Pisma UNS-u

13. 06. 2019.

Kovačević: REM nije dorastao zadatku; Od toga je najviše profitirao SBB i njegove televizije

Novinar Dragiša Kovačević poslao je pismo Udruženju novinara Srbije u kome se navodi da u izveštaju sa konferencije "Tržište oglašavanja i sloboda medija u Srbiji" novinara Veljka Popovića, koji je objavio Glas Amerike, nema njegovog izlaganja, kao i da ne veruje da u ovom mediju ima cenzure, već „da je to omaškom učinio mladi kolega“. Sem UNS-u, Kovačević je pismo poslao NUNS-u, Danasu, Cenzolovki i Beti, a koji su objavili ovaj izveštaju.

Izlaganje Kovačevića sa ove konferencije, koje nam je poslao, objavljujemo u celosti.

Poslednjih godina objavio sam na desetine tekstova o stanju u elektronskim medijima u Srbiji. Bio sam član radne grupe NKEU za poglavlje 10, ali sam je napustio jer tamo većina članova radi protiv interesa Srbije. 

Svedoci smo da se u Srbiji svakodnevno gase domaće televizije i da posebno lokalni emiteri preživljavaju jedino učestvujuci na konkursima lokalnih samouprav,a jer je tržište oglašavanja potpuno uništeno. 

Krivac je REM koji godinama toleriše ili bolje rečeno učestvuje u kršenju zakona o elektronskim medijima, o oglašavanju i konvenciji o prekograničnoj televiziji. U Srbiji, po tome se ona razlikuje od ostatka sveta, imate legalno oglšavanje na domaćim televizijama, koje imaju dozvolu operatora, koje su poreski obveznici u Srbiji i nelegalno, protivzakonito oglašavanje na tzv. prekograničnim kanalima.

Prema zvaničnim podacima REM-a  udeo od  89% u oglašavanju pripada nacionalnim televizijama, ostatak od 11% stranim - prekograničnim kanalima.

Po REM-u na blizu 200 lokalnih TV nema domaćih reklama. Još je čudnije da REM ima podatke o oglašavanju na prekograničnim televizijama iako ne vrši nad njima monitoring, nema podatke televizija kojima je izdao dozvole i od kojih naplaćuje nadoknadu. Ja imam podatak da se 5 najvećih oglašivača u Srbiji reklamira na prekograničnim kanalima što je inače zakonom zabranjeno, ali to REM-u godinama ne smeta.

Ako uzmemo podatak da je ukupan godišnji marketinški budžet u  Srbiji oko 170.000.000 evra, dolazi se do računice da prekograničnim kanalima (gde je zakonom zabranjeno reklamiranje domaćih kompanija) pripada 11% kako tvrdi REM ili oko 20.000.000 evra.

Ako bi se taj novac, koji nezakonito odlazi stranim kanalima, rasporedio na oko 190 domaćih televizija, (toliko ih ja na papiru, ima ih manje), svakoj bi pripalo oko 100.000 evra godišnje.

Međutim, radi se o mnogo većoj sumi novca koju od marketinga ubiraju prekogranični kanali jer postoje dokazi da se značajne sume uplaćuju na inostrane račune, a postoje ozbiljne sumnje da ima i plaćanja na "crno" jer nikada ni jedna inspekcija nije kontrolisala broj reklama koje se godinama, svakodnevno emituju na više od 20 prekograničnih kanala. Takođe, ne zna se na koje račune se uplaćuje novac od reklama na prekograničnim kanalima.

U prethodnom periodu REM ni kadrovski, ni organizaciono pokazao je da nije dorastao zadatku koji mu je poveren, što je konststovano i u Nacrtu strategije. Ponavljam REM je glavni krivac za propast domaćih, posebno lokalnih medija, za ogromnu štetu koja se godinama nanosi budžetu Srbije i distorziju na polju marketinga na televizijama u Srbiji.

Od toga najviše je profitirao SBB i sve televizije u  njegovom vlasništvu.

Da je REM stvarno i ozbiljno vršio monitoring utvrdio bi da na pojedinim prekograničnim kanalima u jednom danu u oko 20 EPP blokova, koji traju i više od 5 minuta, emituje se više od 10.000 sekundi reklama svakodnevno. Pošto sam imao priliku da vidim cenovnik CAS medije, koja nezakonito prodaje reklamni prostor na tim kanalima, tamo nema jeftinije reklame od jednog evra po sekundi. Pa vi sami izračunajte koliko je to novca dnevno, mesečno, godišnje...mnogo.

