Pogledi
11. 01. 2025.
Urednica Studentskog dnevnog lista Marija Vidojević: Kada istina postane igra, a privatnost kolateralna šteta
U vremenu kada svaka informacija može biti potencijalno oružje i kada su mediji pretvoreni u oruđe moćnika, pitam se šta znači biti novinar danas? Zanimljivo je to kako su se kroz godine promenile uloge. Novinari koji su nekada bili sinonim za zaštitnike istine, pretvaraju se polako u izvršitelje moći. Činjenice se često gube u moru dezinformacija, dok se privatnost ljudi stavlja na kocku poput robe koja se nudi na tržištu senzacija.
Marija Vidojević (foto: privatna arhiva)
Dok na fakultetu učimo da su etika i objektivnost temelj profesije, realnost medijskog sveta često prikazuje drugačiju sliku. Novinarstvo, koje bi trebalo da bude stub slobodnog i pravednog društva često postaje sredstvo manipulacije i trka za profitom, dok je glas običnih ljudi sve tiši. U praksi se ne govori o etici i javnom interesu, već se polemiše o stranačkoj lojalnosti gde se ljudi bez ikakvog novinarskog iskustva zapošljavaju, a ja kao student novinarstva pitam se - kakvo je dno profesije, ako je ovo vrh?
Aktuelni studentski protesti koji traju već više od mesec dana za mene nisu samo borba za pravdu, već i prilika da sagledam šta znači biti glas promena i kako mediji o tome izveštavaju. Imamo novinara koji poštuju Kodeks i hrabro i verodostojno prenose suštinu studentske borbe, ali sa druge strane imamo i one koji traže isključivo senzaciju i koji krše novinarsku etiku ne bi li na taj način dobili veći publicitet. Upravo takva polarizacija prikazuje odraz medijskog stanja u Srbiji.
Pitam se gde je nestalo vreme kada su novinari nosili odgovornost za sve što napišu, za sve što kažu i vreme u kome je svaka informacija morala biti proverena. Imamo slučaj gde su Novosti bez imalo stida objavile pasoše Lazara i Luke Stojakovića, studenata koji učestvuju u blokadama. Da, dobro ste čuli – objavili su pasoše. To nije izveštavanje, tu se novinari igraju sa životima tih studenata pretvarajući njihove lične podatke u političke alate. U današnjem medijskom sistemu ne postoji više nikakvog srama da se privatnost upotrebi ako oružje, a sve to pod maskom takozvanog javnog interesa.
Prisetimo se slučaja sa transparentom „DIF JE (U)STAO”, gde je ćirilično slovo „U” postalo simbol, a sve kako bi se izgradio narativ koji nije ni približan stvarnom svetu. Optužbe za ustavštvo na račun studenata zbog jednog slova postale su sinonim za političku manipulaciju, a novinari se nisu potrudili ni da provere šta je istina.
Kada vidim na koji način pojedini mediji izveštavaju o studentskoj borbi, ne mogu, a da ne osetim gnev i razočaranje. Naslov „Zahtevi su ispunjeni, i šta sad? Da li je to dovoljno za prestanak blokada? Jasno je ipak da je politička igra u pitanju” je samo jedan od primera obmanjivanja javnosti.
Kako je moguće da već dobijamo „dokaze” o ispunjenim zahtevima, a krivci za napad na studente još uvek nisu odgovarali? Slična situacija je i sa naslovima koji prikazuju navodno „nasilne proteste”, a svako ko je bio prisutan mogao je da vidi da su studenti umesto kamenja držali svoje indekse u rukama.
Kada malo bolje razmislim, mediji su postali najgori oblik političkog spektakla. Imamo tabloide koji se tokom izveštavanja sa protesta usmeravaju na diskreditaciju studenata, optužujući ih za nasilje koje nisu počinili, povezuju ih sa stranim organizacijama, političkim partijama, nazivaju ih plaćenicima i iznose besmislene tvrdnje na račun studenata. Upravo mediji danas bez trunke istine stvaraju sliku agresivnih i manipulisanih studenata ne bi li skrenuli pažnju sa stvarnih problema sa kojima se suočavamo mi kao studenti.
Novinarstvo danas nije savršeno, nikada nije ni bilo, ali mislim da se trenutno novinari suočavaju sa najvećom krizom identiteta. Ono je postalo sve sem sredstva za prenošenje istine. I zato moram priznati, osećam se obeshrabreno. Istina je postala roba, a novinari trgovci njome. Izveštaji sa protesta, targetiranje i napadi na studente su samo početak kraja onog novinarstva koje bi trebalo da bude zaštitnik naših prava, slobode i mišljenja.
Zato se sada pitam – šta nama, mladima, preostaje u društvu gde istina više nije cilj i gde politička manipulacija postaje norma?
Autorka teksta je urednica portala “Studentski dnevni list”, Filozofskog fakulteta u Nišu
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.