Naslovna  |  Aktuelno  |  Pogledi  |  O štampi u Vojvodini u vreme Austro-Ugarske i danas
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Pogledi

04. 04. 2024.

Autor: Dejan Tomić

O štampi u Vojvodini u vreme Austro-Ugarske i danas

Suočavamo se ovih dana u medijima raznih vidova sa napadima i pretnjama novinarima u Vojvodini i njihovim odbranama.

Verovatno, nezadovoljni njihovim profesionalnim radom, na društvenim mrežama oglašavaju se oni koji nisu profesionalni novinari i tako dolazimo do pitanja: ima li u Novom Sadu, Vojvodini, pa i Srbiji profesionalnog suočavanja novinara i kritičkog stava?

Ova situacija neumitno nas vraća na godine pred Prvi svetski rat kada su u ondašnjoj Austro-Ugarskoj vladali sasvim drugi odnosi i kada su se za očuvanje srpske narodnosne svesti, misli, nacije, istorije zalagali brojni novinari i ne samo oni, na stranicama tadašnje periodike.

Tadašnja periodika štampana je isključivo ćiriličnim pismom, što ukazuje da su se vlasnici listova i časopisa, kao i njihovi urednici, borili za očuvanje onoga što je bilo, a i danas je jedno od ključnih identiteta srpskog naroda.

Tada je u Novom Sadu izlazilo čak tri srpska dnevna lista: „Zastava“, koju je pokrenuo Svetozar Miletić u Pešti 1866. godine, zatim „Branik““ (1884-1914) i „Srpstvo“ (1910-1914). Za ondašnje brojno stanje stanovništva ovo je zaista, sa današnjeg stanovišta, neverovaran podatak. Uz to u Novom Sadu (Ujvideku), tih godina pred prvi svetski rat izlazili su i srpski časopisi „Letopis Matice srpske“, „Novi srpski vek“, „Trgovačka omladina“, „Finansijski glasnik“, „Dobrotvor“, „Školski glasnik“, „Žena“, humorističko-satirični časopis „Vrač pogađač“...

Relativno dobro poznavajući urednička opredeljenja ovih listova i časopisa sigurno je jedno, da bi se razvila velika polemika povodom svakog slučaja, pa čak i ovih današnjih. To bi bez sumnje umanjilo broj napada i prenji preko ovih današnjih društvenih mreža, ali te brojnosti nema, a internet i društvene mrže su idealne za eksponiranje svih i svakog.

U Vojvodini tada je skoro svaki veći grad imao svoje srpsko glasilo. Sombor, Pančevo, Vršac, Velika Kikinda, Sentomaš (Srbobran), Mitrovica, Zemun, Sremski Karlovci... i svi su oni imali kritički stav prema narušavanju srpskog jedinstva, očuvanja narodnog imena, vere, jezika i pisma.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi