustili „Blic”. Zajedno sa sinovima Aleksandrom i Vukadinom je ušao na medijsku scenu kada je osnovao „Novi Blic” ubrzo preimenovan u „Glas javnosti”. Tabloid „Kurir” se na kioscima pojavio na Đurđevdan 2003. godine, posle ubistva premijera Zorana Đinđića.
Nekoliko godina kasnije ušao je u rat s tadašnjim ministrom finansija Mlađanom Dinkićem zbog neplaćanja poreza. Poreska uprava je tada optužila Rodića za najveći pokušaj prevare u naplati PDV-a za iznos veći od 400 miliona dinara. Kao posledica toga tokom predizborne kampanje 2008. godine „Kurir” je na 40 naslovnih strana imao fotografiju Mlađana Dinkića, u negativnom kontekstu. Dinkić je kasnije tužio „Kurir” za sve laži iznete o njemu i dobio desetine presuda na sudu.
Kada je na vlast došla koalicija DS, G17 plus i SPS, „Kurir” im je omogućio da se preko njegovih stranica obračunavaju kako s protivnicima u svojim redovima, tako i s političkim protivnicima među kojima su bili funkcioneri Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić.
Međutim, tadašnja vlast 2009. godine podiže optužnicu protiv Radisava Rodića zbog nevraćanja kredita, koji ubrzo završava u zatvoru. Prema pisanju medija bivši režim pristaje da Rodić, umesto u zatvoru, kaznu služi na VMA, ali da zauzvrat preuzmu glavnu ulogu u uređivanju tog tabloida. Ta veza „Kurira” i vladajućeg režima jasno se vidi na slučaju Dušana Bjelopetrovića, koji je kao savetnik u Ministarstvu pravde dolazi u upravu „Kurira”. Bjelopetrović postaje direktor firmi „Balkan njuz grup” i „Društvo osnivača i izdavača štampanih glasila Srbije”, koje su u vlasništvu sina Radisava Rodića Aleksandra, koji preuzima vođenje očeve firme.
Bjelopetrovićevim dolaskom, kompanija kao da doživljava poslovni preobražaj. Prema podacima APR „Kurir” 2010. godine beleži prihod od milijardu dinara, koji ostaje približno toliki i narednih godina, da bi na primer u 2013. godini izbio na 1,2 milijarde dinara.
Medijski monopol
Član 63. Zakona o zaštiti konkurencije predviđa da se prijava koncentracije podnosi Komisiji u roku od 15 dana od sticanja kontrole. „Adria media”, koliko je poznato, nije stekla kontrolu nad „Politikom”. Međutim, stav 1. istog ovog člana zakona kaže da se 15 dana od zaključenja sporazuma ili ugovora koncentracija mora prijaviti. S obzirom na to da javnosti nije poznato šta u ugovoru piše, nejasno je da li je „Adria media” zakasnila s prijavom koncentracije pred nadležnim organima. Antimonopolskoj komisiji vlasnici ovog preduzeća se, bar za sada, nisu zvanično obratili.
Takođe, kompanije su u obavezi i da svako sticanje akcija veće od pet odsto prijave Beogradskoj berzi i Komisiji za hartije od vrednosti. Nakon toga Komisija je dužna da taj dokument javno objavi.
Adria media Srbija – Kad je u pitanju ova kompanija ona ima relativno stabilne prihode tokom ovog perioda, ali je ipak njena glavna karakteristika kontinuirano negativno poslovanje koje je „pojelo” ceo kapital kojim je ova kompanija raspolagala. Dakle, tokom celog perioda (i pre), ova kompanija pravi gubitak iz poslovanja, a u 2011. i 2012. je ostvaren i krajnji (neto) gubitak. U poslednjoj godini krajnji rezultat je pozitivan, ali isključivo kao posledica visokih ostalih prihoda. I ova firma nije mnogo zadužena, pa to nije glavni razlog ostvarivanja loših rezultata.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.