Pogledi
02. 06. 2021.
Mehur od sapunice
Radomirovićeva struja je mogla da pobedi, ali je poražena samo zato što je konstrukcija njegove kule od karata bila sasvim naopako postavljena.
Da su se njegovi simpatizeri okupili u nedelju, drugog dana Skupštine, na ponovljenom glasanju za Upravu, mogli su da požanju uspeh i time mnogo otežaju situaciju novoizabranom predsedniku.
Ali nisu. Zašto?
Zato što je Radomirovićeva ekipa bila postavljena piramidalno. Na vrhu je bio Predsednik sa velikim P, pater familias, glava porodice, odmah ispod njega njegovi politički komesari, njegova elita, plemstvo... Na dnu piramide je plebs, sirotinja, običnjakovići, glasači i simpatizeri okupljeni na razne načine.
Pitanje je koliko je on zaista mogao da računa na te ljude, okupljene "kolektivno". Na njihov glas možda, ali na njihovo srce, sumnjam.
Izbornu komisiju sastavila je Radomirovićeva ekipa, logično, on je UNS-om u danima pred Skupštinu neprikosnoveno vladao, pa se glas onih koji nisu mili Predsedniku Radomiroviću vrlo slabo čuo. Dakle, imao je potpuno odrešene ruke da sebi prilagodi čitavu logistiku, pa tako i čisto svoje članstvo u izbornoj komisiji. Svih pet članova izborne komisije bili su njegovi ljudi. Na sednici Skupštine Predsednik je velikodušno dopustio da u tu komisiju uđu još dva člana. Slovom i brojem 2.
Namerno insisitiram na ovom odnosu brojeva. Pet prema dva, to je odnos snaga u komisiji koja se u subotu kasno uveče povlači da otvori glasačke kutije i prebroji glasove.
Zanimljivo je to da je ovako sastavljena Komisija prvo posegnula za kutijom koja je krila tajnu novog predsednika UNS-a.
Zašto? Pa zato što je, očigledno, to bila najvažnija činjenica u celoj konstrukciji. Ko je predsednik, to je bilo najvažnije pitanje.
Zato ni ne čudi činjenica da je vest o novoizabranom predsedniku stigla tako brzo, samo par sati posle početka rada Izborne komisije.
Dogodilo se čudo, Radomirović je izgubio, Rakočević pobedio.
Međutim, reakcija koja je usledila na ovu vest pokazuje svu promašenost Radomirovićeve konstrukcije. Onog časa kada je izgubio Predsednik, pater familias, kula od karata urušila se sama od sebe. Radomirovićeva ekipa ostala je bez glave i sva sila njegove podrške u UNS-u nestala je kao mehur od sapunice.
Zašto? Zar među njegovim vitezovima nije bilo snage da prihvate poraz u jednoj bitki, ali nastave rat i osvoje pobedu na drugom frontu, u Upravi UNS-a? Nije, Radomirovićevi simpatizeri su se prosto - razišli.
Da su imali ideale za koje se bore, da su imali principe kojih se čvrsto drže, da su imali svoje sopstveno mišljenje, zar se ne bi pojavili i drugog dana i borili se za svoj stav do kraja, pa i postigli pobedu u glasanju za Upravu onako kako su, inače, u prvom danu Skupštine redovno i bez mnogo napora postizali?
Ali nisu. Zašto? Pa zato što oni ni nisu imali ništa drugo osim njihovog Predsednika. Ni ideale, ni principe, ni mišljenje, ništa, samo svog Predsednika. I kad je on izgubio silu, istovremeno je i iz njih istekla sva snaga. Nikom od njih više nije bilo dovoljno stalo. Ni samog Predsednika, sada bivšeg, čitava stvar više nije zanimala. Zato se u nedelju nije pojavio ni On, ni njegovi vitezovi, ni njegova "glasačka mašina".
Predsednik Radomirović je porazio sam sebe. Porazila ga je sopstvena greška, pogrešno postavljena konstrukcija njegove kule od karata.
Komentari (1)
ostavi komentar05.06.
2021.
anonymous
Verovatno ti zeznuo tezgu u UNS-u. Nagađam, možda i grešim.
Odgovori