Pogledi
25. 12. 2024.
In memoriam: Stojan Todorović - Junačina novinarska, veličina ljudska
Napustio nas je zauvek još jedan legandarni hroničar Timoka i Krajine, častan i dostojanstven, velikodušan i iskren, studiozan i vispren novinar koji se svom snagom borio za pravdu i istinu, za najplemenitije ljudske vrednosti, za lepšu i ponosniju Srbiju na istoku.
Bio je do poslednjeg daha iskreni rodoljub, zaljubljenik u rodnu Azbukovicu i Podrinje, neraskidivo vezan za istočnu Srbiju. Stojan Stole Todorović. Doajen novinarski i vrsni "Politikin" dopisnik, ratni izveštač sa poslednjih bojišta nastalih raspadom SFRJ, hrabar i neumoran. Junačina novinarska, veličina ljudska.
Teška bolest slomila ga je 21. decembra ove, 2024. godine.
Rođen je u gorštačkom selu Donja Ljuboviđa kod Ljubovije 1947. U Zaječar je došao 1975. i do poslednjeg životnog trena tu ostao.
Odlikovao se stalnom trkom s vremenom da njegov rukopis blagovremeno stigne na stranice "Politike", da se dokaže u požrtvovanosti u profesiji kojoj je temeljno služio. Javljao se iz dana u dan sa najznačajnijih događaja u Timočkoj Krajini, predano se borio da njegova redakcija bude zadovoljna, a urednici srećni što imaju tako odanog i savesnog delatnika.
Stojan je prednjačio i brzinom i umećem i željom da i ostale kolege ne izostanu ili zastanu, da budemo tim, jedna duša. Divni su to bili dani tada cenjene i časne profesije, druženja i prijateljtsva za sva vremena. Za nezaborav.
Stojan je puno pričao o svojim kolegama iz "Politike" u kojoj je počeo da radi 1973. godine, dičio se Učom Milivojevićem, legendarnim "Politikinim" urednikom i dopisnikom iz Varšave, poniklim u zaječarskom "Timoku", čovekom koji je stigao do novinarskih vrhova.
Nije mogao a da, u svakoj zgodnoj prilici, ne spomene i svoju spisateljsku sabraću, Rajka Čukića, pesnika Tomu Mijovića, TV reportera Čedu Nikolića iz Lubnice, Desimira Milenovića, Milutina Tijanića, Jelenka Ranđelovića i Serjožu Lajkovića, te Vaska Ivanovića, Cojleta Stojićevića, Peru Jankovića, Pavla Kosina.
Stojan je posle Učiteljske škole u Šapcu završio Fakultet političkih nauka u Beogradu. I tad je, kao studnet, prvi put kročio u "Politikinu" kuću.
Raznosio je novine po metropoli, posle, 1973. godine, stigao je do Beogardske hronike i Sportske redakcije.
Kada je trebalo da zajedno sa kolegama ostane u matičnoj redakciji, kao i mnogi drugi, prihvatio je predlog da ode u Zaječar za dopisnika. Rekli su mu da je to izazov, da će biti među prvim ličnostima u gradu, biće sigurno zadovoljniji nego da je u velegradu. I nije se pokajao.
Ostao je na pobrđima Kraljevice do poslednjeg daha. A gledao je Kraljevicu kao svoju kuću. Šetao je zelenim krajolicima, bavio se džogingom, odlazio sa društvom "u pečrurke", družio se s prirodom, provodio dane i godine sa planinarima i izviđačima.
Stojan je posebno voleo Sokobanju. Napisao je i izuzetnu knjigu o boravcima Ive Andrića u Sokobanji, dugo je pripremao knjgu "Moji Timočani", napisao je sjajne tekstove za razne publikacije.
Godinama je sarađivao sa časopisom "Nasleđe" Istorijskog arhiva u Zaječaru.
Ponosio se što je dugogodišnji član Udruženja novinara Srbije.
Dobijao je značajna društvena priznanja i nikad nije želeo da se time podiči.
S ljubavlju je pisao i govorio o borskim rudarima i negotinskoj manifestaciji "Mokranjčevi dani", o ljudima sa Stare planine, o đerdapskim graditeljima i dunavskim alasima, o zaječarskim lekarima, o krajinskim vinogradarima.
Umeo je da kaže da je u svojoj bogatoj karijeri napisao novinarskih tekstova odavde do Beča i nazad. Ljubomorno je čuvao i svoje istorijski vredne zapise sa ratišta.U slobodnom vremenu dugo je drugarima recitovao Crnjanskog. Znao je napamet svaki njegov stih.
Često je spominjao oca Tošu, šumara sokoloplaninskog, gorštaka koji je znao kako decu vaspitati i uliti im čeličnu ljubav rodoljublja, čojstva i čestitosti. Otac Toša bio je Stojanov oslonac životni čiju je mudrost i bistrinu uma uporno sledio.
U tom smeru učio je i svoju decu, svoju Milicu i svog Uglješu.
Supruga Ljiljana je bila i ostala do polslednjeg časa velika ljubav i radost. Porodica je Stojanu bila sve blago ovog sveta.
Stojan Stole Todorović, ljudska i novinarska veličina. Zauvek.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.