Pogledi
20. 07. 2020.
Pogledi iz Praga
Vidljivo kao nevidljivo
Odvajkada je tako: ima onih, koji poput mađioničara ili kabaretskih hipnotizera, vidljivo prikazuju kao nevidljivo, može i obratno, skoro pa svejedno.
To je, kako se čini, opšteprihvaćena "logika" kada je u pitanju status i sloboda štampe u širokim tranzicionim koridorima i tunelima. Nakon svečanog oproštaja od žurnalističkog jednoumlja, naravno. Ništa nije kako je bilo, beleže se boljitci, žilavi su opozicioni mediji, što ne znači da "oni drugi" spavaju. Zašto bi, inače, ti silni evropski pregovarači svuda, ama baš svuda, insistirali na većoj slobodu štampe?
Ovde, u Pragu, odakle tim nevidljivim elektronskim putem kreću ovi redovi - ista meta, isto odstojanje. Partija koja je do 1989. godine "palila i žarila" skoro se ne prepoznaje na otvorenom tržištu medija. Ostalo je samo njeno megdašnje "Rude pravo" koje je danas samo "Pravo" sa zavidnim tiražom od oko 300 hiljada primeraka.
Smenjeni su vlasnici, štampaju se nove novine, a svima je do guše došla poplava televizija - što nacionalnih, što lokalnih, što i međunarodnih. Od prošlog meseca, na primer, Si-en-en na Prvoj češkoj televiziji (a svuda ima neka prva) emituje program na češkom jeziku. Uvek se počinje vestima.
No, to je samo jedna, skoro tačkica, na mapi rasprostranjenih medija u ovoj zemlji.
Kritičke opaski struke i javnosti (korona otišla, ostavila bar u terminologiji upotrebu "struke") uvek su uprte u ono što uopšte, a to se dobro raspoznaje u medijima, čine novi vlasnici. Neki su, što ono kažu, "transparentni" a drugi se kriju po češkim šumama i gorama kao u sezoni lova na lisice.
Andreju Babišu, koji krajem godine puni tri godine u zaista vrućoj premijerskoj fotelji, stalno se upućuju kritičke strelice što je njegov "Agrofert" na neregularan način uzeo kredit iz briselskih fondova, ali mu se ne osporava da je češka ekonomija u samom evropskom vrhu.
Taj Babiš je, međutim, kao tadašnji milijarder i vlasnik "Agroferta" 2013. godine kupio izdavačku kuću Marfa. Naravno, to vam ime ništa ne znači dok se ne kaže da baš ta Marfa jeste izdavač najuticijnijih i najstarijih praških novina - "Mlade fronte DNES" i Lidove novine. I tu priča dobija drugi tok.
Oni koji pamte ne baš mnogo duže, prisetili su se ovih dana, da je 2013. godine iz "Mlade fronte DNES" otišao glavni urednik, te da je godinu dana kasnije i Sabina Slonkova zamenjena, da bi došao Jaroslav Plesl koji traje do danas. Iz Lidovih novina je otišao Dalibor Blašinka, a došao Ištvan Lesko. Sama Marfa je medijski gigant, koji, osim Mladu Frontu Dnes i Lidove novini, štampa i čitav spektar drugih časopisa sa ukupnim tiražom od oko 4,5 miliona.
Ne isključuje se Babišev uticaj i na Češku televiziju i radio. Koliko god je zaista naivno poverovati da neko kupuje medije da ne bi imao baš nikakav uticaj u njihovom radu, bilo bi, čini mi se, nečasno reći da Babišove novine vriju od navijačke strasti, pa i zloupotrebe u korist vlasnika.
Neupućeni čak ne bi primetili one "nijanse" pomenutih na početku teksta. Navijačke strasti nema ni u opozicionim medijima, mada oni, naravno, nisu nežni prema vlastima. A i zašto bi? Zar to nije prirodni red stvari? Baš varka (ne optička) bilo bi verovati da srednjeevropljani žive pored divnih reka koz koje teče samo med i mleko. Uh, koliko se ovde priča o svakojakim zagađenjima, pa i medijskim. To se, dabome, ne radi nežno, ali ne i prostački, sa izmišljotinama i kojekakvim bljuvotina.
Premijer Babiš i sopstvenik najveće kuće štampanih medija, na primer, svoje intervjue najčešće daje listu levice "Pravo" (bivše "Rude Pravo"), a predsednik Zeman je skoro eksluzivni gost televizije Barandof, a ne češke "državne" televizije.
Obaška, ne primećuje se da se neki medij hvali pomoću iz inostranstva koja bi gurnula napredak demokratije. Štaviše, više je onih koji to smatraju nezdravim i nekorisnim, poput menice bez pokrića. Mediji, ispravljeni pred novim elektronskim izazovima, čuvaju se neprijatnih iznenađenja svake vrste.
Bez plana B, kako primećuje komentator praškog "Foruma" Jan Jandourek, se ne može. Ne treba se zavaravati, nego imati u obzir interese i konkurenciju: autoriteti, samoproglašeni konzervativci, kremljolozi, pekinške sluge, pseudo-vlasnici i razni drugi otpadnici mogu samo privremeno ostvariti svoje ciljeve, do neke sledeće prolazne normalnosti.
Od samog početka nije se našao formalan način da se svaki političar (pa i ne samo političar, jer na spisku vlasnika medija su i neki drugi milijarderi kojih nema među političarima onemogući da vlasništvo iskoriste za nešto drugo, daleko od medijskog biznisa.
Svi vlasnici čeških medija, pogotovu oni koji imaju "bliske kontakte" sa politikom, daju časnu reč da je uticaj na medije daleko od njihovih interesa, te da šefovima njihovih medija uvek kažu "pišite šta hoćete", što celoj priči daje Potemkinov premaz.
Sa malo, u retkim slučajevima i malo manje potemkinizma, češko medijsko tržište drži se pre svega konkurencije, a biće da je to jedan od glavnih razloga što je sačuvana struktura i profil ozbiljnih novina svih bitnijih političkih orijentacija, da ima samo dva tabloida koji nisu ni korak do mogućnosti da "pregaze" ozbiljnu štampu. I, zlu ne trebalo, uvek imaju već pomenuti plan B.
* Autor je pesnik, bivši direktor Tanjuga i osnivač makedonske televizije Telma
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.