Prepiska Politike i Kurira (2015)
09. 10. 2015.
List pristojne Srbije
Dobrojutro, Ljiljo, što širiš dezinformacije kad se istina nemože sakriti neistinitim i lažnim informisanjem javnosti. Poz. Raja Rodić SMS poruka osnivača „Kurira” zatekla me u Lajpcigu, na konferenciji Evropskog centra za slobodu medija (ECPMF, European Centre for Press and Media Freedom), nove medijske kooperative za zaštitu novinarske profesije, u čijem sam Upravnom odboru. Pretpostavljam da je Rodića, nedavno osuđenog na dve godine zatvora i šest godina zabrane obavljanja svih dužnosti vezanih za raspolaganje, upravljanje i korišćenje tuđom imovinom, naljutila naša jučerašnja naslovna strana („Kurir” ponovo pokušava da kupi „Politiku”) toliko da mi se obratio u maniru beogradskog tabloida.
Nije lepo rugati se, ali Rodićeva poruka glavnoj urednici „Politike” možda najbolje ilustruje jaz koji postoji između profesionalnih, pristojnih medija – i onih drugih. To su različiti svetovi.
Novine koje upravo čitate najuglednije su koje su ikada postojale u našem delu Evrope, ali ni to nije dovoljno reći da bi se objasnili mesto „Politike” u istoriji Srbije, i moć „Politike” nad kolektivnom imaginacijom srpske nacije..
Da tabloid sumnjive reputacije želi da kupi dragulj srpskog novinarstva prvi put smo saznali pre nekoliko godina, još za vlasti Demokratske stranke, i to zahvaljujući svađi Čedomira Jovanovića sa „Kurirom”. Gorko sada zvuči prisećanje da je javnost u Srbiji pre deset godina bila razočarana i izborom nemačkog VAC-a za partnera „Politici”, jer se činilo da je ovaj lanac nemačkih provincijskih listova nedovoljno ugledan partner čak i onoj „Politici” čiji se ugled znatno srozao devedesetih godina prošlog veka. A sada je taj lanac prodao svoja potraživanja Aleksandru Rodiću i onima koji stoje iza njega.
Nešto tu do neba smrdi. „Politika” će nastaviti profesionalno da obaveštava svoje čitaoce apsolutno o svemu što njeni novinari saznaju, kad je reč o mutnim radnjama u kojim je vlasništvo nad „Politikom” menjalo ruke. O sudbini ovog lista ne bi se smelo govoriti krišom i u uskim krugovima. Kad su privatni vlasnici „Vol strit žurnala” prodavali ovaj ugledni list Rupertu Mardoku, podnosili su javnosti računa o kupoprodaji jer je medijski mogul za njih predstavljao „reputacioni rizik”.
Srpska država postavlja polovinu članova uprave „Politike”. To automatski znači da javnost ima pravo da zna sve što je u vezi s „Politikom” , jednom od poslednjih ustanova koje su Srbiji ostale iz davnina. Prikrivanje bilo čega u vezi s „Politikom” zato bi bio – poslužiću se rečnikom tabloidnih kolega – prvorazredni skandal.
Komentari (2)
ostavi komentar10.10.
2015.
ЗАТИТИТИМО ПОЛИТИКУ
Ако би се то десило , био би то тотални суноврат правог новинарства и победа примитивизма над професијом која се зове новинарство,а ако хоћете и друштзвом. Зар власник једних новина које се зову Курир и које су симбол новинарске каљуге може да под своје стави један угледни полиотички дневник, најстарију новинску кућу на Балкану?Очито, да се и то може у Србији.Власт мора јасно да каже где је место таквим андегрануд листовима који вуку по блату и за које назив таблоид звучи као нешто што је по површини те каљуге. Курир је дно дна новинарства, цивилизације, то је "новина" чији је власнбик осудјен коме је забранјено да се бави одредјеним пословима, а он би да купши Политику и да се са гчлавном уредницом Смајловић онако примитивно обрачунава. Позивам државбу Србију, министартво информисања, владу, Вучића, удружења новинара, све новинаре радно ангажоване и оне у пензији да се огласе и да онемогуће да се Политика "пода" једној наказној уређивачкој политици која се зове - курир. Дигнимо глас проитив тих носилаца примитивизма у друштву који би са самељу и униште право новинарство.Потписујем се пуним именом и презименом,Драгиша Петровић, дугогодишеи новинар Радио Крагујевца и Радио Београда 1,одакле сам отишао у пензију.
Odgovori09.10.
2015.
БАШ ТАКО!
Потпуно сам сагласан да на медијском небу Србије смрди! Али не од сада, суноврат је почео наметањем ”нових вредности” које, само по себи, подразумевају скандалозне таблоиде, полуписмене или скроз неписмене тзв новинаре и још горе, приучене ко зна где, уреднике, увођење тв програма које ”народ хоће” - могао бих, као свако од нас, да ређам у недоглед. И зашто и коме то треба? За заглупљивање, отуђење, губљење самосвести, идентитета, да бисмо деловали као да смо пали са Марса и да су нам, примера ради, чак и Дечане градила тамо нека измишљена и сада, тобоже, својевремено поштована локална племена. Гнушам се и помисли да ”Политика” припадне тамо неком, уважавам настојање Смајловићке и екипе, ценим ”Новости” које су под Чукићем, рецимо, имале баснослован тираж, а сад те две једине ПРАВЕ новине угуравају у руке безимењака са капиталом и нас, читаоце, хоће да лише добре професионалне традиције и усмере на измишљотине, примитивизам, сензације без основа, вулгарност, завиривање у туђи тањир и постељу - све ружно од којег бежи и поштен свет на западу којем тежимо. Не дајте се, новинари Србије! Хоћу да верујем како и ова власт неће дозволити да баш сви медији оду странпутицом. У супротном, овај наш нахерени брод ће, на жалост, потонути у пучини којој нас препоручују. Баш тако !
Odgovori