Pogledi
04. 05. 2020.
Novinarstvo u eri korone: Šta bi dao da si na radnom mestu
Kliše je postala fraza da nakon korone ništa na svetu neće biti isto. Jedna od oblasti u kojoj su promene već postale vidljive je novinarstvo. Kakvi su trendovi i šta je već posle mesec i po dana moguće zaključiti.
Rečeno je u prethodnih nekoliko nedelja nebrojeno puta kako se Kamijev roman „Kuga“ pokazao kao proročanski, mada je većina koja je o tome govorila komentarisala uglavnom široke poteze. Naročito je, međutim, fascinantno kako Kamijeva knjiga napisana prije više od sedamdeset godina precizno pogađa detalje, pa narator tamo na jednom mjestu doslovno kaže: „Uprkos nestašici papira koja je bila sve veća i koja je neke periodične listove prisilila da smanje broj stranica...“
I zaista, smanjivanje broja stranica i na srpskom tržištu štampanih medija bila je prva reakcija pojedinih periodičnih listova. U kratkom komentaru pod naslovom „Prevencija i zaštita“, odgovorni urednik nedeljnika „Vreme“ Filip Švarm već 26. marta, desetak dana od proglašavanja vanrednog stanja piše: „Srbija je u vanrednom stanju. (...) U toj i takvoj situaciji, uloga nezavisnih medija je nezamjenjiva. (...) Nedjeljnik ‘Vreme’ u svemu ovome ima istaknutu ulogu. Nikada nam u tri decenije postojanja nije bilo lako, pa ni danas. Kao što smo do sada pregurali svašta, tako ćemo i ovo. A da bi uspjeli u tome, ne samo da moramo raditi od kuće koliko god nam profesija dopušta, nositi maske i primjenjivati sve što je neophodno, nego i obezbjediti rad i izlaženje našeg nedjeljnika u doglednom periodu. Jedna od tih mjera prevencije i zaštite jeste i privremeno smanjivanje broja strana ‘Vremena’ sa 64 na 48. Ništa se drugo neće promijeniti – bićemo samo rigorozniji u izboru tema i kvantitetu nadomještavati kvalitetom. Na ovaj potez smo bili prinuđeni zbog sve težih i nepredvidljivijih uvjeta poslovanja, kako ne bismo došli u situaciju da iznevjerimo čitaoce na čije razumijevanje u potpunosti računamo. Konkretno: brojni prodajni objekti su zatvoreni ili se zatvaraju, radno vrijeme svih je znatno skraćeno, distribucija postaje sve teža i neizvjesnija – da ne nabrajamo dalje.“
„Vreme“ nije jedini periodični list koji je smanjio broj stranica. Isto tako, periodični listovi nisu jedini štampani mediji koji su se suočili sa specifičnim problemima u eri korone. Jedan je onaj koji je već pomenut u citiranom fragmentu: „rad od kuće koliko god profesija dopušta“. Dva su specifično povezana sa merama koje su srpske vlasti sprovele u borbi protiv virusa kovid-19. To su zabrana izlazaka osoba starijih od šezdeset i pet godina odnosno policijski čas koji se u toku vikenda i praznika znao protegnuti i na tri i po dana. Prema svim istraživanjima i statistikama, upravo populacija starija od šezdeset i pet godina prednjači kad je reč o čitaocima novina. Kod ove društvene grupe, mnogo manji procenat ljudi se informiše preko interneta u poređenju sa „tradicionalnim medijima“. Njihova nemogućnost da lično kupuju novine vrlo brzo se odrazila i na tiraže. Takođe, priseljenost redakcija da zbog produženih policijskih časova izdanje trobroje i četverobroje, uticala je na to da dnevne novine više puta nemaju zasebna izdanja za petak i subotu koja su često, zbog TV programa i propratnih dodataka, prodavaniji u odnosu na izdanja drugih dana. To je takođe faktor koji nanosi direktnu ekonomsku štetu dnevnim listovima.
Ipak, u Beogradu, barem dosad, nije bilo ozbiljnijih „žrtava“ na tržištu dnevne štampe. U susedstvu nije bilo tako. Već prvih dana, prištinski „Koha ditore“ je potpuno odustao od štampanog izdanja, dok je sarajevsko „Oslobođenje“ smanjilo broj stranica. U Hrvatskoj, prema pisanju „Novosti“, tjednika u izdanju Srpskog narodnog vijeća, u nekoliko redakcija je došlo do ozbiljnog smanjivanja ličnih dohodaka.
Ipak, dok se mnoge zemlje Evrope i regije pripremaju što za popuštanje mera što za ukidanje vanrednog stanja, postavlja se pitanje koliko promene u dinamici novinarskog rada mogu postati trajne. Svako ko ima insajdersko novinarsko iskustvo, zna da se novine kakve poznajemo stvaraju u sinergijskoj atmosferi redakcije. Svaka prava redakcija, svaka redakcija dostojna tog imena, uvek je više od prostog zbira svojih članova. Ideje koje nastaju u razgovoru, tokom „brejnstorminga“, ne mogu biti zamenjene idejama koje novinari nude uredniku radeći od kuće. Takođe, redakcija je i „meeting point“ u koji navraćaju vanjski saradnici, prijatelji kuće te svi drugi koji igraju ulogu u i oko nekih novina. U tom smislu, pad kvaliteta koji se skoro nužno dešava uz rad od kuće potencijalno je mnogo gori od pada kvantiteta u kontekstu broja strana.
Među tezama koje su se pojavile kad je reč o posledicama epidemije kovida-19 na društvo u celini dominira ona koja kaže da će ona samo ubrzati trendove koji su već ranije započeli. U kontekstu medija, naročito štampanih, to se doima kao tačna prognoza. Već godinama se paralelno smanjuju tiraži novina, kao i budžeti za konkretne žurnalističke žanrove. Sve je manje dopisnika, pošto se njihov rad pokušava zameniti agencijskim vestima. Sve je manje reportera na terenu, a njihov se rad pokušava nadomestiti agregacijom statusa sa društvenih mreža koji ispisuju slučajni prolaznici sa lica mesta. To stvara „savršenu oluju“ koja novine istovremeno čini i manje atraktivnim i manje relevantnim.
Epidemija se u tom smislu javlja kao kriza u svom izvornom i etimološkom značenju: kao prelomni trenutak u procesu bolesti nakon koga kreće ili smrt ili ozdravljenje.
Komentari (1)
ostavi komentar22.05.
2020.
rad od kuce
Mnoge kolege iz redakcija su prvi put polovinom marta prešli na rad od kuće. Za dopisinike, šrafove bez kojih ne mođe svaka normalna redakcija, to je normalno ili nema većeg meraka od toga da ti radno mesto na metar i po od kreveta, možeš da duvaniš, mezetiš i ispijaš mehku rakijicu iz čokanja bez da ti neko preti kaznom i sl... Odeš na teren ponekad, dnevni događaji se ne prate kao nekad jer kad odeš na događaj i dok se vrneš, redakcije već prenlle od a do š šta je neko negde reko, a za štampano već zastarelo... Ukinuli gloduri i uredništva klasnični , stari , dobri izveštaj, gde se gradira ono najbitnije, bitno i manje bitno, ako pretekne prostor za ovo poslednje. Dakle, nije strašno raditi od kuće, kad npr. od svih redakcija dnevnih listova samo " Novosti" imaju dopsiništvo s prostorijama u drugom najvećem gradu u Srbiji - Novom Sadu.
Odgovori