Pisma UNS-u
26. 12. 2018.
Pismo Dragiše Kovačevića premijerki, Delegaciji EU i OEBS-u: Šta je potrebno uraditi pre usvajanja Medijske strategije
Predsednica Vlade Srbije, gospođa Ana Brnabić
Šef Delegacije EU u Srbiji, gospodin Sem Fabrici
Šef Misije OEBS u Srbiji, gospodin Andrea Oricio
Poštovana gospođo Brnabić,
Poštovane ekscelencije Fabrici i Oricio,
Pre nego što Vlada usvoji tekst Medijske strategije želeo bih da Vam skrenem pažnju na neke činjenice koje, po mom mišljenju, mogu da utiču na funkcionalnost ovog dokumenta od kojeg u značajnoj meri zavisi budućnost elektronskih medija u Srbiji.
Čitav radni vek proveo sam u medijima: 23 godine u Studiju B (od spoljnjeg saradnika do generalnog direktora, do 1996.) i 22 godine kao vlasnik prve sportske televizije - Sos kanala (do 2017).
Sada sam penzioner, a do skora bio sam član radne grupe za poglavlje 10, ali sam napustio radnu grupu jer članovi radne grupe nisu želeli ni da raspravljaju o mojim zahtevima da se konačno zakonski uredi oblast reemitovanja prekograničnih kanala u kablovskim mrežama operatora u Srbiji. Tim povodom objavio sam više desetina tekstova u raznim medijima, a obraćao sam se gotovo svim državnim institucijama, kao i relevantnim međunarodnim organizacijama.
Iz Vlade Srbije dobio sam odgovor u kome se ističe "da će dopis biti prosleđen nadležnom ministarstvu koje će preduzeti sve neophodne radnje kako bi se utvrdila činjenična situacija i preduzeli dalji koraci". Nikada nikakav odgovor više nisam dobio. U EK ignorisali su moje pismo, a iz OEBS-a su zahvalili na mom angažovanju i obećali da će sve činjenice koje sam izneo i na koje sam ukazao proslediti članovima radne grupe za Medijsku strategiju.
Želim da Vam skrenem pažnju da je jedan od glavnih razloga propadanja i gašenja lokalnih medija nepoštovanje i nesprovođenje postojećih medijskih zakona, Zakona o oglašavanju i Konvencije o prekograničnoj televiziji, od strane REM-a. Regulator (REM) nije obezbedio iste uslove za sve učesnike u tržišnoj utakmici. Domaće televizije pored obaveze da plaćaju visoke nadoknade regulatoru imaju na desetine drugih nameta (poslovni prostor, zaposleni, oprema, internet, telefoni, struja, SOKOJ, OFPS...).
Istovremeno, na istom tržištu pojavljuje se grupa od 20 do 30 tzv. prekograničnih kanala koji reemituju svoje programe u kablovskim mrežama, ali protivzakonito prekrajaju izvorne programe i ubacuju srpske reklame. Taj posao za njih obavlja marketinška agencija Cas media u vlasništvu Junajted grupe, a uočljivo je da zakone krše samo televizije koje su vlasništvu ili su povezane sa Junajted grupom.
Ovi kanali nemaju svoja sedišta u Srbiji, nisu poreski obveznici, nemaju zaposlene, ne plaćaju bilo kakve nadoknade, ali se na njima emituju reklame domaćih kompanija. Cas media u paketu po damping cenama prodaje reklamni prostor za sve kanale i tako bukvalno "ubija" sve domaće televizije, posebno lokalne. Time je stvorena nelojalna i neravnopravna konkurencija koju domaće televizije ne mogu da izdrže i svakodneno se gase, dok istovremeno prekogranični kanali preuzimaju primat i po gledanosti i ekonomskoj moći.
U REM-u tvrde da je taj položaj stranim kanalima omogućen SSP-om. Međutim, upravo SSP insistira da svi učesnici u tržišnom nadmetanju imaju iste uslove.
U članu 73. ovog sporazuma, u stavovima 1. i 2, upravo se zahteva sprečavanje i narušavanje konkurencije i zloupotreba dominantnog položaja od strane jednog ili više preduzeća na teritoriji zajednice ili Srbije.
U članu 104. (Saradnja u audio-vizelnoj oblasti), u stavu 3. piše: "Srbija će uskladiti svoju politiku regulisanja pitanja sadržaja prekograničnog radiotelevizijskog emitovanja i uskladiće svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama Zajednice. Srbija će posebnu pažnju posvetiti pitanjima sticanja prava intelektualne svojine na programima u emitovanju putem satelitskih, kablovskih i zemaljskih frekvencija".
