Pogledi
01. 06. 2020.
DRUGI PIŠU - Vašington post
Kako bi zapadni mediji izveštavali o Mineapolisu da se to događa u nekoj drugoj zemlji
Poslednjih godina međunarodna zajednica je snažno upozoravala na pogoršanje stanja političkih i ljudskih prava u Sjedinjenim Američkim Državama pod režimom Donalda Trampa. Sada kada SAD imaju već 100.000 žrtava pandemije virusa korona, ta nekadašnja britanska kolonija zapala je u vrtlog etničkog nasilja. Eksperti za zbivanja u Americi kažu da se iz ćutanja međunarodne zajednice jasno vidi koliko je ona umorna i paralisana svime što se tamo događa.
Ameriku je uzdrmalo nekoliko viralnih video-zapisa na kojima se vidi kako snage bezbednosti, bez ikakve sudske odluke, vrše klasičnu egzekuciju nad pripadnicima crne etničke manjine. Ustanak je izbio u Mineapolisu nakon što je javnost mogla u onlajn verziji da vidi snimak ubistva Džordža Flojda, crnca koga je prethodno napao jedan pripadnik snaga bezbednosti. Tramp je odmah posegnuo za Tviterom i požurio da crnce koji su protestovali nazove „propalicama“ i da zapreti slanjem vojnih snaga. „Čim počne pljačka, otvaramo vatru!“ saopštio je Tramp.
„Razume se, jasno nam je da su crnci ljuti zbog decenija nekažnjenog zlostavljanja“, kaže je Dž. Skot Fic, pripadnik bele etničke većine iz Minesote. „Međutim, ovakvim demonstrativnim jurišima su stvarno preterali i prešli granicu dozvoljenog. Zar nisu mogli da nađu neki mirniji način, da, recimo, ćutke kleče?“
Etničko nasilje već generacijama potresa Sjedinjene Američke Država, i pre nekoliko decenija privuklo je pažnju celog sveta; međutim, odnedavno se sve manje izveštava o tome jer se čini da se uopšte ne nazire kraj opresije. „To su drevne, neobjašnjive mržnje koje pothranjuju etničke sukobe i neravnopravnost“, kazao je Andreja Dulić, strani dopisnik čije se poznavanje američkog engleskog jezika svodi na jednosemestralni kurs koji je pohađao na fakultetu i povremeno korišćenje aplikacije Duolingo na mobilnom telefonu. Kad smo mu rekli da su Sjedinjene Američke Države stare svega nekoliko stotina godina, slegao je ramenima i kazao: „U mojoj zemlji još ima ruševina iz vremena rimske imperije. Amerikanci u svojoj predstavi o kulturi misle da zgrada od 150 godina predstavlja drevnu starinu.“
Britanija se obično pomno interesuje za sve što se događa u njenoj bivšoj koloniji, ali je i ona sada pogođena novim virusom korona. „I mi smo se zbog virusa suočili s nekoliko prepreka, ali neki Britanci na ovu poplavu bolesti, nezaposlenosti i nasilja u Sjedinjenim Američkim Državama gledaju kao na dokaz da Amerika nikada nije ni bila spremna da valjano upravlja sobom i da je bilo potpuno očekivano da se vrati plemenskoj politici“, kaže Endru Darsi Mortington, ekspert za američka pitanja iz Londona. Dok smo razgovarali sa njim na ekranima je bljesnula najnovija vest o tome da je od virusa Korona u Britaniji preminulo gotovo 40.000 ljudi, kao i da 61 posto svih zdravstvenih radnika koji su preminuli čine crnci ili ljudi bliskoistočnog porekla. Činilo se da Mortington ne obraća pažnju na to. „Kao što rekoh, mi se ovde ne srećemo s tipično američkim rasističkim problemima.“
Tramp, nekadašnji domaćin televizijskog rijalitija, organizator konkursa lepote i biznismen, svojevremeno je za afričke zemlje izjavio da su „klozetarske“. Sada se, međutim, ugleda na afričke diktatore koji šire nadrilekarske recepte, poput Jahije Džame iz Gambije, koji je tvrdio da se sida može lečiti bananama i čajevima i taj svoj metod je nametnuo stanovništvu, što je dovelo do gubitka mnogih života. Tramp je, po svemu sudeći, preporučio da se u organizam unese varikina a da se virus korona ubija sunčevim zracima. Takođe je izjavio da preventivno uzima hidroksihlorokin, lek na osnovu kinina, današnjeg sredstva za borbu protiv malarije u tropima. Lekari su upozorili da se ne pribegava takvim načinima prevencije ili lečenja infekcije virusom korona.
U međuvremenu, Amerikanci koji očajnički pokušavaju da pobegnu iz zemlje suočavaće se sa sve većim izazovima kada pokušaju da pređu granicu, zato što su pogrešno upravljanje zemljom tokom epidemije i etničke napetosti učinili da oni postanu nepoželjni gosti. Ipak, neke velike američke trgovinske kuće, poput Nejmana Markusa, nadaju se da će uspeti da privuku kupce tako što im nude tradicionalna kolonijalna putešestvija iz mašte karakteristična za 19. vek, u vidu kratkih pantalona od platna kaki boje, u sklopu modne kolekcije „Moderni safari“. „Korisni detalji i zagasite neutralne boje u susretu sa klasičnom ženstvenošću“ - tako glasi potpis ispod reklamne fotografije neke bele lepotice. Doduše, viziri nisu uvršteni u modne aksesoare.
Neke zemlje razmatraju mogućnost da američkim crncima ponude specijalni azil. „Pripadnici bele etničke većine formiraju naoružane milicije, zahtevajući da se njihovim pripadnicima odobri da se vrate na posao i nastave da rade za klasu bogatih koji o radnicima govore kao o ’ljudskom kapitalu’, uprkos ogromnom riziku koji to predstavlja za same radnike“, kaže Mustafa Okango, antropolog iz Najrobija. „Time se vraćaju u vreme kada je ropstvo predstavljalo okosnicu američke privrede. Prvi radnici bili su upravo crni robovi, a oni su tretirani kao radna imovina.“
Afrika bi mogla da bude idealno odredište za azil, jer je nekoliko afričkih zemalja uspelo da obuzda epidemiju virusa korona zahvaljujući rano preduzetim agresivnim profilaktičkim merama i uvođenju novina u testiranje na prisustvo virusa. U Senegalu, zemlji od 16 miliona stanovnika, korona je odnela samo 41 život. „Svi su predviđali da će Afrika potonuti u haos“, kaže Okango. „Ovo je dokaz da vas to što imate crnu boju kože u ovom svetu ne mora ubiti, ali ako u Americi imate crnu boju kože, onda je jasno da od toga možete stradati.“ Afrička unija nije odgovorila na naš zahtev za komentar, ali je izdala saopštenje u kome je navela da „veruje u američka rešenja za američke probleme“.
Širom sveta lokalne nevladine organizacije, slavne ličnosti, borci za ljudska prava, pa čak i studenti daju sve od sebe kako bi prikupili novac i podigli nivo svesti o teškoj situaciji u Americi.
„Tužno je to što Amerikanci nemaju vladu koja bi bila u stanju da im obezbedi testove za virus Korona pa čak ni redovnu mesečnu novčanu pomoć od koje bi mogli da prehrane svoje porodice“, kaže Šarlota Džonson, osamnaestogodišnja studentska aktivistkinja iz Liberije, koja je preživela pandemiju ebole. „Kako je moguće da je sto hiljada ljudi preminulo, da gradovi gore, a da zemlja nije proglasila ni jedan jedini dan žalosti? Tamo očigledno nisu važni životi, naročito životi crnaca. Kao da žive u neuspeloj državi.“
* Prevelo Udruženje novinara Srbije. Izvorni tekst pogledajte OVDE.
Komentari (1)
ostavi komentar01.06.
2020.
Izgubljeni u prevodu
Nepotpun, proizvoljan prevod: uvodni pasus izvornika kaže da su i ličnosti i njihovi citati izmišljeni. Je li to slučajno izgubljeno u prevodu?
Odgovori