Naslovna  |  Desk  |  Pisma UNS-u  |  Savković ministru kulture: Zašto ste štitili firmu za koju sada tvrdite da krši moralni kodeks?
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Pisma UNS-u

25. 01. 2019.

Autor: Boško Savković

Savković ministru kulture: Zašto ste štitili firmu za koju sada tvrdite da krši moralni kodeks?

Reditelj Boško Savković poslao je danas pismo ministru kulture i informisanja Vladanu Vukosavljeviću u vezi za prošlogodišnjim konkursom ovog Ministarstva za projektno sufinansiranje medija na kom je najviše novca dobila firma "Essentis", a u kom ga poziva da "iskoristi sve pravne mehanizme kako bi zaustavio besmisleno trošenje državnog (našeg) novca". Pismo prenosimo u celosti.

Poštovani Ministre,

Početkom jula 2018. godine upozorio sam, Vas lično, i sve relevante činioce medijske scene u Srbiji na grubo kršenje pravila konkursa Ministarstva kulture za projektno sufinansiranje iz oblasti javnog informisanja. Upozorio sam vas da je meni potpuno nepoznata kompanija, privredno društvo G.F.C. DOO filmske nagrade Agencije Alternativa, u konkursnoj prijavi navela kao svoje reference, te da joj je Komisija Ministarstva kulture dodelila 3.700.000 dinara.

Gospodine Ministre, upozorio sam vas i u tom pismu na neverovatne podudarnosti koje se nalaze u prijavi G.F.C. DOO i prijavi firme „Essentis“, firme koja je sa vaše strane proglašena za navodnog „pobednika“ medijskog konkursa. Dodeljeno joj je 4.900.000 dinara - rekordna suma ikad dodeljenja na Konursu. Kasnije ste kroz novinske tekstove nedvosmisleno bili upozoreni na očiglednu vezu te dve firme; na gotovo istovetne pasuse u tim prijavama; istu opremu koja se koristi pri snimanju; iste brojeve kontakt telefona u dve različite prijave; nedostatak ozbiljnih referenci...

Međutim, najteže je dokazivati očigledno, kada neko to očigledno ne želi da vidi. Iz partijskih, burazerskih, ortačkih ili nekih drugih razloga.

Poštovani Ministre, pozvao sam Vas da iskoristite sve pravne mehanizme kako bi ste zaustavili besmisleno trošenje državnog (našeg) novca, na nešto što je u samom startu, prilikom pisanja prijave imalo bar jedan pravni nedostatak. Bar jednu namerno ili nenamerno napisanu neistinu.

Naime, predajući kompletnu dokumentaciju, svi producenti su dužni da prilože i izjavu o tome da materijalno i krivično odgovaraju za istinitost svake činjenice podnete u aplikaciji. Trebali ste samo da je aktivirate i predate nadležnom tužilaštvu i obustavite isplate pomenutim aplikantima.

Ali ne Gospodine Ministre! Vi to niste uradili! Iako vam je sigurno poznato da je u pravnoj nauci i nečinjenje često kvalifikovano kao saučesništvo. Pogotovo ako dolazi od državnog organa.

A šta ste Vi i gospodin Aleksandar Gajević, Državni sekretar za informisanje, uradili? Gospodin Gajević me je pozvao telefonom dva sata nakon što je dobio moje pismo. Silno se zgražavao na sve šta je pročitao. Nije prosto mogao da veruje da je moguće da neko koristi tuđe reference. Dan posle, sazvao je tim povodom press konferenciju u zgradi ministarstva.

Na konferenciju me nije pozvao, ali je pozvao predstavnike firme G.F.C DOO. Tada je proglasio rezultate konkurasa definitivnim a meni preko medija poručio da podnesem privatnu tužbu protiv onih koji su naveli moje nagrade kao svoje reference. U zemlji gde sporovi traju po 7 godina!

Vi ste Ministre, mnogo puta u štampanim i elektronskim medijima ponovili svoje tumačenje Zakona po kome filmske nagrade može svojatati ko god je na filmu učestvovao. Maltene i kafe kuvarice.

Objašnjavali ste da reference nisu bitne. Da nisu važne. Da nemaju nikakvu presudnu ulogu na odluku komisije. Jedino što niste objasnili šta je to važno, ako nisu reference.

Bilo Vam je sve jedno da li se nagrada za film zove Zlatni medved... ili Zlatna vrata. Ili možda i Miki Maus. Uvredili ste tako ministre i mene i sve moje kolege koje su godinama po belom svetu, kroz svoje filmske nagrade pronosili slavu zemlje u kojoj živimo.