Iz ovog se jasno vidi da EU ne zahteva od Srbije da prekogranični kanali budu u dominantnom položaju, kao što su sada. Tu poziciju omogućio im je REM i dozvolio da grubo narušavaju konkurenciju u odnosu na domaće televizije, upravo koristeći svoj monopolski položaj. EU insistira da sva predužeća u Srbiji i Zajednici imaju iste tržišne uslove.
Ako se zakoni i dalje budu kršili nastaviće se sa gašenjem domaćih televizija.
Šta je još važno da uradi Radna grupa da bi te izmene ušle u postojeće zakone?
- da sadašnje visoke nadoknade koje emiteri plaćaju REM-u budu znatno manje
- da obezbedi da numeraciju kanala vrši regulator, a ne operator
- da regulator sastavlja listu događaja od posebnog znacaja i da te događaje može da prenosi samo emiter koji pokriva celu teritoriju i ima slobodan pristup, a da ostali imaju pravo na 90 sekundi sa tog događaja
- da obaveže operatora da svi emiteri sa terestrijalnim dozvolama budu u kablu
- da obaveže operatora da svim terestrijalnim televizijama koje emituje u svojoj mreži plaća nadoknadu
- da visinu nadoknade određuje regulator, a ne operator
- da izbor kablovskih kanala koje će emitovati u mreži određuje operator, a cenu dogovara sa emiterom, ali da je obavezan da plaća nadoknadu
Regulator, na osnovu zakona nad kojim vrši nadzor, dužan je da domaćim televizijama od čije nadoknade se finansira, stvori uslove da mogu da žive od marketinga jer je to gotovo jedini izvor finansiranja. Sada, zbog kršenja zakona, najveći deo marketinškog kolača uzimaju prekogranični kanali.
Neophodno je da se REM reformiše. Ovakav REM ne može da odgovori zahtevima koji su mu postavljeni. Jer ako REM nije sposoban da obezbedi poštovanje zakona, onda sve domaće televizije mogu da učine isto što sada rade prekogranične. Da fiktivno postanu prekogranične (da dobiju dozvole u susednim državama) i da imaju isti tretman kao prekogranične i praktično ugase REM jer on više ne bi imao nikakvu funkciju.
Po mom mišljenju, najvažnije i najkorisnije za Srbiju, za njene građane i emitere, bilo bi da operatori ne mogu da budu vlasnici televizija (ni povezana lica).
Ako se novom Medijskom strategijom omogući operatorima da budu i emiteri, oni će ubuduće biti gospodari medijske scene, a to ne valja, jer su potcenjeni oni koji proizvode i prave programe, a na njihovom radu i trudu profitiraće oni koji su vešto razvlačili kablove i kopali kanale.
Do sada je gospodar bio SBB, jer mu je to omogućio REM, a tu cenu najviše je platio Telekom. REM je dozvolio da jedan od najvažnijih resursa - frekvencije bude potpuno devastiran jer se TV signal distribuira putem kablovskih mreža kojima u Srbiji suvereno vlada američka kompanija KKR.
Novi zakon mora da omogući bolje uslove i tretman domaćim emiterima. Jer, kako bi izgledalo da najveći deo prihoda od tiražnih novina koje pravi više desetina školovanih, obrazovanih ljudi, uzima onaj prodavac na svom kiosku koji prodaje te novine, a ne oni koji te novine stvaraju.
Nije slučajno zakonom zabranjeno da izdavači novina ne mogu da budi i distibuteri.
Isto bi trebalo da važi za proizvodjače i emitere televizijskog programa koji pored toga što informišu građane, značajno utiču i na opšte stanje javnog mnjenja u društvu i za to treba da budu adekvatno nagrađeni, što sada nije slučaj jer je njihova sudbina u rukama operatora.
I postojeći medijski zakoni, Konvencija o prekograničnoj televiziji i Zakon o oglašavanju, kada bi se primenjivali i poštovali, i posebno SSP, elektronski mediji u Srbiji imali bi iste uslove za rad kao i prekogranični kanali.
Međutim, pune četiri godine, od kada su izglasani medijski zakoni, REM ne ispunjava zakonsku obavezu i dozvoljava da se u kablovskim mrežama operatora reemituju strani kanali sa izmenjenim programom, naknadnim ubacivanjem reklama srpskih kompanija, što je ključno uticalo da se veliki broj lokalnih medija ugasi.
S poštovanjem,
Dragiša Kovačević
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.