Međutim, da se čak svaka objavljena reklama fakturiše i plaća PDV, ovde se radi o zabranjenoj delatnosti jer naši zakoni eksplicitno zabranjuju prekrajanje izvornog programa i naknadno ubacivanje srpskih reklama na prekograničnim kanalima,koji se emituju u inostranstvu,a reemituju u kablovskim mrežama u Srbiji, što je domaće televizije dovelo u neravnopravan položaj u odnosu na te kanale koji se nalaze van pravnog i poreskog sistema Srbije.

Napraviću jednu digresiju; po podacima Ninamedie na sedam nacionalnih televizija za šest meseci emitovano je 425.245 reklama ili 2.362 oglasa dnevno.

Dakle, radi se o 7 televizija koje su obavezne da se pridržavaju zakona, gde je precizirano  koliko minuta u satu imaju pravo na EPP. 

A ja ovde govorim o više od 20 televizija, koje mogu da emituju reklama koliko god hoće, jer ne moraju da se pridržavaju te obaveze (12 minuta u satu). Za njih zakoni ne važe.

REM nije obezbedio iste uslove za sve učesnike u tržišnoj utakmici. 

Domaće televizije pored obaveza da plaćaju viskoke nadoknade regulatoru,imaju na desetine drugih nameta (poslovni prostor, plate, doprinosi, oprema, internet, struja, telefoni, SOKOJ, OFPS, PI...). Istovremeno na istom tržištu pojavljuje se grupa tzv. prekograničnih kanala koji REemituju svoje programe u kablovskim mrežama, ali protivzakonito prekrajuju izvorni program domaćim reklamama.

Taj posao za njih obavlja marketinška agencija CAS media u vlasništvu Junajted grupe.

Ovi kanali nemaju svoja sedišta u Srbiji, nisu upisani u registar javnih glasila, nemaju dozvole regulatora, nisu poreski obveznici, nikome ne plaćaju nikakve nadoknade (REM, OFPS, SOKOJ). To su virtuelni kanali bez adrese, vidite ih samo na ekranu...

Godinama CAS media u paketu po damping cenama prodaje reklamni prostor za sve te televizije i bukvalo ubija sve domaće, posebno lokalne. Time se godinama stvara nelojalna konkurancija, koju domaće televizije ne mogu da izdrže i svakodnevno se gase, a istovremeno prekogranični kanali preuzimaju primat i po gledanosti i po ekonomskoj moći.

A sada ću odgovoriti na ključno pitanje ove konferencije; zašto  velike svetske korporacije ne ulažu u srpski sport i ne oglašavaju se na našim televizijama?

Ima više razloga: za strane klijente te poslove u Srbiji obavljaju velike marketinške agencije. Njih zanima samo profit i često u tim poslovima ima i korupcije. Navešću konkretan primer: televizija koju  sam ja vodio dve decenije imala je najveću kampanju u  regionu, koja traje 22 godine, u kojoj učestvuju đaci osnovnih škola - to je Liga budućih šampiona, takmičenja škola u četiti spota, u kojoj je učestvovao aktivno oko 200.000 đaka (a gledalo je preko milion dece). Nebrojeno puta predlagao sam agencijama da akciju ponude Coca coli, MC Donaldu...ali sam uvek dobijao isti odgovor: nisu zainteresovani.

Kada smo se prvi put obratili u centralu ovih kompanija, saznali smo da im nikada ništa nije ponuđeno iz Srbije u vezi ove akcije.

Međutim, u organizaciji tih marketinških agencija, organizovane su razne minorne akcije, sa nekoliko stotina učesnika, a koštale su nekoliko puta više od budžeta koji smo mi tražili za Ligu budućih šampiona.

Drugi razlog je što najvažnije sportske događaje prenose kablovske teelvizije koje imaju malu gledanost,odnosno kablovske televizije, koje su dostupne samo onima koji su pretplaćeni na te kablovske mreže. Vi da biste u Srbiji gledali domaću fudbalsku ili košarkašku ligu, finale Kupa u bilo kom sporti, Ligu šampiona gde igra i naša ekipa, morate imati Arenu,ako hoćete da pratite fudbalsku ili odbojkasku reprezentaciju - onda se morate pretplatiti i na Sport klub. To što plaćate redovno pretplatu RTS-u, nije doovoljno. Tamo tih događaja nema.

Često sam govorio da u REM-u rade neznalice ili mnogo opasni ljudi. Kako drugačije objasniti ko je taj moćnik koji dozvoljava da REM grubo godinama krši zakon i omogučava američkoj kompaniji da u Srbiji posluje mimo zakona i zarađuje stotine miliona evra.

Potpuno je opravdan bes građana Srbije koji je ovog puta nastao zbog fudbala.

Utakmice Lige nacija mogu  da prate  samo oni građani Srbije koji su pretplaćeni na kablovsku televiziju SBB-a i "hvataju" Sport klub, a u SBB su hteli da pokažu svoju moć pa su utakmice reprezentacije prebacili  na neki svoj kanal,koji nije sportski, mislim da se zove Nova S. Pošto nemam SBB, možda sam i pogrešio ime,ali je taj kanal na toj mreži.

Kada je nedavno Junajted medija, koja je u sastavu SBB-a objavila da je kupila sva TV prava na utakmice fudbalske reprezentacije (Liga nacija, kvalifikacije za EP...) ljudi u Srbiji nisu bili svesni da će ubuduće, pored pretplate koju plaćaju RTS-u, morati da potroše nove pare - da uvedu kablovsku televiziju SBB ako ih zanima reprezentativni fudbal.

A cela ova zbrka, opravdana ljutnja i bes ljubitelja loptanja nastali su zbog toga što je, po običaju, REM "zatvorio oči" i dozovilo da Sport klub,odnosno taj SBB-ov kablovski kanal, ima ekskluzivna prava na prenose utakmica reprezentacije Srbije.

Da je REM, što je njegova zakonska obaveza, napravio LISTU NAJVAŽNIJIH DOGAĐAJA OD POSEBOG ZNAČAJA ZA SVE GRAĐANE, (KULTURNI, POLITIČKI, SPORTSKI, ZABAVNI...), ove utakmice bi svakako bile na toj listi, mečeve nacionalnog tima, na osnovu člana 64. Zakona o elektonskim medijima, mogao bi da prenosi samo "pružalac medijske usluge televizijskog emitovanja kome je pristup slobodan i čija zona pokrivanja obuhvata  celokupno područje Republike Srbije i o tome obaveštava Evropsku komisiju" (citat).

U Pravilniku REM-a kojim se formira Lista najvažnijih događaja, u članu 3, stav 3, stoji da je na toj listi događaj "ako je reč o  značajnom međunarodnom sportskom događaju u kojem učestvuju predstavnici Srbije" (citat).

Ni jedan od ovih kriterijuma ne ispunjava Sport klub, i TV kanali u vlasništvu SBB.

U Junajted grupi, koja je vlasnik TV prava na utakmice nacionalne reprezentacije i vlasnik Sport kluba i te televizije koja ih pprenosi, su prilikom kupovine tv prava znali za ovaj zakon, ali su kao i do sada, računali da će im REM "progledati kroz prste" i dozvoliti da krše zakon.

I koji ozbiljan oglašivač želi da bude sponzor reprezentacije ako te utakmice gledaju samo oni koji imaju SBB mrežu. Ranije, naša fudbalska liga je nosila ime sponzora TELEKOM liga, Jelen super liga, od kada se prenosi na Areni, koje nema na SBB, liga nema naslovnog sponzora. Video sam da je neka kineska komapnija sada sponzor super lige, ali više mislim da je to politička odluka, nego komercijalni posao.

Kako tvrdi REM 89% oglasa je na nacionalnim televizijama,a ostalih 11% na prekograničnim kanalima. Za regionalne i lokalne medije - NULA od oglašavanja.

Moj predlog je sledeći:

Da se zakonom utvrdi obaveza da svi operatori, na ime nadoknade za preuzimanje i emitovanje TV programa u svojim mrežama, domaćim televizijama plaćaju nadoknadu. Onda bi domaće televizije, ali pre svih regionalne i lokalne, imale priliku da prihode ostvaruju na tržištu, a ne da zavise od pomoći države, od konkursnog finansiranja ili ugovora sa javnim preduzećima, jer se na taj način projektno finansiranje pretvorilo u socijalnu kategoriju, a lokalni mediju da bi opstali moraju svoj program da prilagode potrebama lokalnih moćnika, umesto da konkursi budu za najbolje projekte koji su u javnom interesu.

Projektno finansiranje i konkursi ne treba da budu za redovno poslovanje televizija već motivacija za izuzetne akcije i emisije, a novac namenjen za merketing umesto što odlazi na račune prekograničnih kanala bude usmeren ka lokalnim televizijima koje su jako gledane i uticajne u svojim sredinama.