Uvredili ste tako Ministre zdrav razum. Odnosno, ono malo zdravog razuma što je ostalo u Srbiji. Oni razumniji od mene su davno pobegli od Vas i vama sličnih.

Objasnili ste medijima da ste na zahtev strukovih udruženja oformili i specijalnu komisiju koja će ispitati sve navode. Jeste li objavili ikada zaključke te komisije? 

Osim što ste Vi lično na svim medijima ponavljali da je sve bilo u skladu sa Zakonom.

Tako ste svojim izjavama, braneći neodbranjivo, Vi i gospodin Aleksandar Gajević, uspeli da nacrtate metu na mom čelu.

Tendeciozno ste sve činjenice provukli kroz mulj, kako bi zaštitili one koji su na Konkursu učinili očigledne prevare, neke svesno, neke nesvesno.Ali rekoh već, očigledno se najteže dokazuje.

Elem, nactali ste im metu. Na mom čelu.

Dali ste im za pravo da mi prete telefonom. Dali ste im za pravo da prete novinarima koji su želeli da iznesu istinu o ovom slučaju. Prećutno ste im dozvolili da me pozivaju na neke čudne sastanke...Da mi prete krivičnim prijavama... Da mi podmeću izjave koje treba da potpišem. Sve sa unapred spremljenim matičnim brojem, adresom...

Samo ja da potpišem da sam sve izmislio, da se odreknem svojih filmskih  nagrada; svog života; da priznam da sam bio glup i na sve bio nagovoren od drugih... I sve će biti u redu...

Otvorili ste sezonu lova. Nesvesno im dozvolili da mi noću fotografišu tablice na motorciklu.

Svojim ne/činjenjem ste im dozvolili da mi odvrću točkove na kolima. Dva puta. Da direktno ugrožavaju moj život i život moje ćerke. Živote svih koje sam tih dana vozio kolima. I onih jadnika kraj puta koje takav točak po inerciji ubija...

Sve je to Ministre zabeleženo u nadležnim policijskim stanicama. Ja sam ipak i dobar pravnik.

Da li treba da Vas podsećam da je vlasnica G.F.C. DOO bila u kabinetu Bratislava Gašića, nešto kao zadužena za medije, dok je sadašnji direktor bezbednosnih službi obavljao zadatak  Ministra vojnog? Ili je i to deo moje paranoje. Slučajnost?

Moje kolege i ja smo Vas gospodine ministre upozoravali i direktno i preko medija da je čuvenu firmu „Essentis“ koja je pobedila na vašem konursu, a nikad se pre toga produkcijom nije bavila, jednog časa kupio državni službenik. I ne makar koji. Jedan od onih koji su i sedeli u nekoj od tih vaših stručnih komisija koje su dodeljivale novac. Vladimir Đurić, kako ga zovu i Đura Mornar. Svi ste se pravili nevešti i negirali da je isti gospodin kupio „Pobedika Konkursa“. Nakon tog iznetog argumenta, opet sam u oktobru 2018. godine, dobio razne pretnje krivičnim prijavama.

Da bi Đura na kraju priznao vlasništvo... Teškom mukom, kao da priznaje očinstvo...

Medijski sadržaj u produkciji Pobedinka Konkursa  „100 godina nakon Soluna“ skinut je sa programa RTS, gde je po dokumentaciji trebao da bude emitovan. Tamo ipak, pored svega, sede profesionalci.  U nekom i negledljivom noćnom terminu emitovala ga je RTV. Ali nije to problem.

Problem je proizvedeni medijski sadržaj sam po sebi. U njemu nema ni glumaca, ni kostima, ni scenografije, ni Grčke, ni Makedonije... Kako je moguće da smo od obrazloženja komisije da „...projekat ima složenu strukturu dokumentarno igranog serijala....“ stigli do nekakvih besmisleno naslaganih fotografija iz srpske istorije i snimaka iz „Filmskih novosti“, preko kojih se provlače filteri dostupni na svakom kompjuteru? I izjava nekih istoričara?

Mene kao profesionalca čudi i to kako u tom sadržaju, skupo plaćenom našim parama, nisu navedena imena snimatelja, pisaca muzike, pisaca scenarija... a što je neverovatno... ni ime reditelja. Onoga koji je, navodno, bio glavni adut firmi koja je dobila novac.  O čemu se tu radi Ministre?

Kako je moguće da smo od obrazloženja komisije da „...predlagač projekta poseduje visoko stručne i profesionalne reference koje odgovaraju ciljevima i aktivnostima projekta...“   došli do Vaše izjave u vezi činjenica o broju žrtava stradalim u Jasenovca iznetim u medijskom proizodu „Srbija – 100 godina nakon Soluna“

"Nedopustivo je svako pojednostavljivanje i manipulisanje brojem žrtava bez navođenja izvora i rezervi, i to predstavlja grubo kršenje moralnog kodeksa", kako rekoste sami za Večernje novosti, komentarišući navode iz pomenutog “filma”.

Ja ne želim poštovani Ministre da licitiram broj žrtava. Da se bavim time da li je u Jasenovcu stradalo više ili manje od 88.000 ljudi. Nepristojno je. Baš kao što je onomad Franjo Tuđman tvrdio da je u Jasenovcu pobijeno „samo“ 30.000 ljudi. Želeo bih nešto drugo da vas pitam gospodine Ministre...

Kakve veze sa ubistvima u Jasenovcu ima Josip Broz Tito?

Ispod spornog ofa nema snimaka logora, ustaša, Pavelića, Kvatenika...  Ispod offa, čijeg autora ne znamo, šeta se Josip Broz... uz ovacije radragane mase... Ma šta ja lično mislio o Titu, sad kada pogledam proizvod „pobedinaka konkursa“  jedino šta mogu da pomislim je da je upravo Tito ubijajo sve te ljude. Ili u najmanju ruku davao naredbe za likvidacije.

Ministre, dokumentaristika takve stvari ne poznaje. I ne priznaje.

Dokumentaristika ove vrste ne poznaje ni to da već na trećem minutu drugog dela filma narator  žali što zbog obaveza oko Kosova, Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije mogao da ode u Veneciju 1. decembra i primi nagradu „Zlatni lav“ za mir. Zaista ne razumem kakve veze ima Solunski front sa nekakvom Miki Maus nagradom, kako vi nazivate neke nagrade za filmove, gostujući jednom na N1 televiziji.  Kao da je Ministre, neko nasilno ubacio taj deo. Ko u tesno skrojene gaće. Kao da je neko gurnuo loptu u omanju kocku. Kao da je linčovao profesiju.

Taj deo filma nije na čast ni vama Ministre, a ponajmanje Predsedniku Srbije.

Ali...ostaviću estetiku drugima.

Poštovani Ministre, u demokratskim društvima se zbog ovakvih stvari primenjuje pravilo smenjivosti. U razvijenim prosvećenim demokratijama ministri sami podnose ostavke. Na žalost, kako živimo u Srbiji od Vas ne očekujem ni onu staru srpsku, prostu i jednostavnu  reč – izvini.

Ipak, sa punim pravom očekujem od Vas da vodite računa o tome koga postavljate za članove komisije na ovogodišnjem konkursu. I da im objasnite zašto su reference jedna od najbitnijih stvari pri donošenju odluke o tome kome će se i koliko dodeliti novca.

Od ono malo novca kog u Srbiji za kulturu nema.

Možda se onda i mi koji nešto znamo i vredimo, i imamo iza sebe nešto što je svet valorizovao, drznemo da konkurišemo na tom vašem konkursu.

I da se opet razumemo. Nisam član ni jednog udruženja novinara ili filmskih radnika iako imam više od 60 međunarodnih priznanja za svoje filmove. Nemam ni strukovna ni politička leđa.

Ali imam časnu biografiju punu priznanja koja sam dobio u zemlji i svetu. 

https://sr.wikipedia.org/wiki/Bo%C5%A1ko_Savkovi%C4%87

Upravo zato, nakon svega imam puno pravo da očekujem da ćete sa velikom pažnjom razmotriti pravdanje sredstava projekta „Srbija – 100 godina nakon Soluna“.

Baš kao što to očekuju i sve moje kolege iz strukovnih i esnafskih udruženja.

Poslato:

Ministarstvu kulture i informisanja RS

UNS, Nino Brajović

NUNS, Svetozar Raković

Delegacija Evropske komisije u Srbiji

Misije OEBS u Srbiji, Odeljenje za medije

Radna grupa za medijsku strategiju, Vukašin Obradović član RG

Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Nedim Sejdinović predsednik

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija ANEM, Miša Tadić, predsednik                          

Komentari (1)

ostavi komentar
pet

25.01.

2019.

Br. Kale [neregistrovani] u 19:38

Bosko Savkovic

Bravo Bosko!

Odgovori

